Закон о кривичном поступку — Пречишћени текст (2009)/I

Овај пропис је престао да важи!

ЗАКОН О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

- Пречишћени текст -

ДИО ПРВИ ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Глава I
ОСНОВНА НАЧЕЛА

Члан 1.

Примјена правила кривичног поступка

Овим законом утврђују се правила кривичног поступка по којима су дужни поступати судови, тужилац и други учесници у кривичном поступку предвиђени овим законом, када поступају у кривичним стварима.

Члан 2.

Принцип законитости

(1) Правила утврђена овим законом требају обезбиједити да нико невин не буде осуђен, а да се учиниоцу кривичног дјела изрекне кривична санкција под условима које предвиђа Кривични закон Републике Српске (у даљем тексту: Кривични закон) и други закони у којима су прописана кривична дјела у границама које одређује Кривични закон и законом прописаном поступку.

(2) Прије доношења правноснажне пресуде осумњичени, односно оптужени може бити ограничен у својој слободи и другим правима само под условима које одређује овај закон.

(3) Кривичну санкцију може учиниоцу кривичног дјела изрећи само надлежан суд, односно суд коме је Суд Босне и Херцеговине пренио вођење поступка и то у поступку који је покренут и спроведен по овом закону.

Члан 3.

Претпоставка невиности и начело in dubio pro reo

(1) Свако се сматра невиним за кривично дјело док се правноснажном пресудом не утврди његова кривица.

(2) Сумњу у погледу постојања чињеница које чине обиљежја кривичног дјела или од којих зависи примјена неке одредбе кривичног законодавства, суд рјешава одлуком на начин који је повољнији за оптуженог.

Члан 4.

Ne bis in idem

Нико не може бити поново суђен за дјело за које је већ био суђен пред судом и за које је донесена правноснажна судска одлука.

Члан 5.

Права лица лишеног слободе

(1) Лице које је лишено слободе мора на матерњем језику или језику који разумије одмах бити обавијештено о разлозима лишења слободе и истовремено прије првог испитивања поучено да није дужно да даје исказ, нити да одговара на постављена питања, да има право узети браниоца кога може сам послије бирати, као и о томе да има право да његова породица, конзуларни службеник стране државе чији је држављанин или друго лице које он одреди буду обавијештени о његовом лишењу слободе.

(2) Лицу које је лишено слободе поставиће се бранилац на његов захтјев ако према свом имовном стању не може сносити трошкове одбране.

Члан 6.

Права осумњиченог, односно оптуженог

(1) Осумњичени већ на првом испитивању мора бити обавијештен о дјелу за које се терети и о основима сумње који стоје против њега и да сваки његов исказ може бити коришћен као доказ у даљем току поступка.

(2) Осумњиченом, односно оптуженом се мора омогућити да се изјасни о свим чињеницама и доказима који га терете и да изнесе све чињенице и доказе који му иду у корист.

(3) Осумњичени, односно оптужени није дужан изнијети своју одбрану нити одговарати на постављена питања.

Члан 7.

Право на одбрану

(1) Осумњичени, односно оптужени има право бранити се сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам изабере.

(2) Ако осумњичени, односно оптужени сам не узме браниоца, поставиће му се бранилац кад је то одређено овим законом.

(3) Осумњиченом, односно оптуженом се мора обезбиједити довољно времена за припремање одбране.

Члан 8.

Језик и писмо

(1) У кривичном поступку у равноправној су употреби службени језици Републике Српске - језик српског народа, језик бошњачког народа и језик хрватског народа. Службена писма су ћирилица и латиница.

(2) Странке, свједоци и остали учесници у поступку имају право служити се матерњим језиком или језиком који разумију. Ако лице не разумије један од службених језика Републике Српске, обезбиједиће се усмено превођење онога што оно, односно други износе, као и исправа и другог писаног доказног материјала.

(3) О правима из става 2. овог члана поучиће се наведена лица прије првог испитивања која се тих права могу одрећи ако знају језик на коме се води поступак. У записнику ће се забиљежити да је дата поука и изјава учесника на дату поуку.

(4) Превођење обавља судски преводилац.

Члан 9.

Упућивање и достављање писмена

(1) Позиве, одлуке и друга писмена упућује суд и други органи који учествују у поступку на службеним језицима из члана 8. став 1. овог закона.

(2) Поднесци се достављају суду и другим органима који учествују у поступку на службеним језицима из члана 8. став 1. овог закона.

(3) Лицу које је лишено слободе или је у притвору, на издржавању казне или на обавезном психијатријском лијечењу, односно обавезном лијечењу од зависности, доставиће се и превод писмена из ст. 1. и 2. овог члана, на матерњем језику или језику који разумије.

Члан 10.

Законитост доказа

(1) Забрањено је од осумњиченог, оптуженог или било којег другог лица које учествује у поступку изнуђивати признање или какву другу изјаву.

(2) Суд не може заснивати своју одлуку на доказима прибављеним повредама људских права и слобода прописаних Уставом и међународним уговорима, које је ратификовала Босна и Херцеговина, нити на доказима који су прибављени битним повредама овог закона.

(3) Суд не може заснивати своју одлуку на доказима који су добијени на основу доказа из става 2. овог члана.

Члан 11.

Право на одштету и рехабилитацију

Лице које је неоправдано осуђено за кривично дјело или је без основа лишено слободе има право на рехабилитацију, право на накнаду штете из буџетских средстава, као и друга права утврђена законом.

Члан 12.

Поука о правима

Осумњиченог, односно оптуженог или друго лице које учествује у поступку које би из незнања могло пропустити неку радњу у поступку или да се због тога не користе својим правима, суд, тужилац и други органи који учествују у поступку ће поучити о правима која им по овом закону припадају и о посљедицама пропуштања радње.

Члан 13.

Право на суђење без одлагања

(1) Осумњичени, односно оптужени има право да у најкраћем разумном року буде изведен пред независан и непристрасан суд и да му буде суђено без одлагања.

(2) Суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења и онемогући сваку злоупотребу права која припадају лицима која учествују у поступку.

(3) Трајање притвора мора бити сведено на најкраће нужно вријеме.

Члан 14.

Једнакост у поступању

(1) Суд је дужан да странке и браниоца третира на једнак начин и да свакој од страна пружи исте могућности у погледу приступа доказима и њиховом извођењу на главном претресу.

(2) Суд, тужилац и други органи који учествују у поступку дужни су да са једнаком пажњом испитују и утврђују чињенице које терете осумњиченог, односно оптуженог, али и оне које му иду у корист.

Члан 15.

Слободна оцјена доказа

Право суда, тужиоца и других органа који учествују у кривичном поступку да оцјењују постојање или непостојање чињеница није везано ни ограничено посебним формалним доказним правилима.

Члан 16.

Принцип акузаторности

Кривични поступак се може покренути и спровести само по захтјеву тужиоца.

Члан 17.

Принцип легалитета кривичног гоњења

Тужилац је дужан предузети кривично гоњење ако постоје докази да је учињено кривично дјело, осим ако овим законом није друкчије прописано.

Члан 18.

Посљедице покретања поступка

Кад је прописано да покретање кривичног поступка има за посљедицу ограничење одређених права, ове посљедице, ако овим законом није друкчије одређено, наступају потврђивањем оптужнице, а за кривична дјела за која је прописана као главна казна новчана казна или затвор до пет година - од дана кад је донесена осуђујућа пресуда, без обзира на то да ли је постала правноснажна.

Члан 19.

Претходна питања

(1) Ако примјена кривичног закона зависи од претходног рјешења каквог правног питања за чије је рјешавање надлежан суд у којем другом поступку или неки други орган, суд кад суди у кривичном предмету може сам ријешити и то питање по одредбама које важе за доказивање у кривичном поступку. Рјешење овог правног питања од стране суда има дејство само за кривични предмет који овај суд расправља.

(2) Ако је о таквом претходном питању већ донио одлуку суд у којем другом поступку или неки други орган, таква одлука не веже суд у погледу оцјене да ли је учињено дјело кривично дјело.

Глава II
ЗНАЧЕЊЕ ИЗРАЗА

Члан 20.

Основни појмови

Осим ако овим законом није другачије одређено, поједини изрази употребљени у овом закону имају сљедећа значења:

а) „осумњичени“ је лице за које постоје основи сумње да је учинило кривично дјело,
б) „оптужени“ је лице против којег је једна или више тачака у оптужници потврђена,
в) „осуђени“ је лице за које је правноснажном одлуком утврђено да је кривично одговорно за одређено кривично дјело,
г) „судија за претходни поступак“ је судија који у току истраге поступа у случајевима када је то прописано овим законом,
д) „судија за претходно саслушање“ је судија који након подизања оптужнице поступа у случајевима када је то прописано овим законом и који има овлашћења судије за претходни поступак,
ђ) „странке“ су тужилац, осумњичени, односно оптужени и осуђени,
е) „супружник“ и „ванбрачни супружник“ су она лица која тај статус имају према породичном праву,
ж) „овлашћено службено лице“ је лице које има одговарајућа овлашћења унутар полицијских органа Босне и Херцеговине, укључујући и Државну агенцију за истраге и заштиту и Граничну полицију Босне и Херцеговине, полицијских органа Републике Српске, судске полиције, царинских органа и пореских органа. Овлашћена службена лица су и стручни сарадници, односно истражиоци тужилаштва који раде по овлашћењима тужиоца,
з) „оштећени“ је лице коме је лично или имовинско право кривичним дјелом повријеђено или угрожено,
и) „правна лица“ су корпорације, предузећа, удружења, фирме и друга привредна друштва која су као таква дефинисана у Кривичном закону Републике Српске,
ј) „истрага“ обухвата активности предузете од тужиоца или овлашћеног службеног лица у складу са овим законом, укључујући прикупљање и чување обавјештења и доказа,
к) „унакрсно испитивање“ је испитивање свједока и вјештака од странке, односно браниоца која није позвала свједока, односно вјештака,
л) „директно испитивање“ је испитивање свједока и вјештака од странке, односно браниоца која је позвала свједока, односно вјештака,
љ) „основана сумња“ је већи степен сумње заснован на прикупљеним доказима који упућују на закључак да је извршено кривично дјело,
м) „забиљешке“ и „списи“ су слова, ријечи или бројке или њихов еквивалент, записане руком, откуцане писаћом машином, одштампане, фотокопиране, фотографисане, забиљежене магнетским импулсима, механички или електронски или неким другим обликом сакупљања података,
н) „фотографије“ су фотографски, дигитални и рендгенски снимци, видео-траке и филмови,
њ) „оригинал“ је спис или снимак или сличан еквивалент којим се остварује исто дејство од лица које га пише, снима или издаје. “Оригинал“ фотографије укључује негатив и све копије. Ако су подаци похрањени у компјутеру или сличном уређају за аутоматску обраду података, оригинал је и сваки одштампани примјерак или оком видљиви похрањени податак,
о) „копија“ је пресликавање оригинала или матрице, укључујући увећања или умањења, механичким или електронским преснимавањем, хемијском репродукцијом или неком другом еквивалентном техником којом се прецизно репродукује оригинал,
п) „телекомуникацијска адреса“ је сваки телефонски број, линијски или мобилни или интернет адреса коју посједује или користи одређено лице,
р) „компјутерски систем“ је свака справа или скупина међусобно спојених или повезаних справа, од којих једна или више њих на основу програма аутоматски обрађују податке и
с) „компјутерски подаци“ означавају свако исказивање чињеница, информација или концепата у облику прикладном за обраду у компјутерском систему, укључујући и програм који је у стању проузроковати да компјутерски систем изврши одређену функцију.

Глава III
ПРАВНА ПОМОЋ И СЛУЖБЕНА САРАДЊА

Члан 21.

Обавеза пружања правне помоћи и службене сарадње

(1) Сви судови у Републици Српској дужни су да пруже правну помоћ суду који води кривични поступак.

(2) Сви органи власти у Републици Српској дужни су службено сарађивати са судовима, тужиоцем и другим органима који учествују у кривичном поступку.

Члан 22.

Пружање правне помоћи

(1) Суд ће упутити захтјев за правну помоћ, односно службену сарадњу надлежном суду, односно органу власти.

(2) Пружање правне помоћи и службена сарадња спроводе се без накнаде.

(3) Ставови 1. до 2. овог члана примјењују се и на захтјеве које је тужилац упутио према другим органима власти у Републици Српској.

Глава IV
НАДЛЕЖНОСТ СУДА

1. Стварна надлежност и састав суда

Члан 23.

Општа одредба

Судови суде у кривичним стварима у границама своје стварне надлежности одређене законом.

Члан 24.

Састав суда

(1) У првом степену судови суде у вијећима састављеним од тројице судија, а за кривична дјела за која је прописана као главна казна новчана казна или казна затвора до десет година, у првом степену суди судија појединац.

(2) У другом и трећем степену суди вијеће састављено од тројице судија.

(3) О захтјеву за заштиту законитости Врховни суд одлучује у вијећу састављеном од пет судија.

(4) Судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, предсједник суда и предсједник вијећа одлучују у случајевима предвиђеним у овом закону.

(5) У вијећу састављеном од тројице судија суд одлучује о жалбама против рјешења када је то одређено овим законом и доноси друге одлуке ван главног претреса.

(6) У вијећу састављеном од тројице судија суд одлучује и о захтјеву за понављање поступка.

2. Мјесна надлежност

Члан 25.

Forum delicti commissi

(1) Мјесно надлежан је суд на чијем подручју је кривично дјело извршено или покушано.

(2) Ако је кривично дјело извршено или покушано на подручјима разних судова или на граници тих подручја или је неизвјесно на ком је подручју извршено или покушано, надлежан је онај од тих судова који је први потврдио оптужницу, а ако оптужница није потврђена - суд који је први примио оптужницу на потврђивање.

