Киша иде, трава расте

* * *

[Киша иде, трава расте]

Киша иде, трава расте,
Гора зелени.
И гора се с листом саста,
А ја немам с ким.
Имам драго на далеко, 5
У туђој земљи.
Кога сретнем, кога видим,
За драго питам:
Еј, путниче, намерниче,
Виде л’ ми драго? 10
И да смо га ми видели,
Ми га не знамо.
На њему је мор долама
Мором до земље,
На глави му црвен фесић 15
Од три дуката.
На фесићу златна тура,
Царска јазија.

---

Референце

Извор

• Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 204-205.

• И Гора се с листом саста а ја немам с ким. Песме записали Николић Владимир, Грбић Саватије и Белић Александар. 6/1966. бр 6. стр. 58.