Избирачица/17

ДРУГИ ЧИН

ОСМА ПОЈАВА

ОСМА ПОЈАВА

Пређашњи, затим СОКОЛОВИЋ И СОКОЛОВИЋКА

ТОШИЦА: Ако то није сметењак! Овака створења могла би човека довести до крајности. Ја кажем, човек је најбоље послужен кад се послужи сам.
ШТАНЦИКА: Ви бисте, господине Тошице, и у том случају имали лудога слугу!
ТОШИЦА: Како то? Ја вас не разумем! Мислите ли ви мене?
ШТАНЦИКА: Боже сачувај, ја мислим вашега слугу!
ТОШИЦА: Онда је што друго, иначе!
СОКОЛОВИЋ (ступи Штанцики): Драго ми је, господине! Баш ми сада рече Јован да сте ме тражили.
ШТАНЦИКА: Да, господине!
БРАНКО: Опростите, господине, ја сам био тако слободан!
СОКОЛОВИЋ: Дакле ви? А Јован ми рече...
БРАНКО: Ја бих имао неколико речи између четири ока.
СОКОЛОВИЋ: Између четири ока? (За себе) Шта да му одговорим? Малчика ми још није ништа казала!
БРАНКО: Па, ако је по вољи, можда у вашој соби.
СОКОЛОВИЋ: Да, да, изволите само! (За себе) Лепа неприлика! Малчика ми није ништа рекла. (Оду)
СОКОЛОВИЋКА (ступи): А гле, зар је господин Бранко већ отишао, а Јован ми рече...
ШТАНЦИКА: Јован вас није добро известио. Ја сам био тако слободан замолити вас за неколико тренутака.
СОКОЛОВИЋКА (За себе): Већ знам шта ће! Само шта да му одговорим?
ШТАНЦИКА: Па ако нисам на досади, можда бисмо могли у вашој соби.
ЈЕЦА: Драге воље! (За себе) Малчика ми још ништа није казала!
ШТАНЦИКА: Дакле, молим! (Пружи јој руку и оду.)
ТОШИЦА: Тако је, један узео тату, други маму, а Тошица мора да чека као осуђен! Тошице, Тошице, под каквом си се ти звездом родио? Ако се добро сећам, мати ми је увек приповедала да се оне године, које сам се ја родио, појавила репата звезда! Лепа звезда! Тако ми и иде све натрашке! Али иде неко! То је зацело Малчика! (Пређе на ону страну откуд се чују кораци.)