Извештај команданта Југоистока од 20. септембра 1944.
Извештај барона Вајхса, команданта Југоистока, односно Армијске групе "Ф" од 20. септембра 1944. Врховној команди Вермахта
Архив Војноисторијског института, НАВ--Т-311, р. 191, с. 637—42.
КР
Телеграм
2 примерка
1 прим.—ЛдН [Leiter des Nachrichtenibetriebes]- (ФС)
2. прим. — КТБ
ПРЕДМЕТ НАЧЕЛНИКА Само по официру!
К-т Југоистока
(К-да ГрА "Ф")
Прим.: 21. 9
ла /КТБ Бр. стр. пов. 47/44 Прим. 2 Прил. 0
Начелнику W. F. Sl генерал-пуковнику Јодлу
Строго поверљиво XXXV
Ситуација на Југоистоку данас, 20. 9, колико се може сагледати још није сазрела за доношење неке одлуке од одлучујућег значаја, одлуке која би превазилазила досадашње одлуке. Но, оцртавају се догађаји који ме подстичу да Вам саопштим своја разматрања у циљу стварања заједничког гледишта и у циљу разјашњавања основних елемената овдашње ситуације. Оставио бих Вам да оба гледишта у потпуности или делимично изнесете фиреру онда када будете сматрали да је дошао моменат за то.
Појединости ситуације:
1) Померање тежишта на Југоистоку одвија се са подручја јужне Грчке према средњем и северном делу Балканског полуострва, према фиреровој заповести, уз [истовремено] напуштање острва и Епира. Покрети се одвијају само делимично по плану. Планирање угрожавају следећи фактори:
а) Многи знаци указују на то да, супротно од процене ситуације команданта Југоистока бр. 4810/44. стр. пов. од 17.9.44, 20.00 часова, руске снаге врше покрете у циљу преласка западне границе старе Бугарске. Већ успостављени борбени додир са бугарским јединицама на најважнијим граничним прелазима може се оценити као борба са претходницама, ако се узме као највероватније да бугарска армија обезбеђује развој руских снага и да им побољшава локалне услове тога развоја. Може се претпоставити да је циљ руске офанзиве из Бугарске према западу трајно прекидање саобраћајних путева између Грчке и севераог дела Балканског полуострва, а поврх тога, само се по себи разуме, задобијање контроле над Македонијом и Србијом. Ово се поклапа са намером Совјета, намером која је у међувремену поткрепљена разним изјавама, да наше окупационе снаге не само протерају са подручја Југоистока, него да их на том подручју униште. У најновије време нема знакова — супротно ономе како смо раније претпостављали — да би Англо-Американци хтели или имали снаге да против тога интервенишу. Напротив, треба констатовати да они ваздушним нападима, као и снабдевањем банди из ваздуха, чине све, да потпомогну свог руског савезника. Ову чињеницу ништа не мења (америчко-енглеска) теоретска подршка Дражи Михаиловићу у погледу његовог антикомунистичког става, подршка која се даје преко официра за везу. Према томе, командант Југоистока је суочен са претећим непријатељским нападом на широком фронту против жиле куцавице нашег подручја, а да до даљњега не располаже довољним снагама за сигурно одбијање тог напада.
б) Координисано са политичким и оперативним успесима непријатеља на румунском и бугарском подручју, црвене јединице банди у унутрашњости подручја Југоистока су прешле у одлучујући напад на саобраћајне линије и позиције оружаних снага окупационих трупа. Тежиште је, неоспорно, у Србији и Македонији. Треба, коначно, сматрати погрешком класификацију тога непријатеља као "бандитског противника" а борби које се воде против њега као "рат против банди". Ради се, изузимајући новоформиране јединице, о оперативно и тактички добро вођеним, тешким оружјем до завидне мере наоружаним групацијама снага, које се одликују динамиком коју не треба потценити и чија бројност стално расте. Нисам наклоњен грешци да непријатеља преценим, јер су управо садашње борбе, са успесима и губицима на обе стране, објективна основа за процену. Задатак овог унутарњег непријатеља је такође уништење свих Немаца, то је његов крајњи циљ. За постизање тога циља његово главно средство је отежавање, одн. спречавање померања немачких снага, нарочито према северу, јер би тиме Немци могли постићи концентрацију својих снага којој се он у датом случају не би могао одупрети. У ствари, Тито је већ успео да, у садејству са англо-америчким ваздухопловством, скоро потпуно парализује одвијање железничког саобраћаја из Грчке прама Београду, да трупе које су вршиле померања распарча на великим одстојањима и да их многоструко веже, као и да у највећој мери тешко поремети саобраћај цистерни и довоз угља према југу, те да скоро укочи транспорте евакуације (погонско гориво!). За кретања југ — север за сада не толико значајној, али у даљој перспективи ни мало мање важној саобраћајној вези Београд — Загреб прети иста судбина. Иако унутарњи непријатељ на хрватском подручју за сада оперише са незнатним снагама и служи се више средствима малог рата, он ипак и ту постиже значајне успехе, јер су хрватске оружане снаге, велики делови хрватског народа, а у најновије време највећи део и православних етничких група, подлегли непријатељској пропаганди заснованој на ефикасним паролама, пропаганди која говори да ће Немачка изгубити рат.
