Каква журба у Ђурђеву двору
Каква журба у Đурђеву двору,
Ил' је жалост ил’ велика радост?
Није радост већ велика жалост:
Удаје се Đурђевица млада,
Остаје јој двоје сирочади, 5
Мала Ана од двије године,
Мали Лаза од годину дана.
На походу деверима вели:
— О, девери, моја срећо прва!
Лепо Ану научите раду, 10
Ситно вести и танано прести,
А Лазу ми дајте на заната,
Кад вам Ана буде за удају,
Удајте је, не зовите мајке,
Ако да Бог и срећа од Бога, 15
Те вам Лаза са заната дође,
Ожен'те га и зовите мајку,
Но не просте сироту девојку. —
Кад им Ана за удају била,
Удаше је, а не зваше мајке. 20
Кад им Лаза са заната дође,
Женише га и зваше му мајку,
Испросише сироту девојку.
Све по двору шенло и весело,
Невесела Lазарева мајка, 25
Њу ми пита дијете Лазаре:
— Што је теби, остарела мајко,
Све по двору шенло и весело,
А ти си ми, мајко, невесела? —
— Како нећу бити невесела? 30
Што ће теби сирота девојка?
Чим ће данас свате даривати? —
А то цура под марамом слуша:
— Ој, ти бако, по закону мајко!
Што се јако ти стараш Лазарем? 35
Кад се ниси нејаким старала,
Ти се немој ни јако старати!
Ја имадем на мору ујаке,
Често су ми мајци долазили,
А још чешће даре доносили, 40
Мени мајка малој остављала,
И Бога ми, моја стара бако,
Овде има до триста сватова
Свима сам ја даре донијела,
А и теби танану кошуљу. — 45
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
