Камен и црв

Камен и црв (Камень и Червяк) Писац: Иван Крилов, преводилац: Ђорђе Рајковић

„Вељим шумом излила се
Ка’ из кабла, гледај јако!”
— На њиви је камен неки
Ругао се киши тако —
„Манит ратар срадов’о се,
Ал’, Бога ти! да л’ си збиља
Два-три сата падајући
Добро какво учинила?
Ди л’ да за ме ко запита?
Овде лежим лета двеста,
Тих и скроман од природе
Не мичем се са свог места,
Ипак фале не уживам —
Вероват’ је понајпрече:
Да на земљи правде нема.”
— „Не будали,” црв ту рече —
„Дажда ова, што замало
Спустила се и излила,
Безснажну је суву њиву
Обилато напојила,
Тим и трудног ратара је
Оживила наду с нова;
А ти шта си? Тек ка’ терет
Познаје те њива ова.”

*

Млоги с’ фали: Ја ев’ служим
Четрдесет пуни лета,
А од асне није роду,
Тек ка’ пусти камен смета.

Извор

1860. Даница. Година 1, број 4, стр. 86.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђорђе Рајковић, умро 1886, пре 138 година.