Зашто ме...
Зашто ме... Писац: Ђура Јакшић |
песма је написана 1856. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Зашто ме...
Зашто ме не љубиш,
Мог живота рају?
Без љубави часи
Што да пропадају?
Зашто ноћи чарне
У самоћи стојиш?
Што груди немарне
Са студењу гнојиш?
Потамнеће лице
И те очи црне;
Охладнеће срце,
Кад зима нагрне.
Све твоје лепоте,
Милине и сласти,
Све што срце хоте,
Достаће пропасти.
Па зато не губи
Твог пролећа дане:
Већ ме грли, љуби,
Док нас не сахране.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|