Зејнаби

Јован Илић

Зејнаби Писац: Јован Илић

Зејнаби

I.

Кад ја видјех очи твоје,
Ја какве су очи клете?
Мал' не рекох : »збогом св'јете!« 
Кад' ја видјех очи твоје.

Кад ја видјех очи твоје,
Мој зумбуле, мој цвијете!
Пода ме се земља крете,
Кад ја видјех очи твоје!
 
Кад ја видјех очи твоје,
С твог чардака, с твог сараја,
Ја помислих: ето раја!

Зло ти минух мимо дворе!
Од севдаха вас изгоре',
Кад ја видјех очи твоје.
 
II.

Да су мени очи твоје:
Сиње б' море пребродио,
У њима бих с' утопио,
Да су мени очи твоје!
 
Да су мени очи твоје,
О, лијепа Зејнабио!
Свијет би ми мален био,
Да су мени очи твоје.
 
Да су мени очи твоје,
Волио бих таква дара,
Нег' свијетлу круну цара!

По Стамбола б' за њих дао,
Унаточ бих цару стао,
Да су мени очи твоје!

Напомене

• Ова песма издата у: Дахире

Извори

• Јован Илић: Целокупна дела, страна 252 - 253 , Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Илић, умро 1901, пре 123 године.