Закон о рачуноводству и ревизији Републике Српске (2009)

Овај пропис је престао да важи!

ЗАКОН О РАЧУНОВОДСТВУ И РЕВИЗИЈИ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом уређује се област рачуноводства и ревизије која обухвата питања од значаја за организацију и функционисање система књиговодства и рачуноводства, припрему и презентацију финансијских извјештаја, формирање и рад Савјета за рачуноводство и ревизију Републике Српске, ревизију финансијских извјештаја, надзор над радом правних лица и предузетника који су регистровани за пружање услуга рачуноводства и ревизије, као и стицање звања, цертификација и лиценцирање.

Члан 2.

(1) Појмови коришћени у овом закону имају сљедеће значење:

а) рачуноводство је систем чије функционисање обезбјеђује информације о финансијском положају, успјешности, токовима готовине, промјенама на властитом капиталу и другим финансијским и нефинансијским информацијама значајним за екстерне и интерне кориснике финансијских извјештаја,
б) књиговодство је систем који обухвата прикупљање, класификовање, евидентирање и сумирање пословних трансакција, те чување оригиналне пословне документације која пружа доказе о тим трансакцијама,
в) ревизија финансијских извјештаја је испитивање финансијских извјештаја ради давања мишљења о томе да ли они објективно и истинито, по свим материјално значајним питањима приказују стање имовине, капитала и обавеза, резултате пословања, токове готовине и промјене на властитом капиталу, у складу са Међународним рачуноводственим стандардима, односно Међународним стандардима финансијског извјештавања,
г) правно лице је профитно или непрофитно правно лице са сједиштем у Републици Српској (у даљем тексту: Република) или изван њеног простора,
д) предузетник је физичко лице регистровано за обављање предузетничке дјелатности које своје пословне књиге води у складу са Законом о порезу на доходак или у складу са овим законом,
ђ) рачуноводствени и ревизијски стандарди су стандарди, упутства, објашњења, смјернице и начела дефинисана овим законом, објављена од Комисије за рачуноводство и ревизију БиХ или другог професионалног тијела које има сагласност ове комисије,
е) Савјет за рачуноводство и ревизију Републике је тијело формирано у складу са овим законом, основано с циљем праћења примјене рачуноводствених и ревизијских стандарда у Републици,
ж) цертификат је јавни документ који издаје професионално тијело дефинисано овим законом, а којим се доказује да је лице положило испите и стекло одговарајуће стручно звање,
з) лиценца је јавни документ који представља дозволу за рад лицу или предузећу којег, у складу са одредбама овог закона и Међународних образовних стандарда издаје Министарство финансија Републике (у даљем тексту: Министарство) односно професионално тијело, уз сагласност Министарства,
и) професионално тијело је невладина, добровољна професионална асоцијација у Републици прихваћена од Комисије за рачуноводство и ревизију БиХ,
ј) овлашћени ревизор је лице којем је издата лиценца од Министарства, након што му је цертификат издало професионално тијело,
к) цертификовани рачуновођа је лице које посједује цертификат издат од професионалног тијела у складу са овим законом,
л) цертификовани рачуноводствени техничар је лице које посједује цертификат издат од професионалног тијела у складу са овим законом,
љ) АПИФ је Агенција за посредничке, информатичке и финансијске услуге а. д. Бања Лука,
м) Регистар финансијских извјештаја је централни извор информација о пословању и бонитету правних лица у Републици, успостављен у складу са Законом о регистру финансијских извјештаја и
н) прописи из области рачуноводства и ревизије који се у смислу овог закона примјењују у Републици подрaзумијевају Међународне рачуноводствене стандарде (IAS), Међународне стандарде финансијског извјештавања (IFRS), Међународне стандарде ревизије (ISA), Међународне рачуноводствене стандарде за јавни сектор (IPSAS), Кодекс етике за професионалне рачуновође и пратећа упутства, објашњења и смјернице које доноси Одбор за међународне рачуноводствене стандарде (IASB) и сва пратећа упутства, објашњења и смјернице које доноси Међународна федерација рачуновођа (IFAC).

(2) Граматичка терминологија коришћења мушког или женског рода у овом закону подразумијева укључивање оба пола.

Члан 3.

(1) Одредбе овог закона примјењују се на сва привредна друштва, укључујући друштва за осигурање, микрокредитна друштва, лизинг друштва, инвестиционе фондове, друштва за управљање инвестиционим фондовима, брокерско-дилерска друштва, берзе и банке, на друге финансијске организације, задруге, друга профитна и непрофитна правна лица са сједиштем у Републици, као и предузетнике који своје пословне књиге воде по систему двојног књиговодства, на обрачунској основи.

(2) Одредбе овог закона односе се и на правна лица и друге облике организовања које је правно лице са сједиштем у Републици основало у иностранству, ако за њих прописима тих држава није утврђена обавеза вођења пословних књига и састављања финансијских извјештаја.

(3) Одредбе овог закона односе се на организационе дијелове правних лица са сједиштем изван Републике, ако се преко тих организационих јединица остварује приход у Републици.

(4) Одредбе овог закона односе се и на кориснике прихода буџета Републике, буџета општина и градова и буџетских фондова.

(5) Министар финансија (у даљем тексту: министар) ће посебним правилником прописати питања од значаја за успостављање система двојног књиговодства код предузетника.

Члан 4.

(1) Правна лица су дужна да воде пословне књиге прописане овим законом, да припремају и презентују своје финансијске извјештаје, те да врше ревизију финансијских извјештаја у складу са овим законом и другим законским и подзаконским прописима.

(2) Правна лица доносе опште акте којима се уређују питања од значаја за успостављање и функционисање система књиговодства и рачуноводства у тим правним лицима.

(3) Под општим актима из става 2. овог члана подразумијевају се Правилник о рачуноводству и рачуноводственим политикама и сва друга акта којим управа правног лица, у складу са законским и професионалним правилима, уређује питања од значаја за успостављање и функционисање система књиговодства и рачуноводства.

Члан 5.

(1) Правна лица разврставају се у зависности од просјечног броја запослених, укупног годишњег прихода и вриједности имовине утврђене на дан састављања финансијских извјештаја у пословној години.

(2) На основу критеријума из става 1. овог члана правна лица се разврставају на мала, средња и велика правна лица.

(3) У мала правна лица разврставају се она правна лица која на дан састављања финансијских извјештаја испуњавају најмање два од сљедећих критеријума:

а) да им је просјечан број запослених у години за коју се подноси финансијски извјештај мањи од 50,
б) да им просјечна вриједност пословне имовине на крају пословне године износи мање од 1.000.000 КМ и
в) да им укупан годишњи приход износи мање од 2.000.000 КМ.

