Кад иду по девојку

* * *

Кад иду по девојку

Нуз пут трава, нуз пут перуника,
Сви сватови перунику беру,
Само Ранко на њу и не гледи,
Већ он тражи хлада нележана,
И он тражи траве нскошене, 5
И он тражи воде непијене.
Гледала га Јелица кроз пенџер:
„К мени, к мени, млади младожењо!
У мен’ има хлада нележана,
У мен’ има траве некошене, 10
У мен’ има воде непијене -
Беле груди хладе нележани,
Руса коса трава некошена,
Медна уста вода непијена!”

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

Напомена

Матица, IV, 30. IX 1869, 27, 625.
Српске народне песме, бр. 3, из збирке Владана Арсенијевића. Песму је објавио Матицки, бр. 5.
Варијанта: НП ЛМС₁ бр. 36.

Референце

Извор

Зоја Карановић, Народне песме у Матици, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институт за књижевност и уметност, 1999., стр. 100-101.