Члан 26.

Надлежност ако је кривично дјело учињено на домаћем броду или домаћем ваздухоплову

Ако је кривично дјело учињено на домаћем броду или домаћем ваздухоплову док се налази у домаћем пристаништу, надлежан је суд на чијем подручју се налази то пристаниште. У осталим случајевима када је кривично дјело учињено на домаћем броду или домаћем ваздухоплову, надлежан је суд на чијем се подручју налази матична лука брода, односно ваздухоплова или домаће пристаниште у коме се брод, односно ваздухоплов први пут заустави.

Члан 27.

Посебна надлежност

(1) Ако није познато мјесто извршења кривичног дјела или ако је то мјесто ван територије Републике Српске, надлежан је суд на чијем подручју осумњичени, односно оптужени има пребивалиште или боравиште.

(2) Ако је суд на чијем подручју осумњичени, односно оптужени има пребивалиште или боравиште већ започео поступак, остаје надлежан и ако се сазнало за мјесто извршења кривичног дјела.

(3) Ако није познато мјесто извршења кривичног дјела ни пребивалиште или боравиште осумњиченог, односно оптуженог или се оба мјеста налазе ван територије Републике Српске, надлежан је суд на чијем се подручју осумњичени, односно оптужени ухвати или се сам пријави.

Члан 28.

Надлежност за кривична дјела

Ако је неко лице учинило кривична дјела у Републици Српској и ван територије Републике Српске, а између тих дјела постоји међусобна веза и исти докази, надлежан је суд који је надлежан за кривично дјело учињено у Републици Српској.

Члан 29.

Forum ordinatum

Ако се према одредбама овог закона не може установити који је суд мјесно надлежан, Врховни суд ће одредити један од стварно надлежних судова пред којим ће се спровести поступак.

3. Спајање и раздвајање поступка

Члан 30.

Спајање поступка

(1) Ако је исто лице оптужено за више кривичних дјела, па је за нека од тих дјела надлежан нижи, а за нека виши суд, надлежан је виши суд, а ако су надлежни судови исте врсте, надлежан је онај суд који је по захтјеву овлашћеног тужиоца први започео поступак, а ако поступак још није започет - суд коме је прво поднесен захтјев за покретање поступка.

(2) Према одредбама става 1. овог члана одређује се надлежност и у случају ако је оштећени истовремено учинио кривично дјело према оптуженом.

(3) За саизвршиоце је надлежан, по правилу, суд који је као надлежан за једног од њих први започео поступак.

(4) Суд који је надлежан за извршиоца кривичног дјела надлежан је, по правилу, и за саучеснике, прикриваче, лица која су помогла учиниоцу послије извршења кривичног дјела, као и за лица која нису пријавила припремање кривичног дјела, извршење кривичног дјела или учиниоца.

(5) У свим случајевима из ст. 1. до 4. овог члана спровешће се, по правилу, јединствени поступак и донијети једна пресуда.

(6) Суд може одлучити да се спроведе јединствени поступак и донесе једна пресуда и у случају кад је више лица оптужено за више кривичних дјела, али само ако између извршених кривичних дјела постоји међусобна веза. Ако је за нека од ових кривичних дјела надлежан виши, а за нека нижи суд, јединствени поступак може се спровести само пред вишим судом.

(7) Суд може одлучити да се спроведе јединствени поступак и донесе једна пресуда ако се пред истим судом воде одвојени поступци против истог лица за више кривичних дјела или против више лица за исто кривично дјело.

(8) О спајању поступка одлучује суд који је надлежан за спровођење јединственог поступка. Против рјешења којим је одређено спајање поступка или којим је одбијен приједлог за спајање није дозвољена жалба.

Члан 31.

Раздвајање поступка

(1) Суд који је по члану 30. овог закона надлежан може из важних разлога или из разлога цјелисходности до завршетка главног претреса одлучити да се поступак за поједина кривична дјела или против појединих оптужених раздвоји и посебно доврши.

(2) Рјешење о раздвајању поступка доноси судија, односно вијеће, по саслушању странака и браниоца.

(3) Против рјешења којим је одређено раздвајање поступка или којим је одбијен приједлог за раздвајање поступка није допуштена жалба.

4. Преношење мјесне надлежности

Члан 32.

Одређивање другог стварно надлежног суда

(1) Кад је надлежни суд из правних или стварних разлога спријечен да поступа, дужан је да након саслушања странака и браниоца о томе обавијести непосредно виши суд који ће одредити други стварно надлежни суд на свом подручју.

(2) Против рјешења из става 1. овог члана није допуштена жалба.

Члан 33.

Преношење вођења поступка

(1) Врховни суд може за вођење поступка одредити други стварно надлежан суд ако постоје важни разлози.

(2) Рјешење у смислу става 1. овог члана, против кога није дозвољена жалба, може се донијети на приједлог судије за претходни поступак, судије за претходно саслушање, судије или предсједника вијећа или на приједлог једне од странака или браниоца.

5. Посљедице ненадлежности

Члан 34.

Дужност да се пази на надлежност и посљедице ненадлежности

(1) Суд је дужан да пази на своју стварну и мјесну надлежност и чим примјети да није надлежан огласиће се ненадлежним и по правноснажности рјешења упутиће предмет надлежном суду.

(2) Ако у току главног претреса суд установи да је за суђење надлежан нижи суд, неће доставити предмет том суду него ће сам спровести поступак и донијети одлуку.

(3) Пошто оптужница буде потврђена, суд се не може огласити мјесно ненадлежним нити странке могу истицати приговор мјесне ненадлежности.

(4) Ненадлежан суд је дужан да предузме оне радње у поступку за које постоји опасност од одлагања.

Члан 35.

Покретање поступка за рјешавање сукоба надлежности

(1) Ако суд коме је предмет уступљен као надлежном сматра да је надлежан суд који му је предмет уступио или неки други суд, покренуће поступак за рјешавање сукоба надлежности.

(2) Када је поводом жалбе против одлуке првостепеног суда којом се овај огласио ненадлежним одлуку донио другостепени суд, за ту одлуку везан је у питању надлежности и суд коме је предмет уступљен ако је другостепени суд надлежан за рјешавање сукоба надлежности између тих судова.

Члан 36.

Рјешавање сукоба надлежности

(1) Сукоб надлежности између судова рјешава заједнички непосредно виши суд.

(2) Прије него што донесе рјешење поводом сукоба надлежности суд ће затражити мишљење странака и браниоца. Против овог рјешења жалба није допуштена.

(3) Док се не ријеши сукоб надлежности између судова, сваки од њих је дужан да предузме оне радње у поступку за које постоји опасност од одлагања.

Глава V
ИЗУЗЕЋЕ

Члан 37.

Разлози за изузеће

Судија не може вршити судијску дужност:

a) ако је оштећен кривичним дјелом;
б) ако му је осумњичени, односно оптужени, његов бранилац, тужилац, оштећени, његов законски заступник или пуномоћник, брачни, односно ванбрачни друг или сродник по крви у правој линији до било ког степена, у побочној линији до четвртог степена, а по тазбини до другог степена;
в) ако је са осумњиченим, односно оптуженим, његовим браниоцем, тужиоцем или оштећеним у односу стараоца, стараника, усвојиоца, усвојеника, храниоца или храњеника;
г) ако је у истом кривичном предмету учествовао као судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање или је поступао као бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца, или је саслушан као свједок или као вјештак;
д) ако је у истом предмету учествовао у доношењу одлуке која се побија правним лијеком;
ђ) ако постоје околности које изазивају разумну сумњу у његову непристрасност.

Члан 38.

Изузеће по захтјеву странке или браниоца

(1) Изузеће предсједника суда и судије може тражити странка или бранилац.

(2) Странке и бранилац могу поднијети захтјев за изузеће до почетка главног претреса, а ако су за разлог изузећа из члана 37. т. а) до ђ) овог закона сазнале касније, захтјев подносе одмах по сазнању.

(3) Захтјев за изузеће судије вишег суда странке и бранилац могу ставити у жалби или у одговору на жалбу.

(4) Странка и бранилац могу тражити изузеће само поименично одређеног судије, односно предсједника вијећа који у предмету поступа.

(5) Странке и бранилац су дужни да у захтјеву наведу околности због којих сматрају да постоји неки од законских основа за изузеће. У захтјеву се не могу поново наводити разлози који су истицани у ранијем захтјеву за изузеће који је одбијен.

Члан 39.

Поступак за изузеће

(1) Судија, чим сазна да постоји који од разлога за изузеће из члана 37. тач. а) до д) овог закона, дужан је да прекине сваки рад на том предмету и да о томе обавијести предсједника суда. Ако судија сматра да постоје околности из члана 37. тачка ђ) овог закона, обавијестиће о томе предсједника суда.

(2) У случају из става 1. овог члана, као и у случају када се ради о изузећу предсједника суда - о њиховом изузећу одлучује општа сједница.

Члан 40.

Одлучивање по захтјеву за изузеће

(1) О захтјеву за изузеће из члана 38. овог закона одлучује општа сједница.

(2) Прије доношења рјешења о изузећу прибавиће се изјава судије, односно предсједника суда, а по потреби спровешће се и други извиђаји.

(3) Против рјешења којим се усваја или одбија захтјев за изузеће није допуштена жалба.

(4) Ако је захтјев за изузеће из члана 37. тачка ђ) овог закона поднесен послије почетка главног претреса или ако је поступљено противно одредбама члана 38. ст. 4. и 5. овог закона, захтјев ће се одбацити у цјелини, односно дјелимично. Рјешење којим се захтјев одбацује доноси вијеће из члана 24. став 5. овог закона. У доношењу тог рјешења не може учествовати судија чије се изузеће тражи. Против рјешења којим се захтјев одбацује није дозвољена жалба.

Члан 41.

Ваљаност радњи предузетих након подношења захтјева за изузеће

Када судија сазна да је стављен захтјев за његово изузеће, дужан је да одмах обустави сваки рад на предмету, а ако се ради о изузећу из члана 37. тачка ђ) овог закона, може до доношења рјешења о захтјеву предузимати само оне радње за које постоји опасност од одлагања.

Члан 42.

Изузеће тужиоца и других учесника у поступку

(1) Одредбе о изузећу судије сходно ће се примјењивати и на тужиоце и лица која су на основу закона овлашћена да тужиоца заступају у поступку, записничаре, судске тумаче, стручна лица и на вјештаке - ако за њих није шта друго одређено.

(2) Тужилац одлучује о изузећу лица која су на основу закона овлашћена да га заступају у кривичном поступку. О изузећу тужиоца одлучује колегиј тужилаштва.

(3) О изузећу записничара, тумача, стручног лица и вјештака одлучује вијеће, предсједник вијећа или судија, а до подизања оптужнице тужилац.

(4) Када овлашћена службена лица предузимају истражне радње на основу овог закона, о њиховом изузећу одлучује тужилац. Ако приликом предузимања ових радњи судјелује записничар, о његовом изузећу одлучује службено лице које предузима радњу.

Глава VI
ТУЖИЛАЦ

Члан 43.

Права и дужности тужиоца

(1) Основно право и дужност тужиоца је откривање и гоњење учинилаца кривичних дјела.

(2) Тужилац има право и дужност да:

a) одмах по сазнању да постоје основи сумње да је учињено кривично дјело предузме потребне мјере у циљу његовог откривања и спровођења истраге, проналажења осумњиченог, руковођења и надзора над истрагом, као и ради управљања активностима овлашћених службених лица везаних за проналажење осумњиченог и прикупљање изјава и доказа,
б) спроведе истрагу у складу са овим законом,
в) даје имунитет у складу с чланом 149. овог закона,
г) захтјева достављање информација од државних органа, предузећа, правних и физичких лица у Републици Српској,
д) издаје позиве и наредбе и предлаже издавање позива и наредби у складу са овим законом,
ђ) нареди овлашћеном службеном лицу да изврши наредбу издату од стране суда у складу са овим законом,
е) утврђује чињенице потребне за одлучивање о имовинско-правном захтјеву у складу са чланом 107. овог закона,
ж) предлаже издавање казненог налога у складу са чланом 357. овог закона,
з) подиже и заступа оптужницу пред судом,
и) изјављује правне лијекове,
ј) обавља и друге послове одређене законом.

(3) У складу са ст. 1. и 2. овог члана, сви органи који учествују у истрази дужни су да о свакој предузетој радњи обавијесте тужиоца и да поступе по сваком његовом захтјеву.

Члан 44.

Предузимање радњи

Тужилац предузима све радње у поступку за које је по закону овлашћен сам или преко лица која су на основу закона обавезна да поступају по његовом захтјеву у кривичном поступку.

Члан 45.

Сукоб надлежности

Сукоб надлежности између тужилаца рјешава главни републички тужилац.

Члан 46.

Принцип мутабилитета

Тужилац може одустати од гоњења до завршетка главног претреса, а пред вишим судом - када је то предвиђено овим законом.

Глава VII
БРАНИЛАЦ

Члан 47.

Право на браниоца

(1) Осумњичени, односно оптужени може имати браниоца у току цијелог поступка.

(2) За браниоца се може узети адвокат под условима који су прописани законом.

(3) Уколико осумњичени, односно оптужени сам не узме браниоца, осумњиченом, односно оптуженом, осим ако се он томе изричито не противи, могу браниоца узети његов законски заступник, брачни, односно ванбрачни друг, крвни сродник у правој линији до било ког степена, усвојилац, усвојеник, брат, сестра или хранилац.

(4) Бранилац мора предати пуномоћ за заступање приликом предузимања прве радње у поступку.

Члан 48.

Број бранилаца

(1) Више осумњичених, односно оптужених могу имати заједничког браниоца, осим ако браниоца поставља суд, у складу са чл. 53. и 54. овог закона.