(4) У средња правна лица разврставају се она правна лица која на дан састављања финансијских извјештаја испуњавају најмање два од сљедећих критеријума:

а) да им је просјечан број запослених у години за коју се подноси финансијски извјештај од 50 до 250,
б) да им просјечна вриједност пословне имовине на крају пословне године износи од 1.000.000 КМ до 4.000.000 КМ и
в) да им укупан годишњи приход износи од 2.000.000 КМ до 8.000.000 КМ.

(5) У велика правна лица разврставају се правна лица чије вриједности су веће од највећих вриједности код најмање два критеријума из става 4. овог члана.

(6) У средња правна лица разврставају се и правна лица чије вриједности су веће од највећих вриједности код једног критеријума из става 4. овог члана.

(7) На дан састављања финансијских извјештаја управа правног лица самостално врши разврставање у складу са наведеним критеријумима и тако добијене податке користи за наредну пословну годину.

(8) Новооснована правна лица разврставају се на основу података из финансијских извјештаја за текућу пословну годину, сразмјерно броју мјесеци пословања, а добијени подаци користе се за текућу и наредну пословну годину.

(9) Просјечна вриједност пословне имовине израчунава се тако што се збир нето књиговодствене вриједности пословне имовине на почетку и на крају обрачунског периода подијели са бројем два, а просјечан број запослених тако што се укупан збир запослених крајем сваког мјесеца, укључујући и запослене изван територије Републике, подијели са бројем мјесеци у обрачунском периоду.

(10) Обавјештење о разврставању правног лица у категорију малих, средњих или великих правних лица, извршено у складу са одредбама овог закона, правно лице је дужно да достави АПИФ-у уз годишње финансијске извјештаје.

(11) Изузетно од одредаба овог закона, банке, микрокредитна друштва, штеднокредитне задруге, осигуравајућа друштва, лизинг друштва, друштва за управљање инвестиционим фондовима, друштва за управљање обавезним, односно добровољним пензионим фондовима, берзе, брокерско-дилерска друштва и друге финансијске организације, сматрају се великим правним лицима.

II ОРГАНИЗАЦИЈА СИСТЕМА КЊИГОВОДСТВА И РАЧУНОВОДСТВА

Члан 6.

(1) У складу са овим законом, правно лице својим општим актом:

а) уређује организацију система књиговодства и рачуноводства на начин који омогућава свеобухватно евидентирање, као и откривање и спречавање погрешно евидентираних пословних догађаја,
б) уређује интерне рачуноводствене контролне поступке,
в) утврђује рачуноводствене политике и рачуноводствене процјене,
г) одређује лица која су одговорна за законитост и правилност настанка пословних догађаја, као и састављање и контролу књиговодствених исправа о тим догађајима,
д) уређује кретање књиговодствених исправа и утврђује рокове за њихово достављање на даљу обраду и књижење,
ђ) утврђује поступке припреме, састављања и презентације финансијских извјештаја,
е) прописује поступке прикупљања, обраде и презентације података у вези са припремом и састављањем годишњих извјештаја о раду, те финансијских података за статистичке, пореске и друге потребе и
ж) уређује и друга питања од значаја за успостављање ефикасног система књиговодства и рачуноводства у правном лицу.

(2) Правно лице дужно је да организује прикупљање и састављање књиговодствених исправа, вођење пословних књига, састављање годишњих и других периодичних финансијских извјештаја у складу са овим законом и одговарајућим подзаконским прописима, поштујући при томе усвојене рачуноводствене стандарде, рачуноводствена начела и принципе уредног књиговодства.

(3) Правно лице које врши обраду података на рачунару, дужно је да користи рачуноводствени софтвер који омогућава функционисање система интерних рачуновдствених контрола и онемогућава брисање прокњижених пословних догађаја.

1. Књиговодствене исправе

Члан 7.

(1) Књиговодствена исправа је писани документ у материјалном или електронском облику о насталом пословном догађају којим су обухваћени сви подаци неопходни за књижење у пословним књигама, потписан од лица која су овлашћена за састављање и контролу књиговодствених исправа.

(2) Књиговодствене исправе се састављају на мјесту и у вријеме настанка пословног догађаја, осим оних исправа које се састављају у књиговодству правног лица.

(3) Фотокопија књиговодствене исправе може бити основ за књижење пословног догађаја, само под условом да је на њој наведено мјесто чувања оригиналне исправе, са потписом одговорног лица.

(4) Књиговодствена исправа примљена у електронском облику сматра се вјеродостојном под условом да је потписана на начин утврђен Законом о електронском потпису Републике Српске.

Члан 8.

(1) Књиговодствена исправа мора бити потпуна, истинита, рачунски тачна и уредна, састављена тако да омогућава потпун увид у вјеродостојност документа.

(2) Контролу књиговодствених исправа не могу да врше лица која су материјално задужена за имовину на коју се исправе односе.

(3) Лица одговорна за састављање и контролу књиговодствених исправа својим потписом у писаном или електронском облику потврђују да је књиговодствена исправа потпуна, истинита, рачунски тачна и да одражава суштину пословног догађаја на који се односи.

(4) Одговорно лице у правном лицу дужно је да исправност и потпуност књиговодствене исправе овјери својим потписом прије уноса података из књиговодствене исправе у пословне књиге.

(5) Лица која састављају и врше пријем књиговодствених исправа дужна су да потписану исправу и другу документацију у вези са насталим пословним догађајем књиговодству доставе одмах по изради, односно пријему, а најкасније у року од три дана од дана када је пословна промјена настала, односно дана кад је књиговодствена исправа примљена.

(6) Лица која воде пословне књиге дужна су да књиговодствене исправе у пословним књигама прокњиже наредног дана, а најкасније у року од осам дана од дана пријема.

Члан 9.

(1) Књиговодствене исправе чувају се у изворном материјалном и електронском облику, у облику електронског записа или на микрофилму.

(2) Платне листе и аналитичке евиденције о платама, исправе којима се доказују власништво и власнички односи на некретнинама и хартијама од вриједности чувају се трајно.

(3) Књиговодствене исправе на основу којих су подаци унесени у пословне књиге чувају се најмање пет година или дуже, ако су посебним прописима одређени дужи рокови за чување појединих врста исправа.

(4) Књиговодствене исправе чувају се у пословним просторијама правног лица, односно организационог дијела правног лица или лица коме је повјерено вођење пословних књига.

(5) Рок за чување књиговодствених исправа почиње тећи по истеку посљедњег дана обрачунског периода на који се односе пословне књиге у које су унесени подаци из тих исправа.

2. Пословне књиге

Члан 10.

