* * *
Зулум свекрвин
Благо сунцу и мјесецу,
Е се мјесец често млади,
А ја јадна већ остарах,
Од зулума свекрвина.
Синоћ ме је изагнала, 5
Мене зове мој комшија:
Ајде, коно[1], коло води!
Ја му пођох коло водит’,
Док ево ти мог ђевера:
Ајде дома, снашо, моја, 10
Умрла је мајка моја!
Ја ђеверу не вјеровах,
Док ево ти за’ве моје:
Ајде дсма, снахо моја,
Умрла је мајка моја! 15
Ја заови не вјеровах,
Док ево ти драгог мога:
Ајде дома, љубо моја,
Умрла је мајка моја!
Ја ни томе не вјеровах; 20
Па ја пођох дому своме
И по двору пошетах се —
Кад умрла свекрвица!
Из збирке Риста М. Поповића.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
- ↑ „Коно" - скраћено од комшиница.
Извор
Луча, књижевни лист друштва „Горски вјенац“, година IV свеска V и VI, за мај и јуни, уредник проф. Лазар Т. Перовић, Цетиње, К. Ц. Државна штампарија, 1898., стр. 245.
