Кита Дуња двори мете,
двори мете, слузе рони.
Упази гу мила мајка:
„А што ти је, мила ћерко,
двори метеш, слузе рониш? 5
Да ли ти је свекар злица?
Ил’ свекрва још по злица?
Ил’је злица јетрвица?”
„Није мене свекар злица,
нит’ је злица свекрвица, 10
нит’је злица јетрвица,
но ми војно ноћу иде,
ноћу иде, ноћу дојде,
а сас мене не говори.
Дај ми, мајке, туј вечеру, 15
дај ми, снајке, туј премену.“