Зла жена (Ј.С.Поповић)/10
| ◄ Позорје 2. | Позорје 3. | Позорје 4. ► |
ПОЗОРИЈЕ 3.
ПЕРСИДА (дотрчи), ПРЕЂАШНА
ПЕРСИДА: Таки ће готово бити, милостива госпођа. И Глиша и Стеван се забунио.
ПЕЛА: Они су добри момци, и Срета и (тргне се)... сви и похваљују.
ПЕРСИДА: Они су добри; али сад, како су чули за ваше милостиве речи, наврат-нанос наваљују. Заповедате да вам наместим мараму, милостива госпођа?
ПЕЛА: Нека, Персо, душо, ја могу и сама.
ПЕРСИДА: (Ово је нечувено чудо!) Заповедате јошт штогод са мном?
ПЕЛА: А шта имам заповедити, ја видим да је све лепо уређено, а постељу сам сама наместила.
ПЕРСИДА: Је л могуће? Ви сте врло милостиви. Шта ћемо за ручак?
ПЕЛА: Како ви уредите, ја ћу бити задовољна; ти знаш, ја млого не закерам.
ПЕРСИДА: (Нису јој могли сви кувари угодити).
ПЕЛА: Само, молим те, Персо, немој заборавити питу од јабука месити; пак ако и не будем овде, опет ми мало пошљи, зашто је врло радо једем.
ПЕРСИДА: Биће све по вашој заповести... Оће ли се и онај зец пећи?
ПЕЛА: Ух, ух, Персо, како не би зеца? Гледај јој посла!
ПЕРСИДА: Шта ћемо са срнећим череком?
ПЕЛА: Срнећи черек? Ју, Персо, нек се и тај уреди.
ПЕРСИДА: Донешене су и неке дивље патке.
ПЕЛА: И то је добро, Персо, и то је добро.
ПЕРСИДА: Оћемо ли какав похерај, милостива госпођа?
ПЕЛА: Како не би, гледај ти ње сада. Него, штогод од шећера.
ПЕРСИДА: Разумем.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|