- Војску купи Кулин капетане
- Крајишнике Турке невјернике,
- Који драгог Бога не познају,
- Не имају ни вјере ни душе;
- Војску води на богату Мачву,
- Кудгођ пређе, свуда Србљу прети:
- „Ако Бог да те с' одовуд вратим,
- „Хоћу, море, Србље разредити,
- „Ви Кулина хоћете познати.”
- Ришћанске га мајке проклињаху:
- „Тамо иш'о, Кулин капетане,
- „Тамо иш'о, амо не дошао!”
- Кулин пређе сву Босну поносну,
- Семберију земљу па до Дрине,
- Дрину пређе, украј Мачве стаде,
- Поред Дрине улогори војску,
- Па Србију зове на предају;
- Од Србије нико доћ' му не ће,
- Већ Кулина у дубину маме;
- Више Кулин путоват' не смије:
- Иван кнеже Семберији глава,
- Он Кулину често одлажаше,
- Под чадоре принос доношаше,
- Не би л' њему Србљи мирни били;
- И тешко се кнеже додворио,
- За свашта се умолит' могаше,
- Мудар б'јеше Кулин капетане,
- Виђе Кулин, да је кнеже мудар,
- Па се Кулин с кнезом побратио:
- „Побратиме, оборкнеже Иво!
- ,,Ев' ти јеси Семберији глава,
- „А ја јесам над крајином Турском;
- „Од сад, кнеже, да се побратимо.”
- То рекоше, па се побратише:
- Иде Иво двору Поповима,
- Па кметове Семберске дозива:
- „Не бојте се ропства од Кулина.“
- Оде Иван по својој нахији,
- Турској војсци таин да саставља:
- А Кулин је Иву преварио,
- Једно јутро курва поранио,
- По Васкрсу пред светога Ђурђа,
- С војском оде уз ту воду Дрину;
- Каде дође Јадру води ладној,
- У Добрићу селу освануо,
- Добрићане Србље дозиваше:
- „Од'те, море, коње приватајте,
- „Праву рају нигда робит' не ћу,
- „А с хајдуци како начинимо.“
- Сви у скупу Добрићани дошли,
- Онда Кулин викну на војнике,
- Турци бритке сабље повадише,
- Добрићанске кмете исјекоше:
- Седамдесет и четири главе,
- Што Србињске исјекоше Турци;
- Па Илију кнеза уватише,
- И Вилипа попа Добрићкога,
- Бијеле им повезаше руке;
- А сав Добрић село поробише,
- Поробише, ватром попалише,
- Заробише триста робињица,
- Плијен гоне, а робиње воде:
- Савезана и попа и кнеза
- Кад ордији Турци доћераше,
- Обадва их на коље набише
- И ружном их смрти поморише,
- Под чадор'ма робље под'јелише:
- Ето кнеже из нахије иде,
- Таин вуче у Турску ордију
- Су својијех дванајест кметова:
- Кад се кнеже Турцима прикучи,
- Испод руке гледну по ордији,
- Ал' се Турска војска ишарала,
- Ђе је чадор, ту је и робиња:
- Виђе кнеже, да је дошло робље,
- Колико је срца милостива,
- Трипут пада, па он обумира,
- Гледајући јада ев' од робља,
- Низ образе грозне сузе лије:
- „Нуто, браћо, јада од Србије!
- „Неђе Турци јесу преварили,
- „Те ришћанску славу погазили.“
- А кад Иван међу Турке уђе,
- Утр сузе, па се силом смије,
- Турски Турцим' Бога називаше:
- „Добро ти сте, Турци, уранили!
- „И добар сте ловак уловили.” —
- „Јесмо, кнеже, не може се љепше.”
- Каде дође Кулинову кнеже,
- Кулинову свилену чадору,
- Пред Кулином преклони се кнеже,
- Па му пође руци и папучи,
- Па му Турски Бога називаше;
- А Кулин му Бога приваташе:
- Па се Кулин с мјеста помицаше,
- До себе му мјесто начињаше,
- Па му пружа каву са шећером;
- Ал' се Иван за невољу смије,
- И Кулину 'вако говораше:
- „Та Кулине, драги побратиме!
- „Ни ћу сиђет', ни ћу каве пити,
- „Кад си мене тако преварио,
- „И без мене ловак уловио;
- „Хоћеш мене учинити исе?
- „Ја без тебе што сам уловио,
- „Све ћу, побро, тебе поклонити.”
- Ал' бесједи Кулин капетане:
- „Побратиме, оборкнеже Иво!
- „Биће тебе исе к'о и мене;
- ,,На поклон ти тридесет робиња.“
- Кад то чуо Кнежевић Иване,
- Пред Кулином у земљу пољуби:
- „Вала тебе, Кулин капетане:
- „А на робљу и на дару твоме.”
- Кад виђеше робиње остале,
- Та да Иван може помоћ' робљу,
- Све из једног грла процвиљеше,
- И до Бога тешко протужише,
- Па кроз Турке јуриш учинише,
- Ивану се за скут уватише:
- „О Иване и отац и мајко!
- „Избављај нас, какогоди знадеш,
- „Не пусти нас ти у Турске руке.“
- Која брати, а која очими:
- Иван пође, а робље му не да:
- Иван срцу одољет' не може,
- Сузе рони, а робиње тјеши:
- „Не бојте се, драге сестре моје,
- „Ја ћу молит' Србље око себе,
- „Не би ли вас како избавили.“
- Оде Иван говорит' Кулину:
- „О Кулине, драги побратиме!
