Иванбеговичино врело

Иванбеговичино врело
Писац: Јован Сундечић



* * *


        Иванбеговичино врело
                (на Цетињу)

На Цетињу, мрком пољу,
Изнад двора књажевскије'
Огроман се крш подиже,
Испод њега врутак врије,
   Хладни врутак слатке воде,
Слатко струји, миран лежи
У својему кориташцу,
Нит' одатлен икуд бјежи:
   Ту сјетује и почива,
Времена је томе доста;
Не зна с' откад, — али прича
У народу дивна оста:
   Да је на том тужном мјесту
У свом б'јегу починула
Иван-бега вјерна љуба
И сузам се обасула:
   Пошто клети Турци бјеху
Тврди Жабљак заузели,
Што но с' и сад над Морачом
Ка' поносни соко б'јели:
   Па од оних топлих суза
Да се стекло то врелашце —
Суза, које горко проли
Увр'јеђено ту срдашце. —
   Ох! заиста чудотворна
Мора да је пуста сила
Вреле сузе — што потече
Над злом коби рода мила! —
   Свједок нама прича ова,
Коју памти народ врли:
Па га таки споменици
Буде на чин неумрли. —



Извори

  • Јован Сундечић: Изабране пјесме, Матица хрватска, Загреб, 1889, страна 69-70.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Сундечић, умро 1900, пре 124 године.