(1) Пословне књиге представљају једнообразне евиденције о стању и промјенама на имовини, обавезама и властитом капиталу, као и оствареним приходима и насталим расходима.

(2) Пословне књиге чине: дневник, главна књига и помоћне књиге.

(3) Дневник и главна књига воде се по систему двојног књиговодства.

(4) Дневник је пословна књига у коју се пословни догађаји настали у току обрачунског периода уносе хронолошки, према редосљеду њиховог настанка.

(5) Главна књига је систематска евиденција у којој се приказују стање и промјене на имовини, обавезама, властитом капиталу, приходима и расходима у току обрачунског периода и која представља основу за израду финансијских извјештаја.

(6) Помоћне књиге су аналитичке евиденције које се воде за нематеријална улагања, некретнине, постројења и опрему, инвестиционе некретнине, финансијске пласмане, залихе, потраживања, готовину и готовинске еквиваленте, обавезе, капитал и друге билансне позиције.

(7) Број и садржај помоћних књига, начин њиховог вођења и повезивања са главном књигом и слично, правно лице или предузетник уређују својим општим актом у складу са овим законом.

(8) Дневник благајне је помоћна књига у којој се приказују стање и промјене на готовини и еквивалентима готовине, која се закључује на крају сваког дана у којем је било промјена у благајни, а књиговодству на књижење доставља најкасније наредног дана.

Члан 11.

(1) Пословне књиге се отварају почетком пословне – календарске године или неког другог утврђеног обрачунског периода у складу са овим законом, на основу биланса стања и закључног листа у којим је приказано стање средстава и извора средстава на дан кад је окончан претходни обрачунски период.

(2) Новооснована правна лица своје пословне књиге отварају на основу биланса оснивања који се саставља након пописа имовине и обавеза новооснованог правног лица, са стањем на дан оснивања.

(3) Пословна година једнака је календарској години.

(4) У пословне књиге подаци се уносе искључиво на основу вјеродостојних књиговодствених исправа.

(5) Пословне књиге се воде на начин да обезбиједе контролу и исправност унесених података, њихово чување, могућност коришћења података, могућност добијања увида у промет и стања на рачунима главне књиге, те могућност увида у временски редосљед извршеног уноса пословних догађаја.

(6) Пословне књиге се закључују након свих потребних књижења, укључујући предзакључна и закључна књижења, а најкасније до рока за предају годишњих финансијских извјештаја, на дан настанка статусних промјена, на дан обустављања пословања и у другим случајевима у складу са законом.

Члан 12.

(1) Правно лице и предузетник општим актом, у складу са овим законом, прописују потребан степен школске спреме, радно искуство и остале услове за лице које води пословне књиге и саставља финансијске извјештаје.

(2) У складу са овим законом, вођење пословних књига и састављање финансијских извјештаја може бити повјерено другом правном лицу или предузетнику регистрованим за пружање књиговодствених и рачуноводствених услуга, који запошљавају квалификована лица којима се повјерава вођење пословних књига и састављање финансијских извјештаја и који испуњавају и друге услове утврђене овим законом и општим актом правног лица.

(3) Одредбе из става 2. овог члана не односе се на банке и друге финансијске организације као што су друштва за осигурање, даваоци финансијског лизинга, добровољни пензијски фондови, друштва за управљање добровољним пензијским фондовима, берзе, брокерско-дилерска друштва, инвестициони фондови и друге.

Члан 13.

(1) Рокови у којим се чувају пословне књиге и финансијски извјештаји почињу да теку по истеку посљедњег дана пословне године на коју се односе.

(2) Финансијски извјештаји и извјештаји о извршеној ревизији чувају се трајно у оригиналном облику.

(3) Дневник и главна књига чувају се најмање десет година.

(4) Помоћне књиге чувају се најмање пет година.

(5) Документацију на основу које је обављена ревизија привредна друштва за ревизију чувају најмање пет година.

(6) Пословне књиге и финансијски извјештаји чувају се у оригиналу или коришћењем других адекватних средстава архивирања.

(7) Пословне књиге и финансијски извјештаји чувају се у пословним просторијама правног лица, организационог дијела правног лица, предузетника или лица коме је повјерено вођење пословних књига у Републици.

(8) Ако се пословне књиге воде у електронском облику, правно лице, односно организациони дио правног лица или предузетник овлашћеним контролним органима морају да обезбиједе приступ централној бази података, ради несметане контроле пословних књига.

3. Контни оквир, попис имовине и обавеза и усклађивања пословних књига

Члан 14.

(1) Пословне промјене књиже се на аналитичким рачунима који по својој садржини и билансној припадности одговарају рачунима из прописаног контног оквира.

(2) Контни оквир и садржину рачуна у контном оквиру за сва правна лица и предузетнике прописује министар.

(3) Детаљан контни план прописује се општим актом правног лица, односно предузетника и мора бити усаглашен са прописаним контним оквиром.

Члан 15.

(1) Правно лице или предузетник дужни су да на почетку пословања као и најмање једном годишње, са стањем на дан кад се завршава пословна година или неки други обрачунски период одређен у складу са овим законом, изврше попис имовине и обавеза с циљем да утврде њихово стварно стање, те да стање у пословним књигама ускладе са стварним стањем утврђеним пописом.

(2) Попис имовине и обавеза врши се на начин да се утврди количина и вриједност сваког појединачног предмета пописа.

(3) Изузетно од рокова из става 1. овог члана, правно лице и предузетник својим општим актом могу да предвиде и друге рокове за попис.

(4) У зависности од начина обраде података, усклађивање промета главне књиге са прометом приказаним у дневнику, као и промета и стања помоћних књига са прометом и стањем у главној књизи врши се континуирано а најкасније непосредно прије пописа имовине и обавеза, односно прије састављања финансијских извјештаја.

(5) Поред пописа у роковима из ст. 1. и 3. овог члана, правно лице попис и усклађивање књиговодственог са стварним стањем врши и приликом примопредаје дужности рачунополагача, промјене цијена производа и робе, статусних промјена, отварања стечајног поступка и поступка ликвидације као и у другим случајевима предвиђеним законом.

Члан 16.

(1) Прије састављања годишњих финансијских извјештаја обавезно се врши усаглашавање међусобних потраживања и обавеза (конфирмација салда), што се доказује одговарајућом књиговодственом исправом.

(2) Правно лице обавезно је да одговори на захтјев овлашћеног ревизора за потврду стања обавеза и потраживања.

(3) Правно лице дужно је да у напоменама уз финансијске извјештаје презентује сва неусаглашена салда потраживања и обавеза као и разлоге зашто усаглашавање није извршено.

III ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЈЕШТАЈИ

1. Годишњи и полугодишњи финансијски извјештаји

Члан 17.