ц) Привлачење свих снага са јегејских и јонских острва, као и са Пелопонеза, значи само на изглед добитак знатних снага за северни и средњи део Балканског полуострва. Овакво схватање долази до изражаја у заповестима које свакодневно пристижу од свих делова Вермахта, па и од Врховне команде Вермахта / Оперативног штаба. У тим заповестима већ се те снаге одредују и за друга подручја. То је немогуће. Не треба изгубити из вида да сви покрети на подручју Југоистока зависе у највећој мери од техничких могућности, те су на тај начин постављене апсолутне границе и најенергичнијим тежњама. Истина. успели смо да на копно пребацимо велики број војника са њиховим личним наоружањем, али нисмо успели да, бар у приближном обиму, спасемо тешко оружје и опрему. Дакле, док је с једне стране борбена вредност неких раније истакнутих јединица сада доста ограничена, с друге стране ради се о тврђавским батаљонима и трупама за осигурање, које су као такве биле употребљиве само као сталне посаде, одн. нису имале довољно борбеног морала (999). То значи: у истом моменту када се у Грчкој распламсава устанак, и то без појаве, као што смо се ми надали, брзог доласка до унутарполитичких супротности између устаника настројених комунистички и устаника настројених национално, те према томе и без њиховог међусобног неутралисања [у том истом моменту], мали број наших употребљивих дивизија (4 СС пол. окл. грен. дивизија, 11. вазд. пољ. дивизија, 117. лов. дивизија) напуштају подручје Групе армија "Е" предузимајући покрете у правцу севера. Због хитности њиховог ангажовања на североисточној граници подручја Југоистока, оваква смо померања форсирали свим средствима, а при томе нисмо — као што смо предвиђали кад смо то пре планирали и као што смо се надали — Групи армија "Е" истим темпом доводили нове снаге као надокнаду са вањских положаја. Међутим, докле год смо приморани да држимо Грчку (искључујући Пелопонез и јужни Епир), дакле укључујући и Атику — а изгледа да ћемо то морати све дотле док не завршимо са евакуацијом острва — по свему ономе што је горе речено неизбежно је стално слабљење средњег дела осовине Југоистока, тј., према тачки Iа и Iб, слабљење македонског и јужног српског подручја, које спољњи и унутарњи непријатељ угрожава, одн. напада као тежишно важно подручје. Да би се овакав развој задржао у сношљивим границама, неопходно је да се у догледно време, осим одређених крупних јединица, на горе поменуторм подручју ангажује сваки батаљон који се у Грчкој издвоји из борбе. Морамо изричито нагласити да при томе неће ништа преостати за заштиту експлоатације рудника или других објеката у Македонији и јужној Србији, а да и не говоримо о могућности појачавања обезбеђења железничких пруга у Хрватској (на пример пруге за извоз боксита). "Гумена врпца" дугачка 800 км (источна Словачка — Рига), која је једним крајем причвршћена у Атици и која се у Београду натеже, и иначе мора раније или касније да се у Македонији прекине.
2) Даљи развој ситуације, развој који је заправо нејасан само у погледу самог темпа, а у погледу крајњег резултата тешко да има неких сумња, могао би довести до тога да фирер ускоро и изненадно буде стављен пред алтернативу да ли и даље држати Грчку у циљу настављања евакуације са острва и уз употребу тако евакуисаних снага, при чему би Грчка била одсечена од осталог дела подручја Југоистока, или се, пак, због целовитости просторије за извођење борбених дејстава, Грчка мора, без икаквих обзира, напустити. У првом случају, Групи армија "Е" би се касније могао наметнути задатак да се, под врло тешким условима (нпр. без погонског горива), уз велике људске, а вероватно и материјалне жртве, пробија према северу. Друго решење значи жртвовање свега онога што би се у датом моменту нашло на острвима, а у погледу материјала и у Атици, што значи да би губици такође били необично велики, али то значи у исто време и већу вероватноћу да ће главнина борбених трупа и даље бити употребљива, те да ће се на тај начин очувати планско извођење борбених дејстава на Југоистоку. Истовремено са брзом евакуацијом Грчке, евакуацијом која би ипак трајала више седмица и која не би била завршена на некадашњој северној грчкој граници, него би се у најмању руку завршила образовањем фронта на линији Скадар — Скопље — Лесковац, што је једанпут већ разматрано, постепено би и трупе пуне борбене вредности, ангажоване у албанском приморју, биле дезангажоване. Да ли би, на овај начин постигнути, добитак снага, који би тек у том случају био од неке важности, био довољан за стабилизацију ситуације и за стварање трајне и чврсте позиције на средњем и северном делу Балканског полуострва — за сада се не може предвидети. Ово питање ће у одлучујућој мери зависити од догађаја на јужном крилу Групе армија "Јужна Украјина" и од развоја политичке ситуације у Мађарској и Хрватској, као и од могућих англо-америчких операција у Истри и, преко Истре, у правцу бечког базена. Управо ова последња могућност, чију актуелност ја нисам у стању да просудим, опет упућује на вероватну и скору неопходност неке далекосежне одлуке у погледу даљег извођења борбених дејстава у Грчкој, Македонији и јужној Албанији. Ја сам покушао, сасвим отворено, да Вам изнесем слику. Ова слика, убеђен сам, није настала под утицајем неког песимизма, него она показује дате чињенице. Чврсто сам убеђен да можемо постати господари ове ситуације, но не сме се изгубити из вида њена изванредна озбиљност, која је нарочито видљива последњих дана, а дужност налаже да се она не прећути. Имамо поверења у фирера и мирно ћемо сачекати његове одлуке, а спровешћемо их са највећом енергијом и залагањем. Једини циљ овог излагања јесте прибављање осмишљених података за такве [фирерове] одлуке, онолико колико смо ми у стању да то учинимо.
потп. барон ф. Вајкс [Weichs] генерал-фелдмаршал
(К-т Југоистока, Iа, стр. пов. бр. 0276/44 од 29.9.44)