(2) Осумњичени, односно оптужени може имати више бранилаца, али само један од њих ће имати статус главног браниоца, о чему ће се осумњичени, односно оптужени изјаснити.Сматра се да је одбрана обезбијеђена када у поступку учествује један од бранилаца.

Члан 49.

Ко не може бити бранилац

(1) Бранилац не може бити оштећени, брачни, односно ванбрачи друг оштећеног или тужиоца, нити њихов сродник по крви у правој линији до било ког степена, у побочној линији до четвртог степена или по тазбини до другог степена.

(2) Бранилац који је позван као свједок, не може бити бранилац у том предмету.

(3) Бранилац не може бити лице које је у истом предмету поступало као судија или тужилац.

Члан 50.

Искључење браниоца из поступка

(1) Разлог за искључење браниоца постоји и у погледу лица које злоупотребљава контакт са осумњиченим, односно оптуженим који је у притвору како би осумњичени, односно оптужени учинио кривично дјело или угрозио сигурност установе у којој се притвор извршава.

(2) У случају из става 1. овог члана, осумњичени, односно оптужени ће се позвати да у одређеном року узме другог браниоца.

(3) Ако осумњичени, односно оптужени у случајевима обавезне одбране сам не узме браниоца или браниоца не ангажују лица из члана 47. став 3. овог закона, поступиће се на начин предвиђен у члану 53. став 4. овог закона.

(4) У случају из ст. 2. и 3. овог члана, новом браниоцу ће се оставити довољно времена за припрему одбране осумњиченог, односно оптуженог.

(5) За вријеме трајања искључења бранилац не може бранити осумњиченог, односно оптуженог у другом поступку. Бранилац не може бранити друге осумњичене, односно оптужене у истом поступку, као ни у раздвојеном поступку.

Члан 51.

Поступак искључења браниоца

(1) Одлука о искључењу браниоца доноси се на посебном саслушању коме присуствују јавни тужилац, осумњичени, односно оптужени, бранилац и представник адвокатске коморе чији је бранилац члан.

(2) Поступак искључења се може спровести и без браниоца ако је уредно позван и ако је у позиву за саслушање био упозорен да ће се поступак водити и у његовој одсутности. О саслушању се саставља записник.

Члан 52.

Поступак за искључење

(1) Рјешење о искључењу из члана 51. овог закона прије почетка главног претреса доноси вијеће (члан 24. став 5.), а на главном претресу судија, односно вијеће. У поступку пред другостепеним вијећем рјешење о искључењу браниоца доноси вијеће надлежно за одлучивање по жалби.

(2) Против рјешења из става 1. овог члана жалба није допуштена.

(3) Ако је бранилац искључен из поступка, може му се наредити да сноси трошкове настале због прекида или одлагања поступка.

Члан 53.

Када осумњичени, односно оптужени мора имати браниоца

(1) Осумњичени, односно оптужени мора имати браниоца већ приликом првог испитивања ако је нијем или глув или ако је осумњичен за кривично дјело за које се може изрећи казна дуготрајног затвора.

(2) Осумњичени, односно оптужени мора имати браниоца приликом изјашњења о приједлогу за одређивање притвора, за вријеме док притвор траје.

(3) Након подизања оптужнице за кривично дјело за које се може изрећи казна од десет година затвора или тежа казна, оптужени мора имати браниоца у вријеме достављања оптужнице.

(4) Ако осумњичени, односно оптужени у случајевима обавезне одбране не узме сам браниоца или браниоца не ангажују лица из члана 47. став 3. овог закона, браниоца ће му поставити судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, судија, односно предсједник вијећа. У овом случају, осумњичени, односно оптужени има право на браниоца до правноснажности пресуде, а ако је изречена казна дуготрајног затвора - и за поступак по ванредном правном лијеку.

(5) Бранилац ће бити постављен осумњиченом, односно оптуженом ако суд утврди да је то због сложености предмета, менталног здравља осумњиченог, односно оптуженог или других околности у интересу правде.

(6) У случају постављања браниоца, осумњичени, односно оптужени ће се прво позвати да сам изабере браниоца са предочене листе. Уколико осумњичени, односно оптужени сам не изабере браниоца са предочене листе, браниоца ће поставити суд.

Члан 54.

Постављање браниоца због слабог имовног стања

(1) Кад не постоје услови за обавезну одбрану, а поступак се води за кривично дјело за које се може изрећи казна затвора три године или тежа казна или када то захтијевају интереси правичности без обзира на запријећену казну, осумњиченом, односно оптуженом ће се, на његов захтјев, поставити бранилац, ако према свом имовном стању не може сносити трошкове одбране.

(2) Захтјев за постављање браниоца по ставу 1. овог члана може се поднијети у току цијелог кривичног поступка. Браниоца поставља судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, судија односно, предсједник вијећа, након што је осумњиченом, односно оптуженом прво пружена прилика да са предочене листе изабере браниоца.

(3) Захтјев за постављање браниоца због слабог имовинског стања евидентира се у спису. Суд ће на основу утврђеног имовинског стања осумњиченог, односно оптуженог донијети одлуку о захтјеву без одлагања.

Члан 55.

Право браниоца да прегледа списе и документацију

(1) У току истраге бранилац има право да разматра списе и разгледа прибављене предмете који су у корист осумњиченог. Ово право се браниоцу може ускратити ако је ријеч о списима и предметима чије би откривање могло довести у опасност циљ истраге.

(2) Изузетно од става 1. овог члана тужилац ће истовремено са приједлогом за одређивање притвора судији за претходни поступак, односно судији за претходно саслушање доставити и доказе битне за процјену законитости притвора, ради обавјештавања браниоца.

(3) Након подизања оптужнице, бранилац, осумњичени, односно оптужени имају право увида у све списе и доказе.

(4) Судија, односно вијеће, као и тужилац дужни су да када дођу у посјед било које информације или чињенице која може послужити као доказ на суђењу, ставе их на увид браниоцу, осумњиченом, односно оптуженом.

(5) У случају из ст. 3. и 4. овог члана, бранилац, осумњичени, односно оптужени може извршити фотокопирање свих списа и докумената.

Члан 56.

Комуникација осумњиченог, односно оптуженог с браниоцем

(1) Ако се осумњичени, односно оптужени налази у притвору, има право одмах комуницирати с браниоцем, и то усмено или писмено.

(2) Током разговора осумњичени, односно оптужени и бранилац могу бити посматрани, али се не смије слушати њихов разговор.

Члан 57.

Разрјешење постављеног браниоца

(1) Умјесто постављеног браниоца, осумњичени, односно оптужени може сам узети другог браниоца. У том случају, разријешиће се постављени бранилац.

(2) Бранилац може тражити да буде разријешен само на начин предвиђен законом.

(3) О разрјешењу браниоца у случају из ст. 1. и 2. овог члана одлучује у току истраге судија за претходни поступак, након подизања оптужнице - судија за претходно саслушање, а у току главног претреса судија, односно вијеће. Против ове одлуке није дозвољена жалба.

(4) Судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, судија, односно вијеће може, на тражење осумњиченог, односно оптуженог или уз његову сагласност разријешити постављеног браниоца који неодговорно врши своју дужност. Умјесто разрјешеног браниоца поставиће се други бранилац. О разрјешењу браниоца одмах ће се обавијестити адвокатска комора чији је члан.

Члан 58.

Предузимање радњи од стране браниоца

(1) Бранилац мора, заступајући осумњиченог, односно оптуженог, предузимати све неопходне радње у циљу утврђивања чињеница, прикупљања доказа који иду у корист осумњиченог, односно оптуженог, као и заштите његових права.

(2) Права и дужности браниоца не престају у случају опозива пуномоћи, све док судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, судија, односно вијеће не разријеши браниоца његових права и дужности.

Глава VIII
ПОДНЕСЦИ И ЗАПИСНИЦИ

Члан 59.

Подношење и исправљање поднесака

(1) Оптужница, приједлози, правни лијекови и друге изјаве и саопштења подносе се писмено или се дају усмено на записник.

(2) Поднесци из става 1. овог члана морају бити разумљиви и садржавати све што је потребно да би се по њима могло поступати.

(3) Ако у овом закону није друкчије одређено, суд ће подносиоца поднеска који је неразумљив или не садржи све што је потребно да би се по њему могло поступати позвати да поднесак исправи, односно допуни, а ако он то не учини у одређеном року, суд ће поднесак одбацити.

(4) У позиву за исправку, односно допуну поднеска подносилац ће се упозорити на посљедице пропуштања.

Члан 60.

Достављање поднесака супротној странци

(1) Поднесци који се по овом закону достављају противној странци предају се суду у довољном броју примјерака за суд и другу странку.

(2) Ако овакви поднесци нису предати суду у довољном броју примјерака, суд ће позвати подносица да у одређеном року преда довољан број примјерака. Ако подносилац не поступи по налогу суда, суд ће потребне примјерке преписати о трошку подносиоца.

Члан 61.

Кажњавање лица која вријеђају суд

Суд ће казнити новчаном казном до 5.000 КМ тужиоца, браниоца, пуномоћника, законског заступника и оштећеног који у поднеску или у усменој ријечи вријеђа суд. Против рјешења о кажњавању допуштена је жалба. О кажњавању тужиоца извјештава се Високи судски и тужилачки савјет Републике Српске, а о кажњавању адвоката обавијестиће се надлежна адвокатска комора.

Члан 62.

Обавеза састављања записника

(1) О свакој радњи предузетој у току кривичног поступка саставиће се записник истовремено кад се радња обавља, а ако то није могуће, онда непосредно послије тога.

(2) Записник пише записничар. Само кад се обавља претресање стана или лица или се радња предузима ван службених просторија органа, а записничар се не може обезбиједити, записник може писати лице које предузима радњу.

(3) Кад записник пише записничар, записник се саставља на тај начин што лице које предузима радњу казује гласно записничару шта ће унијети у записник.

(4) Лицу које се испитује допустиће се да само казује одговоре у записник. У случају злоупотребе, ово право му се може ускратити.

Члан 63.

Садржај записника

(1) Записник садржи: назив државног органа пред којим се обавља радња, мјесто гдје се обавља радња, дан и час кад је радња започета и завршена, имена и презимена присутних лица, у којем својству присуствују, као и назначење кривичног предмета по којем се предузима радња.

(2) Записник треба садржавати битне податке о току и садржају предузете радње. У записник се дословно уносе постављена питања и дати одговори. Ако су приликом предузимања радње одузети предмети или списи, то ће се назначити у записнику, а одузете ствари ће се прикључити записнику или ће се навести гдје се налазе на чувању.

(3) Приликом предузимања радњи као што је увиђај, претресање стана или лица или препознавање лица или предмета, у записник ће се унијети и подаци који су важни с обзиром на природу такве радње или за утврђивање истовјетности појединих предмета (опис, мјере и величина предмета или трагова, стављање ознаке на предметима и др.), а ако су направљене скице, цртежи, планови, фотографије, филмски снимци и слично, то ће се навести у записнику и прикључити записнику.

Члан 64.

Вођење записника

(1) Записник се мора водити уредно, у њему се не смије ништа избрисати, додати или мијењати. Прецртана мјеста морају остати читка.

(2) Сва преиначења, исправке и додаци уносе се на крају записника и морају бити овјерени од стране лица која потписују записник.

Члан 65.

Читање и потписивање записника

(1) Лица која се испитују, као и осумњичени, односно оптужени, бранилац и оштећени, имају право прочитати записник или захтијевати да им се прочита. На то је дужно да их упозори лице које предузима радњу, а у записнику ће се назначити да ли је упозорење учињено и да ли је записник прочитан. Записник ће се увијек прочитати ако није било записничара и то ће се назначити у записнику.

(2) Записник потписује испитано, односно саслушано лице. Ако се записник састоји од више листова, испитано, односно саслушано лице потписује сваки лист.

(3) На крају записника потписаће се тумач, ако га је било, свједоци чија је присутност обавезна при предузимању истражних радњи, а при претресању и лице које се претреса или чији се стан претреса. Ако записник не пише записничар, записник потписују лица која су присутна радњи. Ако таквих лица нема или нису у стању схватити садржај записника, записник потписују два свједока, осим ако није могуће обезбиједити њихово присуство.

(4) Неписмено лице умјесто потписа ставља отисак кажипрста десне руке, а записничар ће испод отиска уписати његово име и презиме. Ако се усљед немогућности да се стави отисак десног кажипрста ставља отисак неког другог прста или отисак прста лијеве руке, у записнику ће се назначити од којег је прста и с које руке узет отисак.

(5) Ако испитано лице нема обје руке, прочитаће записник, а ако је неписмено - записник ће му се прочитати и то ће се забиљежити у записнику.

(6) Ако испитано лице одбије да потпише записник или да стави отисак прста, забиљежиће се то у записнику и навешће се разлог одбијања.

(7) Ако се радња није могла обавити без прекида, у записнику ће се назначити дан и час кад је настао прекид, као и дан и час кад се радња наставља.

(8) Ако је било приговора у погледу садржаја записника, навешће се у записнику и ти приговори.

(9) Записник, на крају, потписује лице које је предузело радњу и записничар.

Члан 66.

Снимање аудио или аудио-визуелно аудио-визуелним средствима

(1) Све предузете радње у току кривичног поступка, у правилу, снимају се уређајем за аудио или аудио-визуелно снимање. Тужилац или овлашћено службено лице ће о томе претходно обавијестити лице које се испитује, односно саслушава и поучити га да има право да затражи репродуковање снимка како би провјерило своју изјаву.

(2) Снимак мора садржавати податке из члана 63. став 1. овог закона, податке потребне за идентификовање лица чија се изјава снима и податак у којем својству то лице даје изјаву. Кад се снимају изјаве више лица, мора се обезбиједити да се из снимке може јасно разазнати ко је дао изјаву.