(1) Правно лице или предузетник састављају и презентују јавности финансијске извјештаје за пословну годину завршену 31. децембра текуће године са упоредним подацима за претходну годину.

(2) Изузетно, зависно правно лице чије матично правно лице са сједиштем у иностранству има пословну годину различиту од календарске године, уз сагласност министра може да саставља и презентује финансијске извјештаје за период који је различит од периода из става 1. овог члана.

(3) Правно лице код кога настану статусне промјене, финансијске извјештаје саставља на датум статусне промјене.

(4) Пословне промјене настале између дана биланса и дана уписа у судски регистар обухватају се у пословним књигама претходног правног лица или новог правног лица, што се утврђује одлуком о статусној промјени.

(5) Финансијски извјештаји састављају се и у случају отварања, односно закључења стечаја, односно поступка ликвидације правног лица.

(6) Годишње финансијске извјештаје чине:

а) Биланс стања – Извјештај о финансијском положају на крају периода,
б) Биланс успјеха – Извјештај о укупном резултату за период,
в) Биланс токова готовине – Извјештај о токовима готовине,
г) Извјештај о промјенама на капиталу и
д) Напомене уз финансијске извјештаје.

(7) Изузетно од одредаба из става 6. овог члана, малa правнa лица и предузетници који воде двојно књиговодство годишње финансијске извјештаје презентују кроз:

а) Биланс стања – Извјештај о финансијском положају на крају периода и
б) Биланс успјеха – Извјештај о укупном резултату за период.

(8) Уз годишњи финансијски извјештај корисницима финансијских извјештаја се презентује и посебан извјештај сачињен према захтјеву Републичког завода за статистику.

(9) За финансијске извјештаје правног лица одговорно је лице овлашћено за заступање правног лица, уписано у судски регистар.

(10) Финансијске извјештаје правног лица потписују лице овлашћено за заступање правног лица уписано у судски регистар и стручно оспособљено лице из члана 12. овог закона (лице са одговарајућом лиценцом) које је, у складу са одредбама овог закона и општим актом правног лица, овлашћено да саставља финансијске извјештаје.

Члан 18.

(1) Правна лица разврстана у велика и средња дужна су да састављају и презентују полугодишње финансијске извјештаје, тј. финансијске извјештаје припремљене за обрачунски период од 1. јануара до 30. јуна.

(2) Независно од категорије у коју су разврстана у складу са одредбама члана 5. овог закона, правна лица чијим се хартијама од вриједности тргује на тржиштима капитала или су у поступку припреме за излазак на та тржишта обавезна су да састављају и презентују полугодишње финансијске извјештаје ако је таква обавеза предвиђена прописима којим се уређује пословање хартијама од вриједности.

(3) У смислу одредаба овог члана, полугодишњи финансијски извјештај обухвата:

а) Биланс стања – Извјештај о финансијском положају на крају периода,
б) Биланс успјеха – Извјештај о укупном резултату за период,
в) Биланс токова готовине – Извјештај о токовима готовине,
г) Извјештај о промјенама на капиталу и
д) Напомене уз финансијске извјештаје, припремљене у складу са Међународним рачуноводственим стандардом 1 – Презентација финансијских извјештаја или Међународним рачуноводственим стандардом 34 – Периодични финансијски извјештаји.

2. Консолидовани финансијски извјештаји

Члан 19.

(1) Консолидованим финансијским извјештајима сматрају се финансијски извјештаји припремљени на нивоу групе међусобно повезаних правних лица која чине једну економску цјелину.

(2) Економску цјелину у извјештајном смислу могу да чине:

а) правно лице које остварује контролу над једним или више правних лица и контролисана правна лица (матично и зависна правна лица),
б) правна лица која учествују у заједничкој контроли над једним или више правних лица и
в) правно лице које остварује значајан утицај над једним или више правних лица (придружена правна лица).

(3) Консолидоване финансијске извјештаје припремају и презентују правна лица која, директно или индиректно, остварују контролу над једним или више повезаних правних лица, која са другим правним лицима учествују у заједничкој контроли над другим правним лицима или која над другим (придруженим) правним лицима остварују значајан утицај.

(4) Изузетно од одредаба из става 3. овог члана, ако укупна вриједност имовине или укупан приход на нивоу групе повезаних правних лица која чине једну економску цјелину, не рачунајући ефекте интерних транскација између тих лица, задовољавају критеријуме из члана 5. овог закона на начин да би та група правних лица требала бити разврстана у категорију малих правних лица, обавеза припреме и презентације консолидованих финансијских извјештаја на нивоу групе не постоји.

(5) При изради консолидованих финансијских извјештаја користе се правила и процедуре садржане у релевантним рачуноводственим стандардима, дефинисаним у члану 4. овог закона.

Члан 20.

Пословне књиге, финансијски извјештаји и друге финансијске информације презентоване од стране лица на која се односе одредбе овог закона изражавају се у новчаној јединици и на језицима који су у службеној употреби у Републици.

Члан 21.

(1) Министар прописује садржину и форму финансијских извјештаја који се припремају и презентују у складу са овим законом.

(2) Предузетници који се, у складу са овим законом, опредијеле да воде двојно књиговодство, своје финансијске извјештаје припремају на одговарајућим обрасцима финансијских извјештаја прописаним за правна лица.

Члан 22.

(1) Финансијски извјештаји из члана 21. овог закона обавезно се предају у Јединствени регистар финансијских извјештаја (у даљем тексту: Регистар) који се води код АПИФ-а.

(2) Годишњи финансијски извјештаји се у Регистар предају најкасније до посљедњег дана фебруара текуће године за претходну годину.

(3) Правна лица која у складу са овим законом имају обавезу да припреме и презентују консолидоване финансијске извјештаје, дужна су да те извјештаје предају у Регистар најкасније до краја марта текуће за претходну годину.

(4) Полугодишњи финансијски извјештаји се у Регистар предају најкасније 31. јула текуће године.

Члан 23.

(1) АПИФ је обавезан да податке из преузетих финансијских извјештаја из члана 21. овог закона обради на начин подесан за оцјену имовинског, приносног и финансијског положаја правних лица и предузетника који воде двојно књиговодство.

(2) Подаци из става 1. овог члана јавни су и доступни свим правним и физичким лицима.

(3) Чување и заштита података из преузетих финансијских извјештаја, начин пријема, контрола и обрада финансијских извјештаја, коришћење података као и друга питања од значаја за успостављање и функционисање Регистра уређују се Законом о регистру финансијских извјештаја.

