Каурин Радко и љуба му Видосава
Салаћ граде Салаћани Турци,
У Салаћу камену тамницу,
У тамници деветера врата,
Затварају каурина Радка,
И његова до два нетијака. 5
Тавни Радко девет годин' дана,
Кад десета настала година,
Књигу пише остарила мајка,
Па је шаље ка Салаћу граду,
А на руке свому синку Радку: 10
„Јере тавниш, јер се неодкупиш?“
Одписује својој старој мајци:
„Немогу се одкупити, мајко!
„Турци неће пара ни динара,
„Него ишћу два коња петака, 15
„И два седла од чистога сребра,
„И дви узде од сухога злата,
„Два килима од зелене свиле,
„Клобук капу и бијело перје,
„Што но крије коња и јунака 20
„Од угрије светога Илије.
„Осим тога, моја мила мајко!
„Осим тога Видосаву љубу.
„Све бих лахко срцу прегорио,
„Све бих лахко срцу одолио, 25
„Ал' немогу Видосаве љубе,
„Већ ћу ујтро главу изгубити.“
Књига дошла остарилој мајци,
Књигу штије, грозне сузе лије,
Ал' говори Видосава љуба: 30
„Вај старице, моја стара мајко!
„Одкле књига, од којег' ли града,
„„Која ли су три у њојзи јада?“ –
„Видосаво, драга снахо моја!
„Ево књига од Салаћа града, 35
„Од мог' синка, од твог старешине,
„Да с' никако одкупит неморе,
„Турци неће пара ни динара,
„Они ишћу два коња петака,
„И два седла од чистога сребра, 40
„И дви узде од сухога злата,
„Два килима од зелене свиле,
„Клобук капу и бијело перје,
„Што но крије коња и јунака
„Од угрије светога Илије, 45
„Осим тога Видосаву љубу.“
Кад то чула Видосава љуба,
Тад говори Билабери слуги :
„Билабере, драга слуго моја!
„Ти ми ајде у топле подруме, 50
„Седлај мени коња препелицу,
„Себи седлај коња ластавицу,
„А ја идем у горње чардаке.“
Меће на се све мужко одило,
Двије дојке међу двије токе, 55
Клобук капу и бијело перје,
Што но крије коња и јунака
Од угрије светога Илије.
Они језде преко поља равна
Кано звизда преко неба сјајна. 60
Када дошли при Салаћу граду,
Прид Салаћом Салаћани Турци,
Играју се игре свакојаке,
Бацају се камена с рамена,
Ускачу се скока јуначкога: 65
„Салам алећ, Салаћани Турци! –
„'Лећ мусалам, незнана делијо! –
„Нисам вами незнана делија,
„Већ сам вами паша од Мостара.
„Камо вами паша од Салаћа? 70
„Зовите га мени на диване.“ –
„Саламалећ, паша од Салаћа! –
„'Лећ мусалам, незнана делијо! –
„Нисам теби незнана делија,
„Већ сам теби паша од Мостара. 75
„Јал' ти моје књиге недоходе,
„Јал' за моје књиге ти немариш,
„Да ми пуштиш Каурина Радка
„И његова до два нетјака.“
Срдито му паша одговара: 80
„Мени твоје књиге недоходе,
„А за твоје и немарим књиге,
„Нит’ ти пуштам Каурина Радка,
„Ни његова до два нетијака.“
Кад то чула Видосава љуба, 85
Десном руком пашу ударила,
Три му зуба у крви изпливала;
Ногом лупи о врата тамнице,
Иставила деветера врата,
Извадила Каурина Радка 90
И његова до два нетијака,
С њима оде пољем уз натраге.
Када били на сред поља равна,
Ал' говори Видосава љуба:
„Бора теби, Каурине Радко! 95
„Познаш коња и своје одило?“ –
„Познам боме, паша господине!
„Кажи право, тако био здраво,
„Кад си моје дворе поробио?
„Што м' уради од старице мајке, 100
„Штол' од моје Видосаве љубе,
„Штол' од моје Билабере слуге?“ –
„Када питаш, казат' ћу ти право:
„У двор сам ти огањ напуштао,
„Мајку сам ти с коњи сагазио, 105
„Билабери главу одсикао,
„Видосаву у двору обљубио,“
Кад то чуо Каурине Радко,
Он ми пада у зелену траву,
Цвили, плаче кано мало дите. 110
Милостивна Видосава љуба,
Она тиши Каурина Радка:
„Није ово паша од Мостара,
„Већ је ово Видосава љуба.
„Љуби, Раде, колико ти драго, 115
„Ради, Раде, што је теби драго!“
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
