Извештај Павла Ђуришића начелнику штаба Врховне команде од 13. фебруара 1943.
Архиву Војноисторијског института, Ча, к. 132, рег. бр. 25/3 (ЦГ-В-75)
Лиимско-Санџачких четн. одреда
Стр. Пов. Број
13 фебруара 1943 године
Положај.
НАЧЕЛНИКУ ШТАБА ВРХОВНЕ КОМАНДЕ.
Акција у Пљевљанском, Чајничком и Фочанском срезу противу муслимана извршена је.
Операције су изведне тачно по наређењу и издатој заповести. Напад је почео у одређено време. Сви команданти и јединице извршиле су добивене задатке на опште задовољство.
Отпор непријатеља био је од почетка до краја слаб. Једини већи отпор био је на Требешком брду, који је трајао 4 часа, али и он је брзо савладан.
Наши одреди 7. овог месеца у току ноћи, већ су избили на р. Дрину, те су борбе закључно са тим даном биле у главном завршене, а затим је настало чишћење ослобођене територије. Сва муслиманска села у три поменута среза су потпуно спаљена тако, да ниједан њихов дом није остао читав.
Сва имовина је уништена сем стоке, жита и сена. Наређено је и предвиђено прикупљање људске и сточне хране у одређеним местима, за стварање магацина резервне хране и исхрану јединица, које су остале на терену ради чишћења и претресања терена и шумовитих предела, као и ради спровођења и учвршћавања организације на ослобођеној територији.
За време операција се приступило потпуном уништавању муслиманског живља без обзира на пол и године старости.
Жртве.— Наше укупне жртве су биле 22 мртва од којих 2 несретним случајем и 32 рањена.
Код муслимана око 1200 бораца и до 8.000 осталих жртава: жена, стараца и деце.
За време почетних операција, муслимани су се дали у бегство ка Метаљци, Чајничу и р. Дрини. На Метаљци је нашао склониште мали део становништва. У Чајничу се рачуна да има до 2.000 избеглица, а један део је успео да умакне преко Дрине пре него што су одређене јединице извршиле пресецање могућих одступних праваца на том сектору. Све остало становништво је уништено.
Обезбедење и заштита прелаза преко Дрине и Лима. — Да би се спречио сваки повраћај муслимана са леве на десну обалу р. Дрине и са десне на леву обалу Лима, наредио сам овако поседање обале:
— од с. Дорића до ушћа Лима у Дрину једна чета Више-градске бригаде;
— прелаз код Међеђе: Заборачки батаљон;
— прелаз код Устипраче: Пренћански батаљон;
— прелаз код Устипраче до западне ивице с. Копачи, један батаљон Чајничке бригаде; и
— прелаз код Горажда батаљон Фочанске бригаде.
У селу Дубац постављен је један батаљон Милешевске бригаде, а у селу Бучје један батаљон Чајничке бригаде са задатком да као резерве притекну у помоћ у правцу где би муслимани евентуално покушали прелаз.
Поседање ослободене територије. — За команданта зоне и свих јединица на истој до извршења организације одредио сам капетана И класе Лукачевића Војина.
У селу Поблаће на реону од села Поникве смештен је један батаљон Прибојске бригаде, до села Трпиње (3) три батаљона Пљеваљске бригаде; и
— На реону од села Поникве до села Трпиње постављен је један батаљон II Дурмиторске бригаде.
Задатак ових јединица је да својим присуством врше притисак на Чајниче и не дозволе излазак муслимана из њега и терорисање нашега живља.
Морал: код наших јединица био је у сваком погледу изврстан и на веома високом ступњу. Херојски подухвати сваког појединца и читавих јединица са својим старешинама су у свакој ситуацији доказали видног изражаја и заслужују сваку похвалу.
Морал код муслимана био је такорећи страшан. Завладала је епидемија страха од наших четника тако, да су били просто изгубљени.
Интервенција окупатора из Плеваља и Чајнича састојала се само у томе — заштита и обезбеђење њихових гарнизона од опасности услеђења нашега напада.
Детаљан извештај поднећу накнадно у релацији са свима прилозима и скицама.
Командант, мајор Пав. И Ђуришић