(3) На захтјев саслушаног лица, снимак ће се одмах репродуковати, а исправке или објашњења тог лица ће се снимити.

(4) У записник о истражној радњи унијеће се да је извршено снимање, ко је снимање извршио, да је лице које се саслушава претходно обавијештено о снимању, да је снимак репродукован и гдје се снимак чува ако није приложен списима предмета.

(5) Тужилац може одредити да се снимак у цјелини или дјелимично препише. Тужилац ће препис прегледати, овјерити и прикључити записнику о предузимању истражне радње.

(6) Снимак се чува до времена до којег се чува и кривични спис.

(7) Тужилац може допустити да лица која имају оправдан интерес помоћу уређаја за аудио или аудио-визуелно снимање сниме извођење истражне радње.

(8) Снимци из ст. 1. до 7. овог члана не могу се јавно приказивати, без писменог одобрења странака и учесника снимљене радње.

Члан 67.

Сходна примјена других одредби овог закона

За записник о главном претресу важе и одредбе чл. 268. и 269. овог закона.

Члан 68.

Записник о вијећању и гласању

(1) О вијећању и гласању саставиће се посебан записник.

(2) Записник о вијећању и гласању судског вијећа садржи ток гласања и одлуку која је донесена.

(3) Записник потписују сви чланови вијећа и записничар. Одвојена мишљења прикључиће се записнику о вијећању и гласању, ако нису унесена у записник.

(4) Записник о вијећању и гласању затвориће се у посебан омот. Овај записник може разгледати само вијеће вишег суда кад рјешава о правном лијеку и у том случају дужно је да записник поновно затвори у посебан омот и да на омоту назначи да је разгледало записник.

Глава IX
РОКОВИ

Члан 69.

Рокови предаје поднесака

(1) Рокови предвиђени овим законом не могу се продужавати, осим кад то овај закон изричито допушта. Ако је у питању рок који је овим законом одређен ради заштите права одбране и других процесних права осумњиченог, односно оптуженог, тај рок се може скратити ако то захтијева осумњичени, односно оптужени писмено или усмено на записник пред судом.

(2) Кад је изјава везана за рок сматра се да је дата у року ако је прије него што рок истекне предата оном ко је овлашћен да је прими.

(3) Кад је изјава упућена преко поште препорученом пошиљком или телеграфом или другим телекомуникацијским путем, дан слања или предаје пошти сматра се као дан предаје ономе коме је упућена.

(4) Осумњичени, односно оптужени који се налази у притвору може изјаву која је везана за рок дати и на записник код суда или је предати управи затвора, а лице које се налази на издржавању казне или се налази у некој установи ради примјене мјере безбједности или васпитне мјере може такву изјаву предати управи установе у којој је смјештено. Дан кад је састављен такав записник, односно кад је изјава предата управи установе сматра се као дан предаје органу који је надлежан да је прими.

(5) Ако је поднесак који је везан за рок због незнања или очигледне омашке подносица предат или упућен ненадлежном суду прије истека рока, па суду стигне послије истека рока, узеће се да је на вријеме поднесен.

Члан 70.

Рачунање рокова

(1) Рокови се рачунају на часове, дане, мјесеце и године.

(2) Час или дан кад је достављање или саопштење извршено, односно у који пада догађај од када треба рачунати трајање рока, не урачунава се у рок већ се за почетак рока узима први наредни час, односно дан. У један дан рачунају се 24 часа, а мјесец се рачуна по календарском времену.

(3) Рокови одређени по мјесецима, односно годинама завршавају се истеком оног дана посљедњег мјесеца, односно године који по свом броју одговара дану кад је рок отпочео. Ако нема тога дана у посљедњем мјесецу, рок се завршава посљедњег дана тог мјесеца.

(4) Ако посљедњи дан рока пада на државни празник или у суботу или у недјељу или у неки други дан када државни орган не ради, рок истиче истеком првог наредног радног дана.

Члан 71.

Услови за повраћај у пређашње стање

(1) Оптуженом који из оправданих разлога пропусти рок за изјаву жалбе на пресуду или на рјешење о примјени мјере безбједности или васпитне мјере или о одузимању имовинске користи, суд ће допустити повраћај у пређашње стање ради изјаве жалбе ако у року од осам дана послије престанка узрока због којег је пропустио рок поднесе молбу за повраћај у пређашње стање и ако истовремено с молбом преда и жалбу.

(2) Послије протека три мјесеца од дана пропуштања не може се тражити повраћај у пређашње стање.

Члан 72.

Одлучивање о повраћају у пређашње стање

(1) О повраћају у пређашње стање одлучује судија, односно предсједник вијећа, који је донио пресуду или рјешење које се побија жалбом.

(2) Против рјешења којим се допушта повраћај у пређашње стање није дозвољена жалба.

Члан 73.

Посљедице подношења молбе за повраћај у пређашње стање

Молба за повраћај у пређашње стање не задржава, по правилу, извршење пресуде, односно рјешења о примјени мјере безбједности или васпитне мјере или о одузимању имовинске користи, али суд може одлучити да се с извршењем застане до доношења одлуке по молби.

Глава X
ДОНОШЕЊЕ И САОПШТАВАЊЕ ОДЛУКА

Члан 74.

Врсте одлука

(1) У кривичном поступку одлуке се доносе у облику пресуде, рјешења и наредбе.

(2) Пресуду доноси само суд, а рјешење и наредбу доносе и други органи који учествују у кривичном поступку.

Члан 75.

Одлучивање у сједници о вијећању и гласању

(1) Одлуке вијећа доносе се послије усменог вијећања и гласања. Одлука је донесена кад је за њу гласала већина чланова вијећа.

(2) Предсједник вијећа руководи вијећањем и гласањем и гласа посљедњи. Он је дужан да се стара да се сва питања свестрано и потпуно размотре.

(3) Ако се у погледу појединих питања о којима се гласа гласови подјеле на више различитих мишљења, тако да ниједно од њих нема већину, раздвојиће се питања и гласање ће се понављати док се не постигне већина. Ако се на тај начин не постигне већина, одлука ће се донијети тако што ће се гласови који су најнеповољнији за оптуженог прибројити гласовима који су од ових мање неповољни, све док се не постигне потребна већина.

(4) Чланови вијећа не могу одбити да гласају о питањима која постави предсједник вијећа, али члан вијећа који је гласао да се оптужени ослободи или да се пресуда укине и остао у мањини, није дужан гласати о санкцији. Ако не гласа, узеће се као да је пристао на глас који је за оптуженог најповољнији.

Члан 76.

Начин гласања

(1) При одлучивању прво се гласа је ли суд надлежан, као и о другим претходним питањима. Кад се донесе одлука о претходним питањима, прелази се на одлучивање о главној ствари.

(2) При одлучивању о главној ствари прво ће се гласати је ли оптужени учинио кривично дјело и је ли кривично одговоран, а затим ће се гласати о казни, другим кривичним санкцијама, трошковима кривичног поступка, имовинскоправним захтјевима и осталим питањима о којима треба донијети одлуку.

(3) Ако је исто лице оптужено за више кривичних дјела, гласаће се о кривичној одговорности и казни за свако од тих дјела, а затим о јединственој казни за сва дјела.

Члан 77.

Тајно засједање

(1) Вијећање и гласање врши се у тајном засједању.

(2) У просторији у којој се врши вијећање и гласање могу бити присутни само чланови вијећа и записничар.

Члан 78.

Саопштавање одлука

(1) Ако овим законом није друкчије одређено, одлуке се саопштавају лицима усменим објављивањем, ако су присутни, а достављањем овјереног преписа одлуке, ако су одсутни.

(2) Ако је одлука усмено саопштена, то ће се назначити у записнику и у спису, а лице којем је саопштење учињено - потврдиће то својим потписом. Ако лице изјави да се неће жалити, овјерени препис усмено саопштене одлуке неће му се доставити, ако овим законом није друкчије одређено.

(3) Преписи одлука против којих је дозвољена жалба достављају се с упутством о праву на жалбу.

Глава XI
ДОСТАВЉАЊЕ ПИСМЕНА И РАЗМАТРАЊЕ СПИСА

Члан 79.

Начин достављања

(1) Писмена се достављају, по правилу, преко поште. Достављање се може вршити и преко службеног лица органа који је одлуку донио или непосредно код тог органа.

(2) Позив за главни претрес или друге позиве суд може и усмено саопштити лицу које се налази пред судом, уз поуку о посљедицама недоласка. Позивање извршено на овај начин забиљежиће се у записнику који ће позвано лице потписати, осим ако је то позивање забиљежено у записнику о главном претресу. Сматра се да је тиме извршено пуноважно достављање.

Члан 80.

Лично достављање

Писмено за које је у овом закону одређено да се има лично доставити предаје се непосредно лицу коме је упућено. Ако се лице коме се писмено мора лично доставити не затекне на мјесту гдје се достављање има извршити, достављач ће се обавијестити кад и на ком мјесту може то лице да затекне и оставиће код једног од лица наведених у члану 81. овог закона писмено обавјештење да ради примања писмена буде у одређени дан и час у свом стану или на свом радном мјесту. Ако и послије овог достављач не затекне лице коме се достављање има извршити, поступиће по одредби члана 81. став 1. овог закона. Тиме се сматра да је достављање извршено.

Члан 81.

Посредно достављање

(1) Писмена за која у овом закону није одређено да се морају лично доставити достављају се такође лично, али таква писмена у случају да се прималац не затекне у стану или на радном мјесту могу се предати коме од његових одраслих чланова домаћинства, који је дужан да прими писмено. Ако се они не затекну у стану писмено ће се предати сусједу, ако они на то пристану. Ако се достављање врши на радном мјесту лицу којем се писмено има доставити, а то лице се тамо не затекне, писмено се може уручити лицу овлашћеном за пријем поште које је дужно примити писмено или лицу које је запослено на истом мјесту, ако оно пристане примити писмено.

(2) Ако се утврди да је лице коме се писмено има доставити одсутно и да му лице из става 1. овог члана због тога не може писмено на вријеме предати, писмено ће се вратити уз назначење гдје се одсутни налази.

Члан 82.

Садржај личног достављања

(1) Осумњиченом, односно оптуженом ће се лично доставити позив за прво испитивање у претходном поступку, позив за главни претрес и позив за претрес за изрицање кривичноправне санкције.

(2) Оптуженом који нема браниоца, лично ће се доставити оптужница, пресуда и друге одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу, као и жалба противне странке која се доставља ради одговора. По захтјеву оптуженог, пресуда и друге одлуке доставиће се лицу које он одреди.

(3) Ако оптуженом који нема браниоца треба доставити пресуду којом му је изречена казна затвора, а достављање се не може извршити на његову досадашњу адресу, суд ће оптуженом поставити браниоца по службеној дужности, који ће вршити ову дужност док се не сазна нова адреса оптуженог. Постављеном браниоцу ће се одредити потребан рок за упознавање са списом, а послије тога ће се пресуда доставити постављеном браниоцу и поступак наставити. Ако је у питању која друга одлука од чијег достављања тече рок за жалбу или жалба противне странке која се доставља ради одговора, та ће се одлука, односно жалба истаћи на огласној табли суда. По протеку рока од осам дана од дана истицања сматра се да је извршено пуноважно достављање.

(4) Ако оптужени има браниоца, оптужница и све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу, као и жалба противне странке која се доставља ради одговора, доставиће се браниоцу и оптуженом по одредбама члана 81. овог закона. У том случају, рок за изјаву правног лијека, односно одговора на жалбу тече од дана достављања писмена оптуженом или браниоцу. Ако се оптуженом не може доставити одлука, односно жалба зато што није пријавио промјену адресе, та ће се одлука, односно жалба истаћи на огласну таблу суда. По протеку рока од осам дана од дана истицања сматра се да је извршено пуноважно достављање.

(5) Ако се писмено има доставити браниоцу оптуженог, а он има више бранилаца, довољно је да се писмено достави једном од њих.

Члан 83.

Доставница

(1) Потврду о извршеном достављању (доставницу) потписују прималац и достављач. Прималац ће на доставници сам назначити дан пријема писмена.

(2) Ако је прималац неписмен или није у стању да се потпише, достављач ће га потписати, назначити дан пријема и ставити напомену за што је потписао примаоца.

(3) Ако прималац одбије да потпише доставницу, достављач ће то забиљежити на доставници и назначити дан предаје и тиме је достављање извршено.

Члан 84.

Одбијање пријема писмена

Кад прималац или одрасли члан његовог домаћинства одбије да прими писмено, достављач ће забиљежити на доставници дан, час и разлог одбијања пријема, а писмено ће оставити у стану примаоца или у просторији гдје је он запослен. Тиме је достављање извршено.

Члан 85.

Посебни случајеви достављања

(1) Лицима лишеним слободе достављање се обавља у суду или преко управе установе у којој су смјештена.

(2) Лицима која уживају право имунитета у Републици Српској, ако међународни уговори што друго не одређују, достављање се обавља преко министарства надлежног за иностране послове Босне и Херцеговине.

(3) Достављање држављанима Босне и Херцеговине, ако се не примјењује поступак предвиђен у чл. 436. и 437. овог закона, обавља се посредством дипломатског или конзуларног представништва Босне и Херцеговине у страној држави, под условом да се страна држава не противи таквом начину достављања и да лице коме се достављање обавља добровољно пристаје да прими писмено. Овлашћени службеник дипломатског или конзуларног представништва потписује доставницу као достављач ако је писмено уручено у самом представништву, а ако је писмено достављено поштом потврђује то на доставници.

Члан 86.