(4) Податке припремљене у складу са одредбама из става 1. овог члана АПИФ је дужан да достави Министарству у року од 60 дана од истека рокова за предају финансијских извјештаја, дефинисаних у члану 22. овог закона.

(5) АПИФ је обавезан да Министарству у року дефинисаном у Закону о регистру финансијских извјештаја достави податке о лицима која нису поступила у складу са одредбама члана 22. овог закона.

3. Годишњи извјештај о пословању

Члан 24.

(1) Правна лица обавезна су да припремају годишње извјештаје о пословању који дају објективан приказ пословања правног лица и његов положај, укључујући и опис главних ризика и неизвјесности са којима се суочава и мјера предузетих на заштити животне средине.

(2) Годишњи извјештај о пословању обавезно садржи:

а) све значајне догађаје настале у периоду од завршетка пословне године до датума предаје финансијског извјештаја,
б) процјену очекиваног будућег развоја правног лица,
в) најважније активности у вези са истраживањем и развојем,
г) информације о откупу властитих акција и удјела,
д) информације о пословним сегментима правног лица,
ђ) коришћене финансијске инструменте ако је то значајно за процјену финансијског положаја и успјешности пословања правног лица,
е) циљеве и политике правног лица у вези са управљањем финансијским ризицима, заједно са политикама заштите од ризика за сваку планирану трансакцију за коју је неопходна заштита и
ж) изложеност правног лица цјеновном, кредитном, тржишном, валутном, ризику ликвидности и другим ризицима присутним у пословању правног лица.

(3) Годишњи извјештај о пословању великих правних лица и правних лица чије су хартије од вриједности уврштене на организовано тржиште хартија од вриједности мора садржавати и приказ примијењених правила корпоративног управљања.

(4) Изузетно од одредаба из става 1. овог члана, мала правна лица нису дужна да припремају годишњи извјештај о пословању.

(5) Годишњи извјештаји о пословању чува се у оригиналном облику 11 година након истека пословне године за коју су састављени.

IV САВЈЕТ ЗА РАЧУНОВОДСТВО И РЕВИЗИЈУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Члан 25.

(1) Министар именује Савјет за рачуноводство и ревизију Републике (у даљем тексту: Савјет).

(2) Надлежност и обавезе Савјета су да:

а) прати процес примјене рачуноводствених и ревизијских стандарда из члана 2. овог закона,
б) даје иницијативе за одговарајућа и благовремена рјешења ради што ефикасније примјене рачуноводствених и ревизијских стандарда у Републици,
в) извјештава министра о стању у вези са примјеном рачуноводствених и ревизијских стандарда,
г) прати процес примјене директива Европске уније које се односе на област рачуноводства и ревизије и предлаже рјешења прихватљива за Републику,
д) учествује у припреми стратегије, те изради смјерница и акционог плана за побољшање квалитета финансијског извјештавања у Републици,
ђ) сарађује са Комисијом за рачуноводство и ревизију БиХ, домаћим и страним образовним установама које у свом саставу имају катедру за рачуноводство и ревизију, као и са страним и домаћим професионалним асоцијацијама, тијелима и организацијама,
е) утврђује критеријуме за образовање цијена ревизорских услуга и
ж) обавља и друге послове из своје надлежности, у складу са овим законом.

Члан 26.

(1) За свој рад Савјет одговара министру.

(2) Савјет је дужан да министру најмање једном годишње достави извјештај о раду.

Члан 27.

(1) Чланове Савјета именује министар из реда запослених у Министарству, представника професионалних тијела, универзитетских професора и других лица која својим теоретским и практичним искуством у предметној области могу да допринесу ефикаснијем раду Савјета.

(2) Стручне и административне послове за потребе Савјета обавља Министарство.

(3) Приликом именовања чланова Савјета, водиће се рачуна о равноправној заступљености оба пола.

V РЕВИЗИЈА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЈЕШТАЈА

1. Обвезници и процес ревизије финансијских извјештаја

Члан 28.

(1) Ревизија финансијских извјештаја обавља се у складу са овим законом и Међународним стандардима ревизије.

(2) Обавезној ревизији подлијежу финансијски извјештаји правних лица разврстаних у велика и средња, консолидовани финансијски извјештаји, те финансијски извјештаји правних лица чијим се хартијама од вриједности тргује или се врши припрема за њихово емитовање на организованом тржишту хартија од вриједности.

(3) Обавезној ревизији подлијежу и финансијски извјештаји правних лица уколико је то прописано посебним прописима којим се уређује њихово пословање.

(4) Мала правна лица могу да одлуче да се ревизија њихових финансијских извјештаја врши у складу са одредбама овог закона.

Члан 29.

(1) Ревизију финансијских извјештаја обављају привредна друштва која су лиценцирана у складу са одредбама овог закона.

(2) Ревизију финансијских извјештаја обављају лица која имају професионално звање овлашћени ревизор, која посједују лиценцу за рад на пословима ревизије финансијских извјештаја и која су запослена у или ангажована од привредног друштва за ревизију.

(3) У извјештају о извршеној ревизији финансијских извјештаја изражава се мишљење о томе да ли финансијски извјештаји истинито и објективно, по свим материјално значајним питањима, приказују финансијско стање и резултате пословања правног лица, те промјене на капиталу и токове готовине у обрачунском периоду на који се односе ревидирани финансијски извјештаји, као и да ли су ти извјештаји састављени у складу са Међународним рачуноводственим стандардима, односно Међународним стандардима финансијског извјештавања.

(4) Мишљење овлашћеног ревизора мора бити изражено у складу са Међународним стандардима ревизије и може бити позитивно, мишљење са резервом, негативно или у форми у којој се ревизор уздржава од давања мишљења.

(5) Привредно друштво за ревизију може да обавља ревизију код правних лица из члана 28. овог закона ако у радном односу на неодређено вријеме са пуним радним временом има запосленог најмање једног овлашћеног ревизора са важећом лиценцом.

(6) Ревизију финансијских извјештаја једног правног лица исто привредно друштво за ревизију може да обавља најдуже пет година узастопно.

(7) Изузетно, ревизију код истог правног лица привредно друштво за ревизију може да обавља још двије године након истека рока из става 5. овог члана, уколико обезбиједи да ревизију изрши други ревизор.

(8) Привредна друштва за ревизију дужна су да Министарству најкасније до 15. јануара текуће године доставе фотокопије уговора о ревизији закључених у току претходне године.

(9) Ревизија финансијских извјештаја обавља се за сваку пословну годину појединачно.

(10) Надлежни орган у правном лицу одлучује о избору привредног друштва за ревизију у складу са законом.

(11) Ревизија финансијских извјештаја обавља се на основу уговора који је закључен између правног лица чији се финансијски извјештаји ревидирају и привредног друштва за ревизију најкасније до краја пословне године за коју се припремају финансијски извјештаји који су предмет ревизије.

