Викизворник

Зађи, слунце, не зашло га (14)

* * *


[Зађи, слунце, не зашло га]

Зађи, слунце, не зашло га!
Мене се је досадило
Од тројицу чорбаџије.
Први вика: брго жњејте,
Други вика: ниско жњејте, 5
Трећи вика: клас берите!
Т’ј што вика: брго жњејте,
Он је голем чорбаџија,
Т’ј што вика: ниско жњејте,
Он си има млого стоку, 10
Т’ј што вика: клас берите,
Он си има млого децу.

Певач, место записа и напомена

Јулка Ђорђевић, из Лесковца

Ово је једна од најомиљенијих песама која се певала не само о жетви, него и иначе: о свадбама, славама, седељкама, кад се тка итд. Старе Лесковчанке су је са дубоким осећањем певале.

После сваког стиха понављао се припев: Јел-Јело, Јел-Јелано, је л је виће ноћ.“

Референце

Извор

  • Драгутин М. Ђорђевић: Живот и обичаји народни у Лесковачкој Морави, Научно дело, Београд, 1958., стр. 617-618.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Зађи,_слунце,_не_зашло_га_(14)&oldid=111603”