Закон о празницима Републике Српске (2005)
| Овај пропис је престао да важи! |
ЗАКОН О ПРАЗНИЦИМА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Члан 1.
Законом о празницима Републике Српске (у даљем тексту: Закон) одређују се дани празника Републике Српске, начин њиховог обиљежавања и празновања од стране грађана, републичких органа, организација и институција, предузећа и других облика организовања за обављање дјелатности или услуга.
Члан 2.
Празници у Републици Српској, као републички празници су:
- Дан Републике,
- Нова година,
- Међународни празник рада,
- Дан побједе над фашизмом,
- Дан успоставе Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини.
Члан 3.
Празници из члана 2 овог закона празнују се:
- Дан Републике 9. јануар,
- Нова година 1. и 2. јануар,
- Међународни празник рада 1. и 2. мај,
- Дан побједе над фашизмом 9. мај,
- Дан успоставе Општег оквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини 21. новембар.
Члан 4.
У дане празника Републике Српске не раде републички органи, органи јединице локалне самоуправе, предузећа и друге организације.
У дане празника Републике Српске обавеза је републичких органа, органа јединица локалне самоуправе, предузећа и других организација истицање на видним мјестима обиљежја Републике Српске.
Влада Републике Српске одредиће који су органи из става 1. овог члана, предузећа и друге организације дужни да раде и у дане празника Републике и у ком облику.
Члан 5.
Статутом јединице локалне самоупрaве може се одредити и један дан – празник, као радни дан, који се слави на подручју јединице локалне самоуправе.
Члан 6.
Празници у Републици Српској, као вјерски празници су:
- Православни Божић,
- Католички Божић,
- Курбан Бајрам,
- Католички Ускрс,
- Православни Васкрс,
- Рамазански Бајрам.
Члан 7.
Вјерске празнике из члана 6. овог закона празнују по два дана, први и други дан празника, вјерници православне, католичке и исламске вјероисповијести који имају право на плаћени изостанак с радног мјеста у те дане.
У дане васкршњих празника празнује се Велики петак. Припадницима националних мањина признаје се право на плаћени изостанак с радног мјеста, по два дана у години, за два њихова вјерска празника по властитом избору.
Члан 8.
Као празници на које се ради утврђују се:
- дан школе - 27. јануар – Свети Сава,
- дан Војске Републике Српске – 12. мај и
- дан Министарства унутрашњих послова - 4. април
- дан Првог српског устанка – 14. фебруар.
Републичке институције из става 1. овог члана обиљежавају празнике на прикладан и свечан начин.
Члан 9.
Грађани Републике Српске имају право на плаћени изостанак с радног мјеста, по властитом избору, да празнују до два дана у години на дане својих осталих вјерских празника.
Члан 10.
Уколико празници падају у нерадне дане, не могу се пренијети на наредни радни дан.
Члан 11.
Правна лица, одговорна лица у правном лицу као и предузетник чине прекршај уколико раде у дане републичких празника.
Члан 12.
За прекршај из члана 11. овог закона казниће се:
- правно лице - новчаном казном од 2.000 КМ до 15.000 КМ;
- одговорно лице у правном лицу - новчаном казном од 150 КМ до 2.000 КМ и
- предузетник - новчаном казном од 500 КМ до 9.000 КМ.
Члан 13.
Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о славама и светковинама („Службени гласник Републике Српске“, број 19/92).
Члан 14.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Број: 01-477/05
Датум: 27. јули 2005. године
Предсједник
Народне скупштине
Душан Стојичић, с. р.
Извори
уреди- „Службени гласник Републике Српске“, број 103/05