Изповѣст
Писац: Јован Суботић


Каж', дѣвојко, али право,
Kо ти љуби бѣло чело? —
Мене љуби кум у чело,
Кад у наше дође село.

Каж', дѣвојко, ал' истину,
Kо ти љуби јасне очи ? —
Мoje очи мајка љуби,
Кад ме јутром из сна буди.

Каж', дѣвојко, али право,
Ко те љуби у образе? —
Кад долазе и одлазе
Снаје м' љубе у образе.

Каж', дѣвојко, али право,
Ко ти љуби медна уста? —
Што ме питаш, што т' јe знато,
Ти ми љубиш уста, злато!

22. Јул. 1857.

Извор

уреди

Јован Суботић. 1858. Дѣла Јована Субботића. Књига I. Пѣсне лирске. Карловци. стр. 55-56.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.