Захвали се Карловићу Иво

* * *


Захвали се Карловићу Иво

Захвали се Карловићу Иво:
— Жењен нисам, женити се нећу,
Док не љубим Анице дјевојке. —
Лјепо ј' сеја брата научила:
— Пусти косе један мјесец дана, 5
А солефа до дви недјељице,
Па обуци свилу на бјелину,
Па ти хајде Ани под пенџере,
Изазивај Аницу дјевојку:
О, Анице, вјерна другарице, 10
Ми хајдемо за град у ружице! —
Мудра била Аница дјевојка,
Мудра била, ал' се преварила;
Меће ноже за свилене пасе,
И отиђе за град у ружицу. 15
Говорио Карловићу Иво:
— Дајде мени, Анице дјевојко,
Дајде мени ноже од појаса,
Да извадим трнак од ружице. —
Мудра била Аница дјевојка, 20
Мудра била, ал' се преварила;
Даде Иви ноже од појаса.
Баца ноже за град у ружицу,
А Аницу у зелену траву.
Цикну, врисну Аница дјевојка: 25
— Да попуне хладан вјетар тихо,
Да однесе мојој мајци гласак,
Да је мене змијица ујела,
С л'јеве стране, из зелене траве,
С Карловићем берући ружицу! — 30

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Напомене

  • 1868, IV, стр. 643—144.
  • Скупљене у Дубици, у хрватокој Крајини; послао Манојло Хрв. Србендић.
  • Народне песме, бр. 188.

Референце

Извор

  • Миодраг Матицки, Народне песме у Вили, Нови Сад : Матица српска ; Београд : Институтза књижевност и уметност, 1985., стр. 148-149.