Напомена из извора: Канун је записан на почетку пописног дефтера из 1498. године.

TУРСКИ ЗАКОН ЗА НИШ ИЗ 1498.


Члан I.

Од коњског товара животних намирница или одеће, чега год буде, који долази у град или излази из града (узимају се) по две аспре. Од колског товара по осам аспри.

Члан II.

Ако се прода роб или коњ, (узимају се) по четири аспре. Од говечета по две аспре. Од две овце једна аспра.

Члан III.

Од четири заклане овце (узима се) једна аспра. Ако се закоље говече, једна аспра.

Члан IV.

Од говеђе коже, ако се прода, (узима се) пола аспре. Од једног ћебета пола аспре. Од једних кола дасака једна аспра. Од кола сена пола аспра. Од једних кола дрва узима се једна цепаница.

Члан V.

На (нишком) панђуру давнашњи је канун да се споменути ресуми узимају двоструко.

Члан VI.

Сваки рајетин од сваке баштине у време вршидбе даје пола лукна пшенице и пола лукна јечма, и по две аспре ресума за повртњак. У време косидбе даје по једна кола свежег сена, а о Божићу по једна кола дрва. Ако (господари раје) не узму сено и дрво кад је за то рок, узимају дажбину уписану у дефтер, која је за сено седам аспри, а за дрво по три аспре. Ништа више не узимају.

Члан VII.

На две овце узима се једна аспра.

Члан VIII.

Поводом авариза: Имами, одгајивачи гласнићких коња, узгајивачи пиринча заведени у дефтеру, чувари дервена и они који су неожењени не дају авариз. Осим поменутих, сви муслимани и неверници који су ожењени, према падишаховој наредби, дају авариз.

Извори

уреди
  • Историјски институт — Београд, Историја Ниша I: од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године, први том, Градина и Просвета 1983; Ниш у раздобљу турске власти 1428—1878., Закон за Ниш, стр. 164-165.

Види још

уреди


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бајазит II, умро 1512, пре 512 година.