(12) Привредно друштво за ревизију има право на накнаду за обављену ревизију а износ накнаде се утврђује уговором о ревизији.

2. Привредна друштва и лица овлашћена за пружање услуга ревизије

Члан 30.

(1) Привредна друштва за ревизију региструју се у складу са одредбама овог закона и закона којим се уређују питања од значаја за оснивање, пословање и престанак пословања привредних друштава.

(2) Све облике ревизије у Републици обављају привредна друштва за ревизију која посједују лиценцу издату од Министарства.

(3) Лиценце привредним друштвима за ревизију која су лиценцирана у складу са одредбама одговарајућих закона о рачуноводству и ревизији у Федерацији БиХ и Брчко Дистрикту издају се у складу са условима узајамног признавања квалификација на цијелом подручју БиХ, дефинисаним у Закону о рачуноводству и ревизији БиХ.

(4) На захтјев правног лица код којег се врши ревизија, ревизију могу обављати и привредна друштва за ревизију регистрована у иностранству, на начин и под условима прописаним овим законом.

Члан 31.

(1) Већинско право гласа и већинско учешће у капиталу у привредном друштву за ревизију могу имати искључиво овлаштени ревизори или друго привредно друштво за ревизију у својству оснивача.

(2) Привредно друштво за ревизију може основати и страно привредно друштво које се бави ревизијом, сагласно члану 34. став 3. овог закона.

Члан 32.

(1) Министарство води Регистар привредних друштава за ревизију којим су издате дозволе за рад.

(2) Регистар привредних друштава за ревизију обавезно садржи пословно име и адресу привредног друштва за ревизију, облик организовања, имена оснивача и њихово учешће у капиталу привредног друштва за ревизију, имена лица овлашћених за заступање привредног друштва и имена стално запослених или на други начин ангажованих овлашћених ревизора са лиценцама.

(3) Подаци који се уписују у Регистар привредних друштава за ревизију су јавни.

Члан 33.

(1) Министарство овлашћеним ревизорима издаје, обнавља и одузима дозволе за рад – лиценце за обављање послова ревизије финансијских извјештаја.

(2) Министар правилником прописује услове за издавање, обнављање и одузимање лиценци овлашћеним ревизорима.

(3) Министарство води Регистар овлашћених ревизора којим је у складу са законом издата дозвола за рад у звању овлашћеног ревизора.

(4) Регистар овлашћених ревизора обавезно садржи име и презиме овлашћеног ревизора, адресу пребивалишта, јединствени матични број, назив тијела које је овлашћеном ревизору издало цертификат, број и датум издавања лиценце, рок важења лиценце и друге податке од значаја за правилну идентификацију овлашћеног ревизора.

(5) Подаци који се уписују у Регистар овлашћених ревизора су јавни.

3. Оснивање привредног друштва за ревизију

Члан 34.

(1) Оснивач привредног друштва за ревизију Министарству подноси захтјев за издавање дозволе за рад привредном друштву за ревизију.

(2) Уз захтјев из става 1. овог члана, оснивач подноси:

а) одлуку о оснивању или други оснивачки акт,
б) приједлог статута,
в) правилник или други интерни акт којим је уређена методологија за обављање услуга ревизије,
г) податке о оснивачима привредног друштва и
д) податке о лицу или лицима која ће код привредног друштва за ревизију засновати радни однос на неодређено вријеме са пуним радним временом.

(3) Ако је оснивач привредног друштва за ревизију страно правно лице, правно лице из Федерације Босне и Херцеговине или Брчко Дистрикта уз захтјев за издавање дозволе за рад, поред исправа из става 2. овог члана, подноси и документацију којом се доказује да је у матичној држави или ентитету, односно Брчко Дистрикту, регистровано за пружање услуга ревизије.

Члан 35.

(1) Рјешење по захтјеву за издавање дозволе за рад министар доноси у року од 30 дана од дана подношења потпуног захтјева.

(2) Рјешење из става 1. овог члана коначно је у управном поступку, а против њега се може покренути управни спор.

Члан 36.

(1) Након добијања дозволе за рад оснивач је дужан да привредно друштво за ревизију региструје код надлежног регистарског суда.

(2) Уз пријаву за упис у судски регистар оснивач привредног друштва подноси рјешење из члана 35. став 1. овог закона.

(3) Након уписа у судски регистар, оснивач је дужан да привредно друштво у року од 30 дана упише у Регистар привредних друштава за ревизију који се води код Министарства.

(4) Уз захтјев за упис у Регистар привредних друштава за ревизију Министарству се достављају:

а) Рјешење о упису привредног друштва у судски регистар,
б) доказ о запошљавању овлашћеног ревизора са важећом лиценцом или више њих на неодређено вријеме са пуним радним временом (фотокопија уговора о раду, радне књижице и потврде о пријавама за здравствено и пензијско-инвалидско осигурање) и
в) податке о другим ревизорима ангажованим од стране привредног друштва за ревизију.

(5) У Регистар привредних друштава зе ревизију, у року од 30 дана, обавезно се пријављују све промјене у подацима који се, у складу са чланом 32. овог закона, воде у Регистру привредних друштава за ревизију.

Члан 37.

(1) Министар доноси рјешење о одузимању дозволе за рад привредном друштву за ревизију ако:

а) обавља облик ревизије који није у складу са одредбама овог закона,
б) ако му је дозвола за обављање послова ревизије издата на основу неистинитих података,
в) није уписано у судски регистар или Регистар привредних друштава за ревизију који се води код Министарства,
г) не испуњава услов из члана 29. став 5. овог закона,
д) услуге ревизије пружа повезаном правном лицу или у односу на то правно лице постоје неке друге сметње дефинисане Кодексом и
ђ) ако се на начин прописан у члану 39. овог закона не осигура од одговорности за штету коју може да проузрокује изражавањем ревизорског мишљења.

(2) Рјешење из става 1. овог члана коначно је у управном поступку, а против њега се може покренути управни спор.

4. Сукоб интереса и неспојиве активности

Члан 38.

(1) Привредно друштво за ревизију и овлашћени ревизор не могу обављати ревизију по захтјеву правног лица:

а) у коме су власници удјела или акција,
б) коме воде пословне књиге или врше израду финансијских извјештаја за ревидирани период или
в) ако су на било који начин пословно повезани са правним лицем тако да објективно постоји сумња у њихову независност и непристрасност.

