Извод из Хрисовуље Ивана Црнојевића

ХРИСОВУЉА БЛАГОЧЕСТИВОГ ГОСПОДИНА ИВАНА ЦРНОЈЕВИЋА ВЛАДАРА ЗЕТСКЕ ЗЕМЉЕ

Иван Црнојевић божијом милошћу господар Зетски ,,И оградих храм у мјесту које се зове Цетиње, у славу и хвалу те Госпође и мајке Божије, у име Њеног Рождаства. И направих при њему манастир за упокојење монаха, и назвах га Митрополијом зетском, ако буде угодно милостивој Гoспођи. (И поставих ту митрополита зетскога кир Висариона, који је био у то вријеме, да влада свим а послије њега (његови) насљедници). И приложих томе светоме храму колико ми би могуће, у договору са мојом супругом и синовима… Ово што сам приложио овоме светоме храму Пречисте нијесам никоме силом промијенио нити одузео што нијесам ја коме дао или родитељи моји… У договор с преосвештенима оцима архијерејима, с преосвештеним митрополитом зетским господином Висарионом и епископом господином Вавилом и са свом братијом учинисмо да буде свагда овђе у манастиру Пречисте општежитије, па имали мало или много; ни један брат да не смије тећи за себе ништа, нити у своју ћелију држати, но да је све заједничко, као што је то узакоњено свуда у светим и божанственим манастирима, ђе су општежитија. Ако би се ко ријешио разрушити општежитије или својевољно преступи закон општежитија ­ таквога нека сакруши мајка Божија тијелом и душом, и нека буде проклет, и изагнан из манастира; као преступник Божји и неваљалац. И тако нашом ријечју рекосмо ја и сва моја властела и поданици наши, са заклетвом и руке наше потписом утврдише за вишу похвалу овоме часном храму пресвијетле владичице наше Богородице и дјеве Марије… Молим се Твојој милости Пречиста Владичице Богородицe, која си родила Творца и Бога мога, прими овај мој мали прилог као дар себи, као што је Твој син и Бог наш примио оне двије лепте убоге удовице. Покриj ме кровом милосрђа твога и буди ми помоћница у дан страшнога суда. Онога кога одреди Бог да послије мене заповиједа овом земљом, или син мој, или унук мој или, по Божјем допуштању, ко год од другога племена, или народа, најсрдачније молим и заклињем, да ово што приложих, узаконих и потврдих, остане на вијеке нетакнуто овоме светоме храму Преславне Мајке Бога нашега, као што и ја ништа не узех светим црквама, но колико могах приложих и потврдих. Ако кога научи сијач злоће и наш противник ђаво да штогод одузме од овога што смо записали - такав нека буде проклет од снажне деснице Владике нашега Творца неба и земље и од силе часнога и животворећега крста, од 12 врховних апостола и од 70 осталих, од 318 никејских светих отаца и од свијех који су од вјекова Богу угодили и нека буде подобан Jуди издајнику и онијема који рекоше: “узмите, узмите, распните га, крв његова на нас и на дјецу нашу” и нека таквоме мајка Божија буде супарница на страшноме и нелицемјерноме суду. Године 6993. писа се мјесеца јануара 4. дан на Ријеци. Тога ради потписујем и стављам наш обичан печат на знање свакоме.

У Христа Бога благовјерни и Богом чувани Господар зетски Иван Црнојевић.

Извор:"Извод из Хрисовуље Ивана Црнојевића написане 1485. године, из књиге преводиоца и приређивача др. Божидара Шекуларца Црногорски анали или Цетињски љетопис, Цетиње, 1996, стр.95-103"