Кандијот

Кандијот Писац: Јован Грчић Миленко

Хај, Мустафо, крвопијо,
Смождио те срам!
Та зар ниси кадар био
Да угушиш плам?!...
Је л’ шака људи, је л’ шака крви
Од које данас хиљаде стрепе?
Јест, шака крви и шака људи
Гине за жиће слободе лепе!

Падају, гину, — сретна им мајка!
У борби светој мелема траже:
Слобода ј’ мелем, ил’ самрт славна,
Тиме су ради рану да зблаже!

Синови дични дедова славних
Здрављају крвцом жељену мету:
Ил’ пропаст славну у земљи својој,
Ил’ лепши живот у лепшем свету.

А тиран клети, бездушне душе,
У зверској страсти, у лудом бесу,
Дознаје брзо, увија горко,
Јунаци храбри деца да несу!

О, срећно, срећно, витешка браћо!
Крст нек вам души надмоћи даде!
Да Бог да скоро спазили цвеће
Што дично клија из дичне наде!

А скоро, скоро — oj, златна мисли!
Грмит’ ће громи и с друге стране,
Севнуће смртно и наша ђорда,
Певнуће песму и наше тане.

Та и нас иста помис’о води:
Слобода — живот, слобода сама;
Ох, јарко сунце, де сијни скоро —
Доста нас љубља немила тама!


У Пожуну, из »Слободе«.

Извор

Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 146-147

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.