Заспало девојче,
брегу на камену,
дрену на корену,
момку на колену.
Будило је момче: 5
„Диг’ се диг’ девојче,
брег се под нас крши,
обала се руши,
дрен се већ и нија,
дол’ је провалија!“ 10
— „Ој не бој се момче.“
Збори му девојче,
„Брег нека се свали
камен нек с’ обали,
дрен нек доле иде, 15
ја да идем нећу!
Жалићеш ти моје,
лице не љубљено;
а ја ћу жалити,
момче не грљено!“ 20
Напомена
Из Крајине.
Референце
Извор
Михаило Ст. Ризнић, Седељке, један народни обичај из источне Србије, Браство, књ. VI, Београд 1894, стр. 110-111.