(2) Привредно друштво за ревизију и овлашћени ревизор не могу да обављају ревизију по захтјеву правног лица којем пружају услуге:

а) у вези са процјеном вриједности,
б) актуарске услуге,
в) услуге везане за функционисање система интерне контроле и интерне ревизије,
г) менаџерске услуге,
д) правне и стручне услуге које се односе на процес ревизије,
ђ) савјетодавне, брокерско-дилерске или инвестиционе услуге и
е) друге услуге чије пружање би довело до сукоба интереса.

Члан 39.

(1) Привредно друштво за ревизију обавезно је да се осигура од ризика у погледу одговорности за штету коју може да проузрокује погрешно израженим ревизорским мишљењем.

(2) За штету коју привредно друштво за ревизију може да проузрокује обављањем ревизије, минимална сума покрића ризика по штетном догађају износи 50.000 КМ.

(3) За штету коју привредно друштво за ревизију може да проузрокује обављањем ревизије код банака, лизинг друштава, инвестиционих и пензионих фондова и осигуравајућих друштава минимална сума покрића по штетном догађају износи 500.000 КМ.

(4) Министар правилником прописује минималне суме покрића ризика по појединачним штетним догађајима.

Члан 40.

(1) Привредно друштво за ревизију које у току обављања ревизије остане без минимално једног запосленог овлашћеног ревизора на неодређено вријеме са пуним радним временом, дужно је да прекине даљи рад и обавијести Министарство и правно лице код кога обавља ревизију о тој промјени у року од осам дана од дана настале промјене.

(2) Ако наступи околност из става 1. овог члана, привредно друштво за ревизију не може да закључује нове уговоре о ревизији све док не испуни услове прописане овим законом.

Члан 41.

На позив управе правног лица или на лични захтјев овлашћени ревизор има право да присуствује сједници органа управљања правног лица на којој се разматра извјештај о извршеној ревизији код тог правног лица.

VI НАДЗОР

Члан 42.

(1) Надзор над активностима правних лица и предузетника, ради провјере да ли се активности од значаја за организацију и функционисање система књиговодства и рачуноводства, као и припрему и презентацију финансијских извјештаја, обављају у складу са одредбама овог и других релевантних закона и прописа донесених на основу тих закона врши Министарство.

(2) Надзор у смислу одредбе из става 1. овог члана над активностима појединих лица на која се примјењују одредбе овог закона, врше и Агенција за банкарство Републике, Агенција за осигурање Републике и Комисија за хартије од вриједности, у оквиру својих законом утврђених надлежности и овлашћења.

(3) Правна лица и предузетници су дужни да лицима овлашћеним за надзор на располагање ставе све књиговодствене исправе, пословне књиге, финансијске извјештаје и друге информације на основу којих је могуће извршити провјеру активности дефинисаних овим чланом.

(4) Министарство врши надзор и над радом правних лица и предузетника регистрованих за пружање рачуноводствених услуга.

Члан 43.

(1) Министарство врши надзор над радом привредног друштва за ревизију.

(2) Надзор над радом привредног друштва за ревизију Министарство врши најмање једном у пет година, ангажовањем физичких или правних лица која посједују професионалне квалификације потребне за обављање послова надзора.

(3) Лице из става 2. овог члана у поступку вршења надзора има право и обавезу да у пословним просторијама привредног друштва за ревизију изврши увид у опште и појединачне акте привредног друштва, као и евиденције и другу документацију с циљем утврђивања чињеница које су од посебног значаја за квалитетно вршење надзора, посебно:

а) о оснивачима привредног друштва за ревизију,
б) о ангажованим лиценцираним овлашћеним ревизорима у радном односу на неодређено вријеме са пуним и скраћеним радним временом, као и број укупно ангажованих ревизора по другим основама,
в) да ли се Министарству благовремено достављају подаци о закљученим уговорима о ревизији,
г) да ли су уговорени послови осигурани од одговорности за штету,
д) да ли се у вршењу ревизије примјењују прописи из области ревизије,
ђ) да ли је привредно друштво за ревизију осигурало интерну контролу квалитета у извршењу уговорених послова ревизије и
е) у друге податке и евиденције од значаја за квалитетно провођење надзора.

(4) О извршеном надзору лице из става 2. овог члана саставља писани извјештај.

(5) Извјештај из става 4. овог члана доставља се привредном друштву за ревизију код којег је извршен надзор и Министарству.

Члан 44.

(1) Ако се у поступку надзора над радом привредног друштва за ревизију утврди да су општим или појединачним актом или предузетом радњом повријеђене одредбе овог закона, лице којем је повјерено да изврши надзор има обавезу и овлашћење да рјешењем наложи отклањање утврђених недостатака и одреди рок у коме се ти недостаци морају отклонити.

(2) Против рјешења из става 1. овог члана министру се може изјавити жалба у року од 15 дана од дана пријема рјешења.

(3) Жалба не одгађа извршење рјешења.

(4) Ако привредно друштво за ревизију не поступи у складу са налогом и у року утврђеном у коначном рјешењу, министар доноси рјешење о одузимању дозволе за рад привредном друштву за ревизију.

(5) Рјешење из става 4. овог члана је коначно у управном поступку и против њега се не може изјавити жалба, али се може покренути управни спор.

VII ЗВАЊА, ТЕСТИРАЊЕ, ЦЕРТИФИКАЦИЈА И ЛИЦЕНЦИРАЊЕ

Члан 45.

(1) Професионално тијело дефинисано овим законом, у сарадњи са Комисијом за рачуноводство и ревизију БиХ, спроводи јединствени програм за стицање квалификација и звања у рачуноводственој и ревизорској професији у Републици.

(2) Професионално тијело дужно је да донесе прописе којим се уређују услови, начин и накнаде за стицање звања у рачуноводственој и ревизорској професији, квалификовање и професионални развој рачуновођа и овлашћених ревизора, континуирана едукација, контрола квалитета рада његових чланова, те издавање сертификата за сва звања у професији, као и лиценци за звања у области рачуноводства.

(3) На прописе којим се уређују услови, начин и накнаде предвиђене у ставу 2. овог члана, сагласност даје Влада Републике Српске по прибављеном мишљењу Министарства.

Члан 46.

(1) У рачуноводственој и ревизорској професији у Републици утврђују се три звања и то:

а) цертификовани рачуноводствени техничар (у даљем тексту: СРТ),
б) цертификовани рачуновођа (у даљем тексту: СР) и
в) овлашћени ревизор (у даљем тексту: ОР).

(2) Тестирање кандидата за звања из става 1. овог члана, издавање сертификата и лиценци врше се на следећи начин:

а) тестирање кандидата за сва звања, на начин прописан Законом о рачуноводству и ревизији БиХ, врши Комисија за рачуноводство и ревизију БиХ,
б) издавање цертификата за сва звања врши професионално тијело утврђено овим законом,
в) лиценцирање за СРТ и СР врши професионално тијело утврђено овим законом и
г) лиценцирање овлашћених ревизора врши Министарство, у складу са овим законом.

