Кнегиња од Трибала (драма у три чина)/23
IV
ПРЕЂАШЊИ, ХАЏИ-ДАУТ, МЕСТАН 0ГЛУ, РАКО ВРАНАНИН, ТОЛОВ ГЛАС
ТОЛОВ ГЛАС (Далеко негде иза стена): Ха, ха, ха, ха!... И са осмеха тог угасиће се слава Кројина.
КНЕГИЊА (Цикне и престрашено се отргне из загрљаја, тело јој задршће неописаним страхом и лице покрије рукама не би ли се скрила пред грехом својим који јој одједном у свој величини својој ускрсну пред очима)
МОЗ (Узнео је мач): Ко је то?
ГЛАСОВИ С ЛЕВА (Најпре рог): Издаја! Издаја!
ГЛАСОВИ С ДЕСНА (Најпре рог): Издаја!
МОЗ (Кнегињи): Је ли то издаја?
КНЕГИЊА: Не, није, умири се! Знам шта је? То је глас моје савести! (Спушта визир)
ХАЏИ ДАУТ (Са исуканом сабљом дојури са копљаницима): Господару, издани смо!
МОЗ: Где је заседа?
ХАЏИ ДАУТ: Тамо за оним стенама, послао сам потеру.
РАКО ВРАЧАНИН (Долази са својим људима): Умири се, Господару, није издаја. Луди Тол се скрио међ стене, ено га гоне.
КНЕГИЊА: Ухватите га, баците у тамницу!
РАКО ВРАЧАНИН (Одлази).
МОЗ (Хаџи-Дауту): Буди спокојан, није издаја. То је стари Тол.
ХАЏИ ДАУТ: Могу ли поћи?
МОЗ: Пођи!
ХАЏИ ДАУТ (Одлази).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|