- „Што ћу ти се нешто замолити,
- „Хоћеш ли ме, побро, послушати?
- „Продај мене свеколико робље,
- „Ишти пусто небројено благо.”
- Ал' бесједи Кулин капетане:
- „А мој побро, оборкнеже Иво!
- „Ти не можеш купит' тога робља:
- „Ја ћу искат', што ти дат' не можеш;
- „Ти ћеш с робља изгубити главу.”
- Ал' бесједи Кнежевић Иване:
- „А мој побро, Кулин капетане!
- „Ишти благо све жежено злато,
- „Ишти блага, колико ти драго,
- „Ти не жали ни мене ни робља.”
- Узе Кулин цијенити робље:
- „Даћеш, Иво, пет товара блага.”
- Иван пред њим у земљицу љуби:
- „Побратиме, Кулин капетане!
- „Ево тебе три товара блага,
- „Даћеш мене свеколико робље.”
- То рекоше, па се погодише,
- Узе Кулин бесједит' Ивану:
- „Хоћеш, побро, сад водити робље?
- „Кад ћеш мене донијети благо?”
- Вели њему Кнежевић Иване:
- „Хоћу, побро, сад водити робље,
- „Благо ћу ти донијет' послије.”
- Бесједи му Кулин капетане:
- „Имаш, побро, тврде јамце за се?“
- Ал' бесједи Кнежевић Иване:
- „Ја увијек по три јамца држим:
- „Једног јамца Бога великога,
- „Другог јамца моју тврду вјеру,
- „Трећег јамца: преварит' те не ћу:
- „Ако ли ми тима не вјерујеш,
- „Ја имадем и друга четири,
- „Сва четири господе Турчина:
- „Дервиш-агу из града Зворника,
- „Мул' Амета више Бијељине,
- „И Турскога млада књижевника
- „Из џамије млада мујезина,
- „Четвртога агу Омер-агу.“
- Сва четири ту се догодише,
- За Ивана тако с' ујамчише,
- Седмог дана да донесе благо:
- Онда Иван покупио лађе,
- Па он стаде превозити робље,
- Турцима се не да превозити;
- Каде Иван све превезе робље,
- Узја Иван дору помамнога,
- Па он оде свом бијелу двору,
- А за њиме триста робињица:
- Када робље свом двору доведе,
- Испред двора посадио робље,
- Три товара љеба изломио,
- И све јесте робљу разгодио,
- Па изнесе вина и ракије,
- Нарани их љебом бијелијем,
- А напоји вином и ракијом:
- Кад је Иван робље напојио,
- Онда Иван коња посједнуо,
- Па поведе све триста робиња,
- Одведе их шеру Бијељини:
- Кад доведе Бијељини робље,
- На конаке робље наредио,
- Па им даје ручак и вечеру;
- Слуге Иван посла на све стране
- По свој својој земљи Семберији,
- А на село свако поручује:
- „Од свакога двора бијелога
- „Нека овђе дође старјешина;
- „Која жена јесте удовица
- „У својему двору старјешина,
- „Нек и она Бијељини дође;
- „И која је жена нероткиња,
- „Нек' и она дође Бијељини.”
- Кад то чула земља Семберија,
- Сва Ивану по ријечи дође;
- Кад се свијет слеж' у Бијељину,
- Онда Иван по народу пође,
- Низ образе грозне сузе лије,
- А оваке ријечи говори:
- „Ко не има од срца порода,
- ,,Ев' сад може срце отворити,
- „Купит' сина или милу ћерцу,
- „Своју душу врћи у чистоту,
- „Нерођено ј' боље нег' рођено;
- „А ко има од срца порода,
- „Тај нек купи данас још једнога,
- „Једног сина или милу ћерцу
- „Зарад' Бога и заради душе;
- „Који братац миле сеје нема,
- „Сад је може за благо купити,
- „Својој души мјесто уватити:
- „Откупљујте, моја браћо драга!
- „Избављајте те Србињске душе
- „А од Турске од нечисте руке.“
- Кад то чуше Сембери Србињи,
- Одмах сташе куповати робље,
- А Иван им стаде продавати:
- Не ће Иван да цијени робља,
- Не би л' прије саставио благо:
- Прода Иван триста робињица,
- И састави два товара блага,
- А трећега саставит' не може:
- Трећи товар узајмио блага
- Од Омера и од мул' Амета:
- А кад Иван саставио благо,
- Носи благо Кулин-капетану:
- Кад је Кулин опазио благо,
- То Кулину врло мило било,
- Па Ивану кнезу говорио:
- „Вала тебе, Иво оборкнеже!
- „Таког кнеза до Стамбола нема.“
- Опет Иван Србље сакупио
- Пред Бродачку пред бијелу цркву,
- Па је Иван Србљем говорио:
- „Чујете ли, Србљи браћо драга!
- „Оно робље, што сте куповали,
- „Немојте га глади поморити,
- „Већ све оно робље распустите,
- „Нека иде, куд је коме драго;
- „То је, браћо, мала задужбина,
- „Откупити робље од Турака,
- „Па држати, да код нас робује,
- „Већ нек иде, куд је коме драго.”
- Кад то чули Србљи свиколици,
- Онда они распустише робље,
- Оде робље, куд је коме драго:
- Благо Иви и Ивиној души!
- И то Иви нико не припозна,
- Ни Ивану когоди зафали,
- А камо ли да Ивану плати:
- Иван не ће ни од кога плате:
- Ивану ћу Ристос Господ платит',
- Када Иван буде на истини.
