Како је Новаку утекла вила његова љубовца

* * *


Како је Новаку утекла вила његова љубовца

Три весеља чињаше Новаче у б’јелу двору:
Једно чини весеље селу своју удаваше;
Друго чини весеље Грујици, сину својему;
Треће чини весеље, ер је дворе оградио.
И свак ми се весели у његову б’јелу двору, 5
Ма се само не весели л’јепа љуби Новакова.
Пође ми јом говорит' млада селе Новакова:
„Свак се данас весели у весељу браца мога,
А ти му се не веселиш, ни Грујици сину твому?"
Али њоме љубовца Новакова одговара: 10
„Како ћу се веселит' у весељу браца твога?
Кад ме Новак ухитно б'јелу вилу на Дунају,
Он је мени уграбио брза крила н оглавља,
Да ми хоће он вратити брза крила и оглавља.
Л'јеп би танац извела прид дворовима његовијем. 15
И у танцу скупила дванес млад'јех дјевојчица,
Све би биле млађахне једне слике и прилике."
Кад је бјеше разумјела л’јепа селе Новакова,
Она млада отиде брату свому говорити;
„Свак се теби весели у б’јелому двору твому, 20
Само ти се не весели б'јела вила, љуби твоја,
Нег је мени овако љуби твоја говорила:
„Откад је си ухитио на тихому Подунају,
Да си њоме уграбио брза крила и оглавља.
Кад би јом их хотио, брате драги, повратити, 25
Л'јеп би танац извела прид твојијем б'јелијем дворим.
И у њему сккупила дванес младијех дјевојчица,
Све би биле мдађахне једне слике и прилике."
Бјеше ти га Новака научила худа срећа,
Љуби својој повратио брза крила и оглавља. 30
Она му је извела л'јепи танац прид дворовим.
И у њему бијаху дванес мдадијех дјевојчица,
Све су младе дјевојке једне слике и прилике.
Пак ое с крилим завила у висину ведра неба,
И за њом Новаче на својему добру коњу. 35
Пође љуби дозиват' из својега танка грла:
„Поврати се, поврати, б'јела вило, љуби моја!
Кому љуби остављаш твоје л'јепе перивоје?
А кому ли остављаш Грујицу, сина твојега?"
А Новаку овако б’јела вила одговара: 40
„Не бих ти се повратила за моје за црне очи;
Ја ти веће не хајем за моје л'јепе перивоје,
А Грујицу сина мога често ћу га походити.
Кад га будем походит', ти ме нећеш ни видјети."
Кад је Новак разумио б’јелу вилу љуби своју, 45
Жалостан се он нађе у својему срцу живу,
Зловољно се поврати ка својему б'јелу двору. —


Извор

Валтазар Богишић: Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, књ. 1, Биоград, 1878., стр. 104-105.