Знам и ја као бог, да смијем казати

Један сељак имао неколико јаради, па слао за њима синчића од дешетак година. Синчић се једном у паси баци каменом те једно јаре уврх главе и намртво убије. Кад посље домаћин виђе јаре, рећи ће: - Бог зна шта му је било! А дијете ће у себи: - Знам и ја као бог, да смијем казати.

Погледај и

уреди

Српска народна проза