[Кад се жени Ћиро од Будима]
Кад се жени Ћиро од Будима,
И он проси Љепоту нејаку,
Ал говори Љепотина мајка:
„Прођ, се Ћиро, Љепоте нејаке!
Још Љепота није на удају, 5
Ти ју чекај седам годин дана,
Онда ћ, она твоја љуба бити!”
„Вјера моја, оће бити моја!”
Оде Ћиро бијеломе двору,
Он не чека ни седам неђеља, 10
А камо ли до седам година!
До л он прави бешику од злата,
У њу стере свилену перину,
Па он купи кићене сватове,
Па он води Љепоту од мајке, 15
Па ју обдан у бешики љуља,
У бешики, у свилен - перини,
А обноћке на десници руци!
Кад ујутро бијели дан освану,
Пита Ћиро Љепоте дјевојке: 20
„А Богом ти, Љепото дјевојко,
Ил је боље у бешики било,
У бешики, на свилен - перини,
Ил је боље иа десници руци?”
Ал говори Љепота нејака: 25
„Бешика ти огњем изгорила!
Перину ти вода однијела!
Јуначка се посветила рука,
На њој сам се наспавала млада!”
