Звонимир/64

Звонимир
Писац: Јован Суботић
ДВАДЕСЕТИ ПРИЗОР

ДВАДЕСЕТИ ПРИЗОР

ЗВОНИМИР (уђе)
БОЛЕСЛАВ:
Свиетли бане, — допусти да могу
Јошт једаред назват' те именом,
Под којим ћеш безсмртан остати —
Свиетли бане, послао нас сабор,
Да т' кажемо, шта тамо свршисмо.
Сва господа у сабор сазвана
Једногласно тебе изабраше
За свог краља, за свог господара.
Нема гласа, који друго вели,
Нема срдца, које друго жели:
Сав се народ теби сад поклони,
Сва Хрватска теби сад говори:
Да Бог живи краља Звонимира!
СВИ:
Да Бог живи краља Звонимира!
ЗВОНИМИР:
Хвала Богу, и хвала сабору!
Кад сви хоће, ни ја друго нећу.
Земља ми је и отац и мајка,
А ви сте ми браћа и синови,
Па ко изда своју домовину,
И остави браћу и синове,
Издала га послиедња молитва,
Кад на страшном суду замоли се.
Све правице Хрватске државе,
И сва права хрватске властеле
Као свети аманет чуват' ћу;
Нећу жалит' крви ни живота,
Да сачувам слободном државу,
Да одбијем сваког душманина,
И да име хрватско прославим
По циеломе свиету пространоме!
БОЛЕСЛАВ:
(узме круну од онога који је носи и клекнувши пружи је Звонимиру)
Прими, краљу, ову круну златну,
С њом ти сву власт краљевску дајемо.
ЗВОНИМИР:
Та је круна крвљу оскврњена
Крвљу краља а руком убијце.
Црн гриех лежи у сваком убијству,
А кад дирне у краљевску главу,
Проклетињу са собом доводи,
И навлачи на земљу несрећу.
Кад бих овом круном виенчао се,
Мислио бих, да б' гриех и на мене
И на сву ми пао краљевину,
Па се бојим на главу метнут' је.
Него ја ћу себи нову круну
Поискати из руке онога,
Који Богу за све нас моли се,
И благодат за све с неба скида,
Да с њом дође у земљу благослов,
Све задахне љубов к домовини,
Љубов к краљу, љубов к' законима,
Дух јединства, дух братинске слоге,
Дух виерности к' својему народу:
Тако ћемо моћи постојати
Као гора на слогу гранитском;
Те нек' буде круна Звонимира
Знак слободе, среће, слоге и мира!
СВИ:
Живио краљ, живила Хрватска!

(Завиеса падне)

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 1886, пре 138 година.