За ноћ вила гору прејездила

* * *


[За ноћ вила гору прејездила]

За ноћ вила гору прејездила,
За њом језди на коњицу Раде;
Ал' говори са коњица Раде:
„Стан' причекај, пребијела вило!
Стан' причекај, да отпочивамо[1]!" 5
Ал' говори вила Равијојла:
„Није мени до починка Раде -
Круто ј' мени заповидјо царе,
Да до зоре сазиђем градове:
Да не зиђем пијеском, ни каменом, 10
Већ да зиђем с кост'ма од јунака!
Градска врата, плећи од јунака,
Кључанице, руке удовичке,
А пенџери, очи дјевојачке!"


Референце

  1. отпочинути - спавати, одморити се

Напомене

Уз збирку Милеуснића:

Сигнатура етнолошке збирке: Етн. зб. 354/15 бр. 71

7. ЗА НОЋ ВИЛА ГОРУ ПРЕЈЕЗДИЛА - Обрадовић бр. 128, 129 (пример 128 преузет за антологију Крстановић бр.22, такође Карановић бр.9; Милеуснић 55-2 бр.7

Извор

  • Српске народне пјесме из околине Пакраца и Пожеге : у записима Симе Д. Милеуснића, Загреб: Српско културно друштво Просвјета, 1998., стр. 49.