Знаменити Срби мусломани 1

ЗНАМЕНИТИ СРБИ МУСЛОМАНИ Писац: Миленко М. Вукићевић

Хусејин кап. Градашчевић >→

МЕХМЕД СОКОЛОВИЋ

Између свијех синова поносне Босне и кршне Херцеговине бијаше се попео до највише части и заузимао је највише положаје Османскога Царства чувени Мехмед Соколовић, велики везир Турскога Царства друге половине шеснаестога вијека. Он је заузимао положај великога везира за владе три султана и, готово се може рећи, владао је Турском Царевином скоро 15 година.

Кад се Соколовић тако високо издигао изнад свијех осталијех својијех сународника у Турском Царству, вриједно је, а за нас Србе и значајно, видјети: ко је Соколовић, каква су му дјела, какав му је живот? Шта га уздиже толико изнад осталијех његовијех сународника, што стајаху на највишим положајима Османскога Царства?

I

Турски историци и биографи, као Печевија (Ибрахим ефендија Печујлија), Али-Мустафа-Бен-Ахмед и други, зову Соколовића Соколи. Отуда је прешло у Хамера,^[1] од Хамера узео је Цинкајзен^[2], те Соколовића зову Мохамед Соколи (Mohamed Sokolli). По њима се и данас у странијем историјама Турскога Царства Соколовић зове Соколи. Међу тијем, несумњиво је да се овај велики везир Турскога Царства презивао Соколовић, јер му тако презиме забиљежише његови сувременици и писци, који су одмах послије њега живјели.^[3]

Што се пак тиче народности Соколовића, и сувременици његови и доцнији писци веле да је Србин. Многа његова дјела, као што ћемо видјети из његова живота, такођер га истичу као Србина, поред тога што је био Србин по рођењу.

Да је Соколовић Србин, тврди и његов сувременик Андреја Бадоаро (Andrea Badoaro), који је био млетачки посланик на Порти 1573. године, јер вели за Соколовића:

„Мехмед, први везир, има за жену ћерку султанову, од које има сина од пет до шест година. Он сам има шездесет до седамдесет година, по народности је Србин (di nazione serviano).“^[4]

Ово, што је још 1573. године казао Бадоаро, тврдио је и чувени руски познавалац историје балканскијех Словена Вићентије Макушев, јер вели у својијем историскијем споменицима: „Мустафа (Соколовић), синовац Мехмед-пашин, родом је Србин“.^[5] Дакле, кад је синовац родом Србин, онда је и стриц.

Најпослије и само мјесто Соколовићева рођења показује да је он Србин, јер се родио у Босни, у селу Раванцима, које је у општини села Соколовића, између Велике и Мале Варде, близу варошице Руда, гдје се и данас, како се прича, налазе развалине од куће, у којој је Соколовић рођен.^[6]

Извори

1. Joseph von Hammer, Geschichte des osman. Reiches, III Band. 1828. стр. 157, и даље. IV Band. 1829, стр. 1—51.
2. Zinkeisen, Geschichte des osman. Reiches in Europa. Gotha 1855. III стр. 96— 108.
3. Виђи у збирци: Scriptores rerum Hungaricorum, III код Samule-a Budin-a, стр. 131. i 132. — Lazar Soranzo, L'ottomano, Milan. 1599. стр. 13. cap. IX — Lucari di Giacomo di Pietro. Copioso Ristreto di Ragusa, Libro IV p. 148.
4. Alberi Evg. Relazioni de gli ambasciatori veneti, Serie II, vol. I, p. 364.
5. Б. Макушевъ, Историческіе памятники южныихъ Славянъ, I, Варшава, 1874, стр. 287.
6. Гласник земаљскога Музеја за Босну и Херцеговину 1889, I, стр. 83. — „Нада“ под уредништвом К. Хермана 1895. стр. 43. — Narodne Pjesme muhamedanaca u Bosni i Hercegovini, I у додатку стр. 588.