Достављање тужиоцу

(1) Тужиоцу се одлуке и друга писмена или обавјештења достављају предајом писарници тужилаштва.

(2) Кад се обавља достављање одлука код којих од дана достављања тече рок, као дан достављања сматра се дан предаје писмена писарници тужилаштва.

Члан 87.

Сходна примјена одредби другог закона

У случајевима који нису предвиђени овим законом, достављање се врши по одредбама које важе за парнични поступак.

Члан 88.

Обавјештавање телеграмом или телефоном

(1) Лица која учествују у поступку, осим оптуженог, могу се о позиву за главни претрес или другом позиву, као и о одлуци о одлагању главног претреса или других заказаних радњи, извијестити телеграмом или телефоном, ако се према околностима може претпоставити да ће обавијест обављену на тај начин примити лице коме је упућена.

(2) Опозивању или обавјештавању о одлукама које је извршено на начин предвиђен у ставу 1. овог члана, саставиће се на спису службена забиљешка.

(3) Према лицу које је по ставу 1. овог члана обавијештено, односно коме је одлука упућена, могу наступити штетне посљедице предвиђене за пропуштање само ако се утврди да је оно благовремено примило позив, односно одлуку и да је било поучено о посљедицама пропуштања.

Глава XII
ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА

Члан 89.

Правноснажност и извршност пресуде

(1) Пресуда постаје правноснажна кад се више не може побијати жалбом или кад жалба није дозвољена.

(2) Правноснажна пресуда извршава се кад је извршено њено достављање и када за извршење не постоје законске сметње. Ако није изјављена жалба или су се странке одрекле или одустале од жалбе, пресуда је извршна истеком рока за жалбу, односно од дана одрицања или одустанка од изјављене жалбе.

(3) За извршење правноснажних пресуда надлежан је суд.

(4) Ако је војни старјешина осуђен на казну, суд ће овјерени препис правноснажне пресуде доставити органу надлежном за послове одбране у којем се осуђени води у евиденцији.

Члан 90.

Немогућност наплате новчане казне

Ако се новчана казна не плати у утврђеном року, суд ће поступити на начин одређен у Кривичном закону.

Члан 91.

Извршење одлуке о трошковима поступка и о одузимању предмета

(1) Извршење пресуде у погледу трошкова кривичног поступка, одузимања имовинске користи и имовинскоправних захтјева врши суд по одредбама које важе за извршни поступак.

(2) Принудна наплата трошкова кривичног поступка у корист буџета Републике Српске врши се по службеној дужности. Трошкови принудне наплате претходно се исплаћују из средстава суда.

(3) Ако је у пресуди изречена мјера безбједности одузимања предмета, суд ће одлучити хоће ли се такви предмети продати по одредбама које важе за извршни поступак или ће се предати криминалистичком музеју или другој установи или ће се уништити. Новац добијен продајом предмета уноси се у буџет Републике Српске.

(4) Одредба става 3. овог члана сходно се примјењује и кад се донесе одлука о одузимању предмета на основу члана 419. овог закона.

(5) Правноснажна одлука о одузимању предмета може се ван случаја понављања кривичног поступка измијенити у парничном поступку ако се појави спор о својини одузетих предмета.

Члан 92.

Извршност других одлука

(1) Ако овим законом није друкчије одређено, рјешења се извршавају кад постану правноснажна. Наредбе се извршавају одмах, ако орган који је наредбу издао не нареди друкчије.

(2) Правноснажност рјешења наступа кад се оно не може побијати жалбом или кад жалба није дозвољена.

(3) Рјешења и наредбе, ако није друкчије одређено, извршавају органи који су те одлуке донијели. Ако је суд рјешењем одлучио о трошковима кривичног поступка, наплата тих трошкова врши се по одредбама члана 91. ст. 1. и 2. овог закона.

Члан 93.

Сумња у дозвољеност извршења

(1) Ако се појави сумња у дозвољеност извршења судске одлуке или о рачунању казне или ако у правноснажној пресуди није одлучено о урачунавању притвора или раније издржане казне или урачунавање није правилно обављено, о томе ће одлучити посебним рјешењем судија, односно предсједник вијећа које је судило у првом степену. Жалба не задржава извршење рјешења, осим ако суд није друкчије одредио.

(2) Ако се појави сумња о тумачењу судске одлуке, о томе одлучује судија, односно вијеће које је донијело правноснажну одлуку.

Члан 94.

Правноснажност одлуке о имовинскоправном захтјеву

Кад је одлука којом је одлучено о имовинскоправном захтјеву постала правноснажна, оштећеном ће се на његов захтјев издати овјерени препис правноснажне одлуке, с назначењем да је одлука извршна.

Члан 95.

Пропис о кривичној евиденцији

Прописе о кривичној евиденцији доноси министар правде Републике Српске.

Глава XIII
ТРОШКОВИ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

Члан 96.

Врсте трошкова

(1) Трошкови кривичног поступка су издаци учињени поводом кривичног поступка од његовог покретања до његовог завршетка.

(2) Трошкови кривичног поступка обухватају:

a) трошкове за свједоке, вјештаке, тумаче и стручна лица и трошкове увиђаја;
б) подвозне трошкове осумњиченог, односно оптуженог;
в) издатке за довођење осумњиченог, односно оптуженог или лица лишеног слободе;
г) подвозне и путне трошкове службених лица;
д) трошкове лијечења осумњиченог, односно оптуженог док се налази у притвору, као и трошкове порођаја, осим трошкова који се наплаћују из фонда за здравствено осигурање;
ђ) трошкове техничког прегледа возила, анализе крви и превоза леша до мјеста обдукције;
е) паушални износ;
ж) награду и нужне издатке браниоца;
з) нужне издатке оштећеног и његовог законског заступника.

(3) Паушални износ утврђује се у оквиру износа одређених одговарајућим прописом, с обзиром на трајање и сложеност поступка и имовно стање лица обавезног да плати овај износ.

(4) Трошкови из тач. а) до ђ) става 2. овог члана и нужни издаци постављеног браниоца исплаћују се унапријед из средстава тужилаштва, односно суда, а наплаћују се касније од лица која су дужна да их накнаде по одредбама овог закона. Орган који води преткривични или кривични поступак дужан је да све трошкове који су унапријед исплаћени унесе у попис који се прилаже спису.

(5) Трошкови превођења на језик странке, свједока или других лица која учествују у кривичном поступку, а који настају примјеном одредби овог закона неће се наплаћивати од лица која су по одредбама овог закона дужна да накнаде трошкове кривичног поступка.

Члан 97.

Одлука о трошковима

(1) У пресуди и рјешењу којим се обуставља кривични поступак одлучиће се ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе.

(2) Ако недостају подаци о висини трошкова, суд ће донијети посебно рјешење о висини трошкова, кад се ти подаци прибаве. Захтјев са подацима о висини трошкова може се поднијети најкасније у року од шест мјесеци од дана достављања правноснажне пресуде или рјешења о обустави кривичног поступка лицу које има право да постави такав захтјев.

(3) Кад је одлука о трошковима садржана у посебном рјешењу, о жалби против тог рјешења одлучује вијеће из члана 24. став 5. овог закона.

Члан 98.

Остали трошкови

(1) Осумњичени, односно оптужени, бранилац, законски заступник, свједок, вјештак, преводилац и стручно лице, без обзира на исход кривичног поступка, сносе трошкове свог довођења, одгађања истражне радње или главног претреса и остале трошкове поступка које су проузроковали својом кривицом.

(2) О трошковима из става 1. овог члана доноси се посебно рјешење, осим ако се о трошковима које сноси оптужени рјешава у одлуци о главној ствари.

Члан 99.

Трошкови поступка за оптуженог кад се оптужени огласи кривим

(1) Кад суд оптуженог огласи кривим, изрећи ће у пресуди да је дужан да накнади трошкове кривичног поступка.

(2) Лице које је оптужено за више кривичних дјела неће се осудити на накнаду трошкова у погледу дјела за која је ослобођено оптужбе, уколико се ти трошкови могу издвојити из укупних трошкова.

(3) У пресуди којом је више оптужених оглашено кривим, суд ће одредити колики ће дио трошкова сносити сваки од њих, а ако то није могуће осудиће све оптужене да солидарно сносе трошкове. Плаћање паушалног износа одредиће се за сваког оптуженог посебно.

(4) У одлуци којом рјешава о трошковима, суд може ослободити оптуженог дужности да накнади у цјелини или дјелимично трошкове кривичног поступка из члана 96. став 2. тач. а) до ж) овог закона, ако би њиховим плаћањем било доведено у питање издржавање оптуженог или лица која је дужан да издржава. Ако се ове околности утврде након доношења одлуке о трошковима, судија може донијети посебно рјешење којим ослобађа оптуженог дужности накнаде трошкова кривичног поступка.

Члан 100.

Трошкови поступка у случају обуставе поступка, ослобађајуће или одбијајуће пресуде

(1) Кад се обустави кривични поступак или кад се донесе пресуда којом се оптужени ослобађа оптужбе или којом се оптужба одбија, изрећи ће се у рјешењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 96. став 2. тач. а) до ђ) овог закона, као и нужни издаци оптуженог и нужни издаци и награда браниоца падају на терет буџетских средстава, осим у случајевима одређеним у ставу 2. овог члана.

(2) Лице које је свјесно поднијело лажну пријаву, сносиће трошкове кривичног поступка.

(3) Кад суд одбије оптужбу због ненадлежности, одлуку о трошковима донијеће надлежни суд.

(4) Ако захтјев за накнаду нужних издатака и награде из става 1. овог члана не буде усвојен или суд о њему не донесе одлуку у року од три мјесеца од дана подношења захтјева, оптужени и бранилац имају право да потраживања остварују у парничном поступку против Републике Српске.

Члан 101.

Награда и нужни издаци браниоца

Награду и нужне издатке браниоца дужно је платити заступано лице, без обзира на то ко је по одлуци суда дужан сносити трошкове кривичног поступка, осим ако по одредбама овог закона награда и нужни издаци браниоца падају на терет средстава суда, односно тужилаштва. Ако је осумњиченом, односно оптуженом био постављен бранилац, а плаћањем награде и нужних издатака би било доведено у питање његово издржавање или издржавање лица која је обавезан издржавати, награда и нужни издаци браниоца исплатиће се из средстава суда, односно тужилаштва.

Члан 102.

Посебан пропис о накнади трошкова

(1) О дужности плаћања трошкова у поступку по правним лијековима одлучује се у складу с одредбама чл. 96. до 101. овог закона.

(2) Детаљније прописе о накнади трошкова кривичног поступка и висини паушалног износа доноси Влада Републике Српске.

Глава XIV
ИМОВИНСКОПРАВНИ ЗАХТЈЕВИ

Члан 103.

Предмет имовинскоправног захтјева

(1) Имовинскоправни захтјев који је настао усљед извршења кривичног дјела расправиће се на приједлог овлашћених лица у кривичном поступку ако се тиме не би знатно одуговлачио овај поступак.

(2) Имовинскоправни захтјев може се односити на накнаду штете, поврат ствари или поништавање одређеног правног посла.

Члан 104.

Подношење приједлога за остваривање имовинскоправног захтјева

(1) Приједлог за остваривање имовинскоправног захтјева у кривичном поступку може поднијети лице које је овлашћено да такав захтјев остварује у парничном поступку.

(2) Ако је усљед кривичног дјела оштећена имовина Републике Српске, орган овлашћен законом да се стара о заштити те имовине може у кривичном поступку учествовати у складу са овлашћењима која има на основу тог закона.

Члан 105.

Поступак за остваривање имовинскоправног захтјева

(1) Приједлог за остваривање имовинскоправног захтјева у кривичном поступку подноси се тужиоцу, односно суду.

(2) Приједлог се може поднијети најкасније до завршетка главног претреса, односно претреса за изрицање санкције пред судом.

(3) Лице овлашћено на подношење приједлога дужно је да одређено означи свој захтјев и да поднесе доказе.

(4) Ако овлашћено лице није поднијело приједлог за остваривање имовинскоправног захтјева у кривичном поступку до потврђивања оптужнице, биће обавијештено да тај приједлог може поднијети до завршетка претреса, односно претреса за изрицање санкције.

(5) Ако су усљед кривичног дјела оштећена средства Републике Српске, а приједлог није стављен, суд ће о томе обавијестити орган из члана 104. став 2. овог закона.

(6) Ако овлашћено лице не постави имовинскоправни захтјев до завршетка главног претреса или ако предложи упућивање на парнични поступак, а подаци кривичног поступка пружају поуздан основ за потпуно или дјелимично рјешење имовинскоправног захтјева, суд ће у осуђујућој пресуди одлучити да се оптуженом изрекне мјера одузимања имовинске користи.

Члан 106.

Одустајање од приједлога

(1) Оштећено лице може до завршетка претреса, односно претреса за изрицање санкције одустати од приједлога за остваривање имовинскоправног захтјева у кривичном поступку и остваривати га у парничном поступку. У случају одустајања од приједлога, такав приједлог се не може поново поднијети, осим ако овим законом није друкчије одређено.

(2) Ако је имовинскоправни захтјев послије стављеног приједлога, а прије завршетка претреса за одређивање санкције прешао на друго лице по правилима имовинског права, позваће се то лице да се изјасни да ли остаје код приједлога. Ако се уредно позвани не одазове, сматра се да је одустао од приједлога.

Члан 107.

Обавезе тужиоца и суда у вези са утврђивањем чињеница

(1) Тужилац је дужан да прикупи доказе о имовинско-правном захтјеву у вези са кривичним дјелом.

(2) Тужилац, односно суд ће испитати осумњиченог, односно оптуженог о чињеницама у вези са приједлогом овлашћеног лица.

Члан 108.

Одлучивање о имовинскоправном захтјеву

(1) О имовинскоправном захтјеву одлучује суд.

