* * *


   

Зејнина клетва

Везир Зејна по бостану везла,
По бостану и по ђулистану,
Мајка Зејну на вечеру звала:
„Оди, Зејно, вечер' вечерати,
„Вечерати шећерли баклаву." 5
Зејна мајци тијо одговара:
„Вечерајте, мене не чекајте.
„Није мени до ваше вечере,
„Већ је мени до моје невоље:
„Данас ми је драги долазио, 10
„И велики зулум починио:
„По башчи ми цвеће почупао,
„На ђерђеФу свилу замрсио.
„Кун' га, мајко, обе да кунемо:
„Тавница му моја недра била! 15
„Руке моје синџир око врата!
„Уста моја очи му испила!"

[Iа 47. Девойка драгога куне.]


Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 399-400.