Кад се сетим... (Васа Крстић)

Кад се сетим...  (1892)  Писац: Васа Крстић

Кад се сетим оних дана,
Што их прошлост скора крије,
Душа ми је расплакана,
А срце ми јаче бије...

Да л’ мораде тако бити?..
Зар не беше друга пута??..
Аој снови поносити!...
Аој срећо, куд залута?!

Ти разумеш речи ове,
Угаснула звездо моја!
Та и тебе прошлост зове
Ширећи ти њедра своја.

Јер садашњост за нас двоје,
Нема више рајских сласти..
Срце твоје, срце моје,
Не сме ништа даље касти!

Извор

1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седм,а број 3, стр. 36.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Васа Крстић, умро 1910, пре 114 година.