* * *


Калинчица

Калинчица кал газила,
и у кал се заглобила,
гривну си је истровила,
калуђера набедила:
— Калуђере, грешна душо, 5
ти си наш’л моју гривну!
— Нес’м нес’м, бог ми душу!
Ако ли ми не верујеш,
дојди при мен, че да видиш.


Референце

Извор

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 39.