Заспала госпођа

Заспала госпођа
Под жутом неранџом,
Господар је буди,
У очи је љуби:
“Устани, госпођа!
Краљице су дошле;
Дај, да дарујемо;
Не ћеш млого дати:
Краљу врана коња,
А краљици венце,
Венце и обоце,
Младом барјактару
Свилену кошуљу,
А белој дворкињи
Бурму позлаћену.“