(2) Суд може предложити оштећеном и оптуженом, односно браниоцу спровођење поступка медијације путем медијатора у складу с законом, ако оцијени да је имовинскоправни захтјев такав да је сврсисходно да га упути на медијацију. Приједлог за упућивање на медијацију могу дати и оштећени и оптужени, односно бранилац и то до завршетка главног претреса.

(3) У пресуди којом оптуженог оглашава кривим суд може оштећеном досудити имовинскоправни захтјев у цјелини или му може досудити имовинскоправни захтјев дјелимично, а за остатак га упутити на парнични поступак. Ако подаци кривичног поступка не пружају поуздан основ ни за потпуно ни за дјелимично пресуђење, суд ће оштећеног упутити да имовинскоправни захтјев у цјелини може да остварује у парничном поступку.

(4) Кад суд донесе пресуду којом се оптужени ослобађа оптужбе или којом се оптужба одбија или кад рјешењем обустави кривични поступак, упутиће оштећеног да имовинскоправни захтјев може остваривати у парничном поступку.

Члан 109.

Одлука о предаји ствари оштећеном

Ако се имовинскоправни захтјев односи на поврат ствари, а суд установи да ствар припада оштећеном и да се налази код оптуженог или код неког од учесника на главном претресу или код лица коме су је они дали на чување, одредиће у пресуди да се ствар преда оштећеном.

Члан 110.

Одлучивање о поништавању одређеног правног посла

Ако се имовинскоправни захтјев односи на поништавање одређеног правног посла, а суд утврди да је захтјев основан, изрећи ће у пресуди потпуно или дјелимично поништавање тог правног посла, с посљедицама које отуда проистичу, не дирајући у права трећих лица.

Члан 111.

Измјена одлуке о имовинскоправном захтјеву

(1) Суд може измијенити правноснажну пресуду која садржи одлуку о имовинскоправном захтјеву само поводом понављања кривичног поступка.

(2) Ван овог случаја осуђени, односно његови насљедници могу само у парничном поступку захтијевати да се правноснажна пресуда којом је одлучено о имовинскоправном захтјеву измени и то ако постоје услови за понављање по одредбама које важе за парнични поступак.

Члан 112.

Привремене мјере обезбјеђења

(1) Привремене мјере обезбјеђења имовинскоправног захтјева насталог усљед извршења кривичног дјела могу се одредити у кривичном поступку по одредбама које важе за извршни поступак.

(2) Рјешење из става 1. овог члана доноси суд. Дозвољена је жалба против овог рјешења о којој одлучује вијеће из члана 24. став 5. овог закона. Жалба не задржава извршење рјешења.

Члан 113.

Враћање ствари у току поступка

(1) Ако је реч о стварима које несумљиво припадају оштећеном, а не служе као доказ у кривичном поступку, те ће се ствари предати оштећеном и прије завршетка поступка.

(2) Ако се више оштећених споре о својини на ствари, упутиће се на парнични поступак, а суд ће у кривичном поступку одредити само чување ствари као привремену мјеру обезбеђења.

(3) Ствари које служе као доказ одузеће се привремено и по завршетку поступка вратити власнику. Ако је оваква ствар неопходно потребна власнику, она му се може вратити и прије завршетка поступка, уз обавезу да је на захтјев донесе.

Члан 114.

Мјере обезбјеђења према трећим лицима

(1) Ако оштећени има захтјев према трећем лицу због тога што се код њега налазе ствари прибављене кривичним дјелом или због тога што је оно усљед кривичног дјела остварило имовинску корист, суд може у кривичном поступку, на приједлог овлашћених лица (члан 104.) и по одредбама које важе за извршни поступак, одредити привремене мјере обезбјеђења и према трећем лицу. Одредбе члана 112. став 2. овог закона важе и у овом случају.

(2) У пресуди којом се оптужени оглашава кривим суд ће или укинути мјере из става 1. овог члана, ако већ раније нису укинуте или ће оштећеног упутити на парнични поступак, с тим што ће се ове мјере укинути ако парнични поступак не буде покренут у року који одреди суд.

Глава XV
РАДЊЕ ДОКАЗИВАЊА

1. Претресање стана, просторија и лица

Члан 115.

Претресање стана, осталих просторија и покретних ствари

(1) Претресање стана и осталих просторија осумњиченог, односно оптуженог и других лица, као и њихових покретних ствари ван стана може се предузети само онда ако има довољно основа за сумњу да се код њих налазе учинилац, саучесник, трагови кривичног дјела или предмети важни за поступак.

(2) Претресање покретних ствари у смислу одредбе става 1. овог члана обухвата и претресање компјутерских система, уређаја за похрањивање компјутерских и електронских података, као и мобилних телефонских апарата. Лица која се користе овим уређајима дужна су да омогуће приступ, предају медиј на коме су похрањени подаци, те пруже потребна обавјештења за употребу тих уређаја. Лице које одбије њихову предају може се казнити према одредби члана 129. став 5. овог закона.

(3) Претресање компјутера и сличних уређаја из става 2. овог члана ће се обавити уз помоћ стручног лица.

Члан 116.

Претресање лица

(1) Претресање лица може се предузети кад је вјероватно да је то лице учинило кривично дјело или да ће се претресањем пронаћи предмети или трагови важни за кривични поступак.

(2) Претресање лица обавља лице истог пола.

Члан 117.

Наредба за претресање

(1) Суд може издати наредбу за претресање под условима прописаним овим законом.

(2) Наредбу за претресање може издати суд на приједлог тужиоца или на приједлог овлашћених службених лица која су добила одобрење од тужиоца.

Члан 118.

Форма захтјева за издавање наредбе за претресање

Захтјев за издавање наредбе за претресање може се поднијети у писменој или усменој форми. Ако се захтјев подноси у писменој форми, мора бити састављен, потписан и овјерен на начин како је то одређено у члану 119. став 1. овог закона. Захтјев за издавање наредбе за претресање може се поднијети у складу са чланом 120. овог закона.

Члан 119.

Садржај захтјева за издавање наредбе за претресање

(1) Захтјев за издавање наредбе за претресање мора садржавати:

а) назив суда, као и име и функцију подносиоца захтјева,
б) чињенице које указују на вјероватност да ће се лица, односно трагови и предмети наведени у члану 114. став 1. овог закона наћи на означеном или описаном мјесту или код одређеног лица,
в) захтјев да суд изда наредбу за претресање ради проналажења лица или одузимања предмета.

(2) У захтјеву се може предложити:

a) да се наредба за претресање изврши у било које вријеме зато што постоји оправдан разлог да претресање неће моћи бити извршено у временском периоду од 6 до 21 час, да ће се тражени предмети склонити или уништити ако се наредба не изврши одмах, као и да ће лице које се тражи побјећи или починити друго кривично дјело или да може угрозити безбједност овлашћеног службеног лица или другог лица ако се наредба не изврши одмах или у временском периоду од 21 до 6 часова;
б) да овлашћено службено лице изврши наредбу без претходне предаје наредбе ако постоји основана сумња да се тражени предмети могу лако и брзо уништити ако се одмах не одузму, да предаја наредбе може угрозити безбједност овлашћеног службеног или другог лица као и да ће лице које се тражи учинити друго кривично дјело.

Члан 120.

Усмени захтјев за издавање наредбе

(1) Усмени захтјев за издавање наредбе за претресање може се поднијети када постоји опасност од одлагања.

(2) Кад је поднесен усмени захтјев за издавање наредбе за претресање, судија за претходни поступак ће даљи ток разговора забиљежити. У случају када се користи звучни или стенографски записник, записник се у року од 24 часа мора дати на препис чија се истовјетност овјерава и чува са оригиналним записником.

(3) Кад је поднесен усмени захтјев за издавање наредбе за претресање, судија за претходни поступак ће даљи ток разговора забиљежити. У случају када се користи звучни или стенографски записник, судија за претходни поступак је дужан дати записник на препис, овјерити истовјетност преписа и предати оригинални записник и препис суду у року од 24 часа од издавања наредбе. У случају дословног биљежења разговора, судија за претходни поступак ће потписати копију записника и предати је суду у року од 24 часа од издавања наредбе.

Члан 121.

Издавање наредбе за претресање

(1) Ако судија за претходни поступак установи да је захтјев за издавање наредбе за претресање оправдан, може одобрити захтјев и издати наредбу за претрес.

(2) Кад судија за претходни поступак одлучи да изда наредбу за претрес на основу усменог захтјева, подносилац таквог захтјева сам ће саставити наредбу у складу са чланом 122. овог закона и прочитаће га у цјелини судији за претходни поступак.

Члан 122.

Садржај наредбе за претресање

Наредба за претресање садржи:

a) назив суда који издаје наредбу, осим када се наредба за претресање одобрава на основу усменог захтјева и потпис судије за претходни поступак који издаје наредбу;
б) ако се наредба за претресање одобрава на основу усменог захтјева, то ће се навести уз назначење имена судије за претходни поступак који издаје наредбу и времена и мјеста издавања;
в) сврху претресања;
г) име и функцију овлашћеног лица на које се наредба односи;
д) опис лица које треба пронаћи или опис ствари које су предмет претресања;
ђ) одређивање или опис мјеста, просторија или лица која се траже, са навођењем адресе, власништва, имена или сличног за сигурно утврђивање идентитета;
ж) упутство да се наредба има извршити између 6-21 час или овлашћење да се наредба може извршити у било које вријеме;
з) овлашћење, када то суд изричито одреди, извршиоцу наредбе да може ући у просторије које се имају претрести без претходне најаве;
и) упутство да се наредба и одузете ствари донесу у суд без одлагања;
ј) поуку да осумњичени има право обавијестити браниоца и да се претресање може извршити и без присуства браниоца ако то захтијевају изузетне околности.

Члан 123.

Вријеме извршења наредбе за претресање

(1) Наредба за претресање мора се извршити најкасније 15 дана од издавања наредбе, након чега се, без одлагања, мора вратити суду.

(2) Наредба за претресање се може извршити било којег дана у седмици. Наредба се може извршити само у периоду од 6-21 час, осим ако у наредби није изричито дато овлашћење да се може извршити у било које доба дана или ноћи, у складу са чланом 119. став 2. овог закона.

Члан 124.

Поступак извршења наредбе за претресање

(1) Прије почетка претресања овлашћено службено лице мора дати обавјештење о својој функцији и разлогу доласка и предати наредбу за претресање лицу код којег ће се извршити претресање. Ако је након тога овлашћеном службеном лицу приступ ускраћен, може употријебити силу у складу са законом.

(2) Приликом извршавања наредбе за претресање којим се одређује претресање стана и других просторија, овлашћено службено лице није дужно обавијестити било кога о својој функцији и разлозима претресања, већ може одмах ући у стан или друге просторије ако су оне празне или ако овлашћено службено лице оправдано сматра да су празне и ако је овлашћено службено лице наредбом изричито овлашћено да уђе без претходне најаве.

(3) Корисник стана и других просторија позваће се да буде присутан претресању, а ако је он одсутан - позваће се његов заступник или неко од одраслих чланова домаћинства или сусједа. Уколико лице код кога се претресање има извршити није присутно, наредба се оставља у просторији гдје се врши претресање, а претресање извршава и без његовог присуства.

(4) Претресању стана, осталих просторија или лица присуствују два пунољетна грађанина као свједоци. Претресању лица присуствују свједоци истог пола. Свједоци ће се прије почетка претресања упозорити да пазе како се претресање врши, као и да имају право да прије потписивања записника о претресању ставе своје приговоре, ако сматрају да садржај записника није тачан.

(5) Приликом вршења претресања службених просторија позваће се њихов старјешина или руководилац да буде присутан претресању.

(6) Ако се претресање мора предузети у војном објекту, писмена наредба о претресању доставља се војним властима, које ће одредити најмање једно војно лице да буде присутно претресању.

Члан 125.

Обавезе и овлашћења овлашћеног службеног лица

Приликом извршења наредбе за претресање лица, овлашћено службено лице мора дати обавјештење о својој функцији и предати наредбу за претресање лицу на којем ће се претресање извршити. Овлашћено службено лице може употријебити силу у складу са законом.

Члан 126.

Записник о претресању

(1) О сваком претресању стана, просторије или лица саставиће се записник који потписује лице код којег се или на којем се врши претресање и лица чија је присутност обавезна. Приликом вршења претресања одузеће се привремено само они предмети и исправе који су у вези са сврхом претресања. У записник ће се унијети и тачно описати предмети и исправе који се одузимају, а то ће се назначити и у потврди о одузимању предмета која ће се одмах издати лицу којем су предмети, односно исправе одузете.

(2) Ако се при претресању стана, просторије, односно лица нађу предмети који нису у вези с кривичним дјелом због којег је издата наредба за претресање, али упућује на друго кривично дјело, они ће се описати у записнику и привремено одузети, а о одузимању ће се одмах издати потврда. О томе ће се извијестити тужилац. Ти ће се предмети одмах вратити ако тужилац установи да нема основа за покретање кривичног поступка, а не постоји неки други законски основ по којем би се ти предмети имали одузети.

(3) Предмети употријебљени код претресања компјутера и сличних уређаја за аутоматску обраду података вратиће се након претресања њиховим корисницима, ако нису потребни за вођење кривичног поступка. Лични подаци прибављени претресањем могу се користити само у сврхе кривичног поступка и избрисаће се, без одлагања, кад та сврха престане.

Члан 127.

Одузимање предмета на основу наредбе за претресање

(1) Након привременог одузимања предмета на основу наредбе за претресање, овлашћено службено лице ће написати и потписати потврду у којој ће навести одузете предмете и назив суда који је издао наредбу.

