Кнегиња од Трибала (драма у три чина)/29
V
КАПЕТАН ЕМАНУИДО, ПРЕЂАШЊИ
ПЕТАР ЕМАНУИЛО (Пењући се, још са степеника): Издаја!
КНЕГИЊА (Цикне): Издаја?... Ко... говори, ко... Владеније?
ПЕТАР ЕМАНУИЛО: Он!
КАПЕТАН ПЕРЛАТ (Изненађен): Капетан Владеније?
ПЕТАР ЕМАНУИЛО: Изабраше га Дебрани за старешину. Господар Гропа му малочас старешинство предаде и нареди да поведе Дебране. Час је био одлучан, у Владенијевој је руци била судбина Кројина.
КНЕГИЊА (Горко): И он, бедник, издаде!
ПЕТАР ЕМАНУИЛО: Он приђе Дебранима и кликну: „Кнез је мртав, нека живи Моз!” Дебрани узвик прихватише и окренуше оружје на нас. Док се једни боре, други слазе у војску Мозову, кроз тајни неки лагум који Владеније зна.
КНЕГИЊА: Ох, бедни издајник! (Бори се са својим болом, затим се обраћа капетанима) Па шта сад? Зборите шта сад?
КАПЕТАН ПЕРЛАТ: Не питај нас!
КНЕГИЊА: Да кога? Ко би ми могао одговорити на то питање, ако нисте кадри ви? (Одлучи) Господо капетани! Пођите одмах старешинама свим, поздрав им од мене, нек војску предаду поузданима, а они потеку у ову дворану. Нек ту, крај мртва тела Господарева, падне последња реч одлуке.
КАПЕТАН ПЕРЛАТ И ЕМАНУИЛО (Клањају се и одлазе).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|