(3) Лица која су лиценце добила у Федерацији БиХ и Брчко Дистрикту БиХ, у складу са важећим прописима, одговарајуће лиценце у Републици могу добити у складу са одредбама Закона о рачуноводству и ревизији БиХ.

Члан 47.

Незаконити су употреба звања и назива из члана 46. овог закона од стране лица која нису цертификована и лиценцирана у складу са овим законом, као и нуђење или обављање независних рачуноводствених или ревизијских услуга трећим лицима од лица која нису лиценцирана у складу са овим законом.

Члан 48.

(1) Лица која посједују цертификат издат од професионалних тијела изван БиХ, након што доставе доказе да испуњавају IFAC-ове услове едукације у земљи у којој су стекла квалификацију, као и услове у погледу стручне спреме, радног искуства и познавања правне регулативе и пореског система у Републици и БиХ, могу поднијети захтјев за нострификацију стечених звања и квалификација.

(2) Нострификацију стечених звања и квалификација за лица из става 1. овог члана врши професионално тијело утврђено овим законом, на начин и уз услове које пропише Комисија за рачуноводство и ревизију БиХ.

Члан 49.

(1) У складу са Законом о рачуноводству и ревизији БиХ, свим лицима којим су сертификат и лиценца издати у другом ентитету или Брчко Дистрикту, с тим да су ентитет и Брчко Дистрикт усвојили закон и подзаконске прописе којим се обезбјеђује идентично признавање цертификата и лиценци издатих у Републици на простору другог ентитета и Брчко Дистрикта, стечено звање у професији се признаје у Републици и од њега се неће захтијевати нострификација.

(2) Обавеза подношења захтјева за регистрацију привредних друштава за ревизију, утврђена у члану 34, став 3. овог закона, односи се на ревизоре или привредна друштва за ревизију који, у складу са овим законом, желе да оснују привредно друштво за ревизију у Републици.

Члан 50.

Управни и стручни надзор над спровођењем овог закона врши Министарство.

VIII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 51.

(1) Новчаном казном од 3.000 КМ до 15.000 КМ казниће се за прекршај правно лице, ако:

а) не изврши разврставање у складу са чланом 5. овог закона,
б) општим актом не уреди организацију рачуноводства на начин из члана 6. овог закона,
в) врши обраду података на рачунару а не обезбиједи да рачуноводствени софтвер омогућава функционисање система интерних рачуноводствених контрола (члан 6),
г) ако не саставља, контролише и не чува пословне књиге и књиговодствене исправе сагласно одредбама овог закона (чл. 7, 8, 9, 10, 11. и 13),
д) општим актом не одреди лице коме се повјерава вођење пословних књига (члан 12),
ђ) не изврши попис имовине и обавеза у прописаном року (члан 15),
е) не изврши усаглашавање потраживања и обавеза, не одговори на захтјев овлашћеног ревизора за потврду о стању потраживања и обавеза или у напоменама не објави податке о неусаглашеним потраживањима и обавезама (члан 16),
ж) не саставља и не презентује финансијске извјештаје (чл. 17, 18. 19, 20. и 21),
з) не преда финансијске извјештаје у Регистар финансијских извјештаја или не изврши ревизију финансијских извјештаја (чл. 22. и 28),
и) на подручју Републике пружа услуге ревизије без претходно испуњених или супротно условима прописаним овим законом (чл. 30, 34, 38, 39. и 40),
ј) у прописаном року не пријави промјене у подацима о привредном друштву за ревизију, у складу са чланом 36. овог закона,
к) овлашћеном лицу не омогући надзор или не отклони недостатке утврђене током надзора (чл. 42, 43. и 44).

(2) За радње из става 1. овог члана новчаном казном од 300 КМ до 1.500 КМ казниће се за прекршај и одговорно лице у правном лицу.

(3) Новчаном казном од 300 КМ до 1.500 КМ казниће се за прекршај физичко лице које податке добијене из Регистра финансијских извјештаја користи на начин који је супротан одредбама овог закона.

(4) Новчаном казном од 300 КМ до 1.500 КМ казниће се за прекршај и физичко лице које користи звања у професији прописана овим законом или нуди и обавља независне рачуноводствене и ревизијске услуге трећим лицима, а није цертификовано и лиценцирано у складу са одредбама овог закона (члан 47).

IХ ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 52.

Лицима која су до ступања на снагу овог закона стекла стручна звања у складу са Законом о рачуноводству и ревизији Републике („Службени гласник Републике Српске“, број 67/05) стечена звања се признају.

Члан 53.

Лица која су до ступања на снагу овог закона почела полагање испита по програму Комисије за рачуноводство и ревизију БиХ, настављају по том програму полагање испита и стицање звања, а положени испити и стечена звања им се признају.

Члан 54.

(1) Привредна друштва за ревизију која су до дана ступања на снагу овог закона добила дозволу за рад од Министарства дужна су да, најкасније у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона, свој статус и пословање ускладе са одредбама овог закона.

(2) Захтјев за издавање дозволе за рад привредном друштву за ревизију који је поднесен прије ступања на снагу овог закона ријешиће се у складу са одредбама закона који је важио у вријеме његовог подношења.

Члан 55.

У року од шест мјесеци од ступања на снагу овог закона министар ће донијети:

а) правилник којим се уређују питања од значаја за успостављање система двојног књиговодства код предузетника у складу са одредбама овог закона (члан 3, став 5. овог закона),
б) контне оквире и правилнике о њиховој примјени (члан 14, став 2. Закона),
в) правилнике о садржини и форми финансијских извјештаја (члан 21, став 1. Закона),
г) правилник којим се уређује издавање, обнављање и одузимање лиценци овлашћеним ревизорима (члан 33, став 2. Закона) и
д) правилник којим се прописују минималне суме покрића ризика од штетних догађаја проузрокованих издавањем погрешног ревизорског мишљења (члан 39. Закона).

Члан 56.

До доношења подзаконских аката на основу овлашћења из овог закона, примјењиваће се подзаконски акти донесени на основу закона који престаје да важи ступањем на снагу овог закона.

Члан 57.

Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о рачуноводству и ревизији Републике („Службени гласник Републике Српске“, број 67/05).

Члан 58.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“, а примјењиваће се од 1. јануара 2010. године.

Број: 01-640/09
8. априла 2009. године
Бања Лука

Предсједник
Народне скупштине
Мр Игор Радојичић, с. р.

Извори

• „Службени гласник Републике Српске“, број 36/09