(2) Ако је предмет привремено одузет од одређеног лица, таква потврда мора се уручити том лицу. Ако је предмет привремено одузет из стана или просторије, таква потврда мора се уручити власнику, станару или кориснику.

(3) Након одузимања предмета на основу наредбе за претресање, овлашћено службено лице мора, без одлагања, вратити суду наредбу и предати предмете и списак одузетих предмета.

(4) Након пријема ствари одузетих на основу наредбе за претресање, суд ће задржати предмете под својим надзором до коначне одлуке.

Члан 128.

Претресање без наредбе

(1) Овлашћено службено лице може ући у стан и друге просторије без налога и без свједока, по потреби, извршити претресање ако станар тог стана то жели, ако неко зове у помоћ, ако је потребно ухватити учиниоца кривичног дјела који је затечен на дјелу или ради безбједности људи и имовине, ако се у стану или другој просторији налази лице које се по наредби суда има притворити или принудно довести или које се ту склонило од гоњења.

(2) Овлашћено службено лице може претрести лице без наредбе за претресање и без присутности свједока:

а) приликом извршења наредбе за довођење,
б) приликом лишења слободе,
в) ако постоји сумња да то лице поседује ватрено или хладно оружје,
г) ако постоји опасност да ће сакрити, уништити или одбацити предмете који се требају од њега одузети и употријебити као доказ у кривичном поступку.

(3) Након извршења претресања, без наредбе за претресање и без свједока, овлашћено службено лице мора одмах поднијети извјештај тужиоцу, који о томе обавјештава судију за претходни поступак.

2. Привремено одузимање предмета и имовине

Члан 129.

Наредба за одузимање предмета

(1) Предмети који се по Кривичном закону имају одузети или који могу послужити као доказ у кривичном поступку привремено ће се одузети и на основу судске одлуке ће се обезбиједити њихово чување.

(2) Наредбу за одузимање предмета издаје судија на приједлог тужиоца или овлашћеног службеног лица које је добило одобрење од тужиоца.

(3) Наредба за привремено одузимање предмета садржи: назив суда, правни основ за привремено одузимање предмета, назнаку предмета за одузимање, име лица од којег се одузимају предмети, мјесто одузимања предмета и рок за одузимање предмета.

(4) На основу издате наредбе овлашћено службено лице врши одузимање предмета.

(5) Ко држи такве предмете, дужан их је предати по наредби суда. Лице које их одбије предати, може се казнити до 50.000 КМ, а у случају даљњег одбијања - може се затворити. Затвор траје до предаје предмета или до завршетка кривичног поступка, а најдуже 90 дана. На исти начин поступиће се према службеном или одговорном лицу у државном органу или правном лицу.

(6) Одредбе става 5. овог члана односе се и на податке похрањене у компјутеру или сличним уређајима за аутоматску обраду података. При њиховом прибављању посебно ће водити рачуна о прописима који се односе на чување тајности одређених података.

(7) О жалби против рјешења којим је изречена новчана казна или је наређен затвор одлучује вијеће (члан 24. став 5.). Жалба не задржава извршење рјешења.

(8) При одузимању предмета назначиће се гдје су пронађени и описаће се, а по потреби и на други начин обезбиједиће утврђивање њихове истовјетности. За одузете предмете издаће се потврда.

(9) Мјере из става 5. овог члана не могу се примјенити према осумњиченом, односно оптуженом нити лицима која су ослобођена дужности свједочења.

Члан 130.

Привремено одузимање предмета без наредбе

(1) Предмети из члана 129. став 1. овог закона могу се привремено одузети и без наредбе суда, уколико постоји опасност од одлагања. Уколико се лице које се претреса изричито успротиви одузимању предмета, тужилац ће у року 72 часова од извршеног претреса поднијети захтјев судији за претходни поступак за накнадно одобрење одузимања предмета.

(2) Уколико судија за претходни поступак одбије захтјев тужиоца, одузети предмети се не могу користити као доказ у кривичном поступку. Привремено одузети предмети ће се одмах вратити лицу од којег су одузети.

Члан 131.

Привремено одузимање писама, телеграма и других пошиљки

(1) Привремено се могу одузети писма, телеграми и друге пошиљке упућене осумњиченом, односно оптуженом или које он одашиље, а које се налазе код предузећа и лица која врше послове поште и телекомуникација.

(2) Пошиљке из става 1. овог члана могу се привремено одузети ако постоје околности због којих се с основом може очекивати да ће ове пошиљке послужити као доказ у поступку.

(3) Наредбу за привремено одузимање пошиљки из става 1. овог члана издаје судија за претходни поступак, на приједлог тужиоца.

(4) Наредбу за привремено одузимање пошиљки може издати и тужилац, ако постоји опасност од одлагања, с тим да о њеном потврђивању одлучује судија за претходни поступак у року 48 часова од привременог одузимања пошиљки.

(5) Уколико наредба, у смислу става 4. овог члана не буде потврђена, те пошиљке се не могу користити као доказ у кривичном поступку.

(6) Мјере предузете у складу с овим чланом не могу се примјењивати на писма, телеграме и друге пошиљке размијењене између осумњиченог, односно оптуженог и његовог браниоца.

(7) Наредба из става 3. овог члана садржи: податке о осумњиченом, односно оптуженом на којег се наредба односи, начин извршења наредбе и вријеме трајања мјере, као и предузеће које ће извршити наложену мјеру. Предузете мјере могу трајати најдуже три мјесеца, а из важних разлога судија за претходни поступак може продужити трајање ових мјера за још три мјесеца, с тим да ће се предузете мјере укинути чим престану разлози за њихово даље предузимање.

(8) Уколико то интереси поступка допуштају, о предузетим мјерама из става 1. овог члана обавијестиће се осумњичени, односно оптужени против кога су примијењене те мјере.

(9) Издате пошиљке отвара тужилац у присутности два свједока. При отварању ће се пазити да се не повриједи печат, а омоти и адреса ће се сачувати. О отварању ће се саставити записник.

(10) Садржај пошиљке или дијела пошиљке ће се саопштити осумњиченом, односно оптуженом, односно лицу којем је упућена, а дио пошиљке или пошиљка предаће се том лицу, осим ако, изузетно, тужилац сматра да би то имало штетне посљедице за успјешно вођење кривичног поступка. Ако је осумњичени, односно оптужени одсутан, чланови његове породице обавијестиће се о упућеној пошиљци. Ако осумњичени, односно оптужени након тога не затражи предају пошиљке, пошиљка ће се вратити пошиљаоцу.

Члан 132.

Попис привремено одузетих предмета и документације

(1) Након привременог одузимања предмета и документације, у записник ће се пописати привремено одузети предмети и документација, као и издати о томе потврду.

(2) Ако попис предмета и документације није могућ, предмети и документација ће се ставити у омот и запечатити.

(3) Предмет који је одузет од физичког, односно правног лица не може се продати, поклонити нити се може с њим на други начин располагати.

Члан 133.

Право жалбе

(1) Лице од којег се привремено одузима предмет и документација има право жалбе.

(2) Жалба из става 1. овог члана не одлаже привремено одузимање предмета и документације.

(3) О жалби из става 1. овог члана одлучује вијеће из члана 24. став 5. овог закона.

(4) Против одлуке суда којом се враћају предмети и документација право жалбе има тужилац.

Члан 134.

Чување привремено одузетих предмета и документације

Привремено одузети предмети и документација депонују се у суду или суд на други начин обезбјеђује њихово чување.

Члан 135.

Отварање и преглед привремено одузетих предмета и документације

(1) Отварање и преглед привремено одузетих предмета и документације врши тужилац.

(2) О отварању привремено одузетих предмета и документације тужилац је дужан обавијестити лице или предузеће од којег су предмети одузети, судију за претходни поступак и браниоца.

(3) При отварању и прегледу одузетих предмета и документације мора се водити рачуна да њихов садржај не сазнају неовлашћена лица.

Члан 136.

Наредба банци или другом правном лицу

(1) Ако постоје основи сумње да је неко лице учинило кривично дјело које је повезано с добијањем имовинске користи, суд може на основу приједлога тужиоца наредити да банка или друго правно лице које врши финансијско пословање достави податке о банковним депозитима и другим финансијским трансакцијама и пословима тог лица подацима који се односе на то лице, као и лица за која се основано вјерује да су укључена у финансијске трансакције или послове осумњиченог, ако би такви подаци могли бити доказ у кривичном поступку.

(2) Судија за претходни поступак може, на приједлог тужиоца, наредити предузимање и других потребних радњи из члана 234. овог закона, како би се омогућило утврђивање и проналажење незаконито прибављене имовине и прикупљање доказа о томе.

(3) У хитним случајевима мјере из става 1. овог члана може одредити тужилац на основу наредбе. О предузетим мјерама, тужилац одмах обавјештава судију за претходни поступак који може у року од 72 часа издати наредбу. Тужилац ће добијене податке запечатити док не буде издата судска наредба. У случају да судија за претходни поступак не изда наредбу, тужилац ће податке вратити без претходног отварања.

(4) Суд може рјешењем наложити правном или физичком лицу да привремено обустави извршење финансијске трансакције за коју постоји сумња да представља кривично дјело или да је намијењена извршењу кривичног дјела, да служи прикривању кривичног дјела или прикривању добити остварене кривичним дјелом.

(5) Рјешењем из става 4. овог члана суд ће одредити да се финансијска средства намијењена за трансакцију из става 4. овог члана и готовински износи новца домаће и стране валуте привремено одузму према члану 129. став 1. овог закона, похране на посебан рачун и чувају до окончања поступка, односно док се не стекну услови за њихово враћање.

(6) Против рјешења из става 4. овог члана жалбу могу поднијети тужилац, власник финансијских средстава или готовинског новца домаће и стране валуте, осумњичени, односно оптужени, као и правна или физичка лица из ст. 4. и 5. овог члана.

Члан 137.

Наредба оператеру телекомуникација

(1) Ако постоје основи сумње да је неко лице починило кривично дјело, суд може на основу приједлога тужиоца или на приједлог овлашћених службених лица која су добила одобрење од тужиоца наредити да оператер телекомуникација или друго правно лице које врши пружање телекомуникационих услуга достави податке о коришћењу телекомуникационих услуга тог лица, ако би такви подаци могли да буду доказ у кривичном поступку или да послуже за прикупљање информација које могу да буду од користи у кривичном поступку.

(2) У хитним случајевима тужилац може наредити радње из става 1. овог члана и добијени подаци ће се запечатити док не буде издата судска наредба. О предузетим мјерама тужилац одмах обавјештава судију за претходни поступак који може у року од 72 часа издати наредбу. У случају да судија за претходни поступак не изда наредбу, тужилац ће податке вратити без претходног отварања.

(3) Радње из става 1. овог члана могу се одредити и према лицу за које постоје основи сумње да учиниоцу, односно од учиниоца преноси информације у вези са кривичним дјелом, односно да учинилац користи њено средство телекомуникације.

(4)Оператери телекомуникација или друго правно лице који пружају телекомуникационе услуге дужни су да тужиоцу и полицијским органима омогуће спровођење мјера из става 1. овог члана.

Члан 138.

Привремено одузимање ради обезбјеђења

(1) Суд може, у било које вријеме у току поступка, донијети на приједлог тужиоца, привремену мјеру одузимања имовине која се има одузети по Кривичном закону мјеру заплијене или другу неопходну, привремену мјеру како би се спријечило коришћење, отуђење или располагање том имовином.

(2) Овлашћена службена лица могу, када постоји опасност од одлагања, по налогу тужиоца, привремено одузети незаконито стечену имовину из става 1. овог члана заплијенити имовину или предузети друге неопходне привремене мјере како би се спријечило било какво коришћење, отуђење или располагање том имовином. О предузетим мјерама овлашћена службена лица одмах обавјештавају тужиоца, а о предузетим мјерама одлучује судија за претходни поступак у року од 72 часа.

(3) У случају да судија за претходни поступак ускрати одобрење, предузете мјере ће се обуставити, а одузети предмети и имовина ће бити одмах враћени лицу од којег су одузети.

Члан 139.

Враћање привремено одузетих предмета

(1) Предмети који су у току кривичног поступка привремено одузети вратиће се власнику, односно држаоцу, када у току поступка постане очигледно да њихово задржавање није у складу с чланом 129. овог закона, а не постоје разлози на њихово одузимање (члан 419.).

(2) О захтјеву за враћање привремено одузетих предмета суд је дужан да одлучи након изјашњења тужиоца, и то у року од најдуже седам дана.

3. Поступак са сумњивим стварима

Члан 140.

Оглашавање сумњивих ствари

(1) Нађе ли се код осумњиченог, односно оптуженог туђа ствар, а не зна се чија је, орган који води поступак описаће ту ствар и опис објавити на огласној табли општине на чијем подручју осумњичени, односно оптужени живи и на чијем је подручју кривично дјело учињено. У огласу ће се позвати власник да се јави у року од једне године од дана објављивања огласа, јер ће се иначе ствар продати. Новац добијен продајом уноси се у буџет Републике Српске.

(2) Ако се ради о стварима веће вриједности, објављивање се може извршити и путем дневног листа.

(3) Ако је ствар подложна квару или је њено чување везано са знатним трошковима, она ће се продати по одредбама које важе за извршни поступак, а новац предати на чување у судски депозит.

(4) По одредби става 3. овог члана поступиће се и кад ствар припада одбјеглом или непознатом учиниоцу кривичног дјела.

Члан 141.

Одлучивање о сумњивим стварима

(1) Ако се у току од једне године нико не јави за ствари или за новац добијен од продаје ствари, донијеће се рјешење да ствар постаје својина Републике Српске, односно да се новац уноси у буџет Републике Српске.

(2) Власник ствари има право да у парници тражи повраћај ствари или новца добијеног од продаје ствари. Застарјевање овог права почиње тећи од дана објављивања огласа.

4. Испитивање осумњиченог

Члан 142.

Основне одредбе о испитивању

(1) Испитивање осумњиченог у истрази врши тужилац или овлашћена службена лица.

(2) Испитивање треба вршити тако да се у пуној мјери поштује личност осумњиченог. Приликом испитивања осумњиченог не смије се употријебити сила, пријетња, превара, наркотици или друга средстава која могу утицати на слободу одлучивања и изражавања воље приликом давања изјаве или признања.

(3) Ако је поступљено противно одредби става 2. овог члана, на исказу осумњиченог не може се заснивати судска одлука.

Члан 143.

Поука осумњиченом о његовим правима

(1) Кад се осумњичени први пут испитује, питаће се за име и презиме, надимак ако га има, име и презиме родитеља, дјевојачко презиме мајке, гдје је рођен, гдје станује, дан, мјесец и годину рођења, које је народности и чији је држављанин, јединствен матични број грађана држављана Републике Српске и Босне и Херцеговине, чиме се занима, какве су му породичне прилике, да ли је писмен, какве је школе завршио, да ли је, гдје и кад служио војску, односно има ли чин резервног војног старјешине, води ли се у војној евиденцији и код којег органа надлежног за послове одбране, да ли је одликован, каквог је имовног стања, да ли је, кад и зашто осуђиван, да ли је и кад изречену казну издржао, да ли се против њега води поступак за које друго кривично дјело, а ако је малољетан, ко му је законски заступник. Осумњичени ће се поучити да је дужан одазвати се позиву и одмах саопштити сваку промјену адресе или намјеру да промјени боравиште, а упозориће се и на посљедице ако по томе не поступи.

(2) На почетку испитивања осумњиченом ће се саопштити за које кривично дјело се терети и основе сумње против њега, а поучиће се и о сљедећим правима:

a) да није дужан изнијети своју одбрану нити одговарати на постављена питања,
б) да може узети браниоца по свом избору који може бити присутан његовом испитивању, као и да има право на браниоца без накнаде у случајевима предвиђеним овим законом,
в) да се може изјаснити о дјелу које му се ставља на терет и изнијети све чињенице и доказе које му иду у корист и ако то учини у присуству браниоца, да је такав његов исказ допуштен као доказ на главном претресу и да без његове сагласности може бити прочитан и коришћен на главном претресу,
г) да има право у току истраге разматрати списе и разгледати прибављене предмете који му иду у корист, осим ако је ријеч о списима и предметима чије би откривање могло довести у опасност циљ истраге,
д) да има право на бесплатне услуге преводиоца ако не разумије или не говори језик који се користи приликом испитивања.

(3) Осумњичени се може добровољно одрећи права наведених у ставу 2. овог члана, али његово испитивање не може започети уколико се и док се његова изјава о одрицању не забиљежи у записник и док не буде потписана од стране осумњиченог. Осумњичени се ни под којим околностима не може одрећи права на присуство браниоца ако је његова одбрана обавезна у складу са овим законом.

(4) У случају да се осумњичени одрекао права да узме браниоца, а касније изрази жељу да узме браниоца, испитивање ће се одмах прекинути и поново ће се наставити када осумњичени добије браниоца или му се бранилац постави или ако осумњичени изрази жељу да настави да одговара на питања.

(5) Ако се осумњичени добровољно одрекне права да не одговара на постављена питања, мора му се и у том случају омогућити да се изјасни о свим чињеницама и доказима који му иду у корист.

(6) Ако је поступљено противно одредбама овог члана, на исказу осумњиченог не може заснивати судска одлука.

Члан 144.

Снимање испитивања осумњиченог

(1) О сваком испитивању осумњиченог сачињава се записник. Битни дијелови исказа унијеће се дословно у записник. Након што је записник сачињен, осумњиченом ће се прочитати записник и предати копија записника.

(2) Испитивање осумњиченог у правилу се снима на аудио или видео траку, под сљедећим условима:

a) да је осумњичени обавијештен на језику који говори и разумије да се испитивање снима на аудио или видео траку,
б) у случају прекида испитивања, разлог и вријеме прекида ће се назначити у снимку, као и вријеме настављања и закључења испитивања,
в) на крају испитивања осумњичени ће добити могућност да појасни све што је рекао и да дода све што жели,
г) запис са траке ће се преписати након завршетка испитивања, а копија преписа уручиће се осумњиченом заједно са копијом снимљене траке или ако је коришћена апаратура за истовремено прављење већег броја снимака, уручиће му се једна од оригинално снимљених трака,
д) пошто се направи копија оригиналне траке у сврху преписа, оригинално снимљена трака или једна од оригинално снимљених трака ће се запечатити у присуству осумњиченог, са овјером потписа органа кривичног поступка и осумњиченог.

Члан 145.

Испитивање преко тумача

Испитивање осумњиченог обавиће се преко тумача у случајевима утврђеним у члану 152. овог закона.

5. Саслушање свједока

Члан 146.

Позив за саслушање свједока

(1) Свједоци се саслушавају када постоји вјероватноћа да ће својим исказом моћи дати обавјештења о кривичном дјелу, учиниоцу и о другим важним околностима.

(2) Позив за свједочење доставља тужилац, односно суд. Позивање као свједока малољетног лица које није навршило 16 година врши се преко родитеља, односно законског заступника, осим ако то није могуће због потребе да се хитно поступа или других околности.

(3) Свједоци који се због старости, болести или тешких тјелесних мана не могу одазвати позиву, могу се саслушати у свом стану, болници или на другом мјесту.

(4) У позиву се свједок обавјештава да се позива у својству свједока, мјесто и вријеме када се треба одазвати позиву, као и о посљедицама неодазивања позиву.

(5) Уколико се свједок не одазове позиву, нити свој изостанак оправда, суд може изрећи новчану казну до 5.000 КМ или наредити принудно довођење.

(6) Наредбу за довођење свједока извршава судска полиција. Изузетно, наредбу може издати и тужилац, уколико уредно позвани свједок не дође, а свој изостанак не оправда, с тим да ову наредбу мора одобрити судија за претходни поступак у року од 24 часа од издавања наредбе.

(7) Уколико свједок који је упозорен на посљедице без законских разлога одбије да свједочи, суд може на приједлог тужиоца донијети рјешење о кажњавању свједока новчаном казном до 30.000 КМ. Против овог рјешења допуштена је жалба која не задржава извршење.

(8) О жалби против рјешења из ст. 5. и 7. овог члана одлучује вијеће (члан 24. став 5.).

Члан 147.

Лица која се не могу саслушати као свједоци

(1) Не може се саслушати као свједок:

a) лице које би својим исказом повриједило дужност чувања државне, војне или службене тајне, док га надлежни орган не ослободи те дужности,
б) бранилац осумњиченог, односно оптуженог у погледу чињеница које су му постале познате у својству браниоца,
в) лице које би својим исказом повриједило дужност чувања професионалне тајне (вјерски службеник, односно исповједник, новинар у сврху заштите извора информација, адвокат, биљежник, љекар, бабица и др.), осим ако је ослобођено те дужности посебним прописом или изјавом лица у чију је корист установљено чување тајне,
г) малољетно лице које с обзиром на узраст и душевну развијеност није способно схватити значај права да не мора свједочити.

(2) Ако је као свједок саслушано лице које се не може саслушати као свједок, на таквом исказу свједока не може се заснивати судска одлука.

Члан 148.

Лица која могу одбити свједочење

(1) Свједочење могу одбити:

a) брачни и ванбрачни друг осумњиченог, односно оптуженог,
б) родитељ или дијете, усвојилац или усвојеник осумњиченог, односно оптуженог.

(2) Орган који води поступак дужан је да лица из става 1. овог члана, прије њиховог саслушања или чим сазна за њихов однос према осумњиченом, односно оптуженом упозори да не морају свједочити. Упозорење и одговор се уносе у записник.

(3) Лице које може одбити свједочење према једном од осумњичених, односно оптужених може одбити свједочење и према осталим осумњиченим, односно оптуженим, ако се његов исказ према природи ствари не може ограничити сам на остале осумњичене, односно оптужене.

(4) Ако је као свједок саслушано лице које може одбити свједочење, а није на то упозорено или се није изричито одрекло тог права или то упозорење и одрицање није унесено у записник, на таквом исказу се не може заснивати судска одлука.

Члан 149.

Право свједока да не одговара на поједина питања

(1) Свједок има право да не одговара на поједина питања ако би га истинит одговор изложио кривичном гоњењу.

(2) Свједок који користи право из става 1. овог члана, одговориће на та питања ако му се да имунитет.

(3) Имунитет се даје одлуком тужиоца.

(4) Свједок који је добио имунитет и који је свједочио, неће се кривично гонити осим ако је дао лажни исказ.

(5) Свједоку се за савјетника, одлуком суда, одређује адвокат за вријеме трајања саслушања, уколико је очито да сам није у стању да користи своја права у вријеме саслушања и ако његови интереси не могу бити заштићени на други начин.

Члан 150.

Начин саслушања, суочење и препознавање

(1) Свједоци се саслушавају појединачно и у одсуству других свједока.

(2) У току поступка свједок се може суочити са другим свједоцима и осумњиченим, односно оптуженим.

(3) Ако је потребно да се утврди познаје ли свједок лице или предмет, тражиће се од њега прво да га опише или да наведе знакове по којима се разликују, па ће му се тек послије показати ради препознавања и то заједно с другим њему непознатим лицима, односно ако је то могуће - заједно с предметима исте врсте.

(4) Ако препознавање лица није могуће у складу са ставом 3. овог члана, препознавање ће се извршити на основу фотографија тог лица и фотографија свједоку непознатих лица.

Члан 151.

Ток саслушања свједока

(1) Свједок је дужан одговоре дати усмено.

(2) Свједок ће се претходно опоменути да је дужан говорити истину и да не смије ништа прећутати, а затим ће се упозорити да давање лажног исказа представља кривично дјело. Свједок ће се и упозорити да није дужан одговарати на питања предвиђена у члану 149. став 1. овог закона и ово упозорење ће се унијети у записник.

(3) Послије тога свједок ће се питати за име и презиме, име оца или мајке, занимање, боравиште, мјесто и годину рођења и његов однос с осумњиченим, односно оптуженим и оштећеним. Свједок ће се упозорити да је дужан да о промјени адресе или боравишта обавијести тужиоца, односно суд.

(4) Приликом саслушања малољетног лица нарочито ако је оно оштећено кривичним дјелом, поступиће се обазриво, да саслушање не би штетно утицало на психичко стање малољетника. Саслушање малољетног лица обавиће се уз помоћ педагога, психолога или другог стручног лица.

(5) Оштећеног кривичним дјелом није допуштено испитивати о његовом сексуалном животу прије извршеног кривичног дјела, а ако је такво испитивање обављено - на таквом исказу не може се заснивати судска одлука.

(6) С обзиром на животну доб, тјелесно и душевно стање или друге оправдане интересе, свједок се може саслушати путем техничких уређаја за пренос слике и звука на начин да му странке и бранилац могу постављати питања без присуства у просторији гдје се свједок налази. За потребе таквог испитивања може се одредити стручно лице.

(7) Послије општих питања свједок се позива да изнесе све што му је о предмету познато, а затим ће му се постављати питања ради провјеравања, допуне и разјашњења. Приликом саслушања свједока није допуштено служити се обманом нити постављати таква питања у којима је већ садржано како би требало одговорити.

(8) Свједок ће се увијек питати откуд му је познато оно о чему свједочи.

(9) Свједоци се могу суочити ако се њихови искази не слажу у погледу важних чињеница. Суочени ће се о свакој околности о којој се њихови искази међусобно не слажу понаособ саслушати и њихов одговор унијети у записник. Истовремено се могу суочити само два свједока.

(10) Оштећени који се саслушава као свједок питаће се да ли жели да у кривичном поступку остварује имовинскоправни захтјев.

Члан 152.

Саслушање свједока преко тумача

(1) Ако је свједок глув или нијем, његово саслушање врши се преко тумача.

(2) Ако је свједок глув, поставиће му се питања писмено, а ако је нијем, позваће се да писмено одговара. Ако се саслушање не може обавити на овај начин, позваће се као тумач лице које се са свједоком може споразумјети.

(3) Ако тумач није раније заклет, положиће заклетву да ће вјерно пренијети питања која се свједоку упућују и изјаве које он буде давао.

Члан 153.

Заклетва, односно изјава свједока

(1) Ако су испуњени услови за саслушање, суд може захтијевати од свједока да прије свједочења положи заклетву, односно да изјаву.

(2) Прије главног претреса, свједок може положити заклетву, односно дати изјаву само ако постоји бојазан да због болести или због других разлога неће моћи доћи на главни претрес. Заклетва, односно изјава се полаже пред судијом, односно предсједником вијећа. Разлог због којег је положена заклетва, односно дата изјава навешће се у записнику.

(3) Текст заклетве, односно изјаве гласи: “Заклињем се - изјављујем да ћу о свему што будем питан говорити истину и да ништа од онога што ми је познато нећу прећутати”.

(4) Свједок заклетву полаже, односно даје изјаву усмено, читањем њеног текста или потврдним одговором након саслушаног садржаја текста заклетве, односно изјаве коју је прочитао судија, односно предсједник вијећа. Нијеми свједоци који знају да читају и пишу потписују текст заклетве, односно изјаве, а глуви или нијеми свједоци који не знају ни да читају ни да пишу - заклињу се, односно дају изјаву уз помоћ тумача.

(5) Одбијање и разлози одбијања свједока да положи заклетву, односно да изјаву унијеће се у записник.

Члан 154.

Лица која не полажу заклетву, односно не дају изјаву

Не смију се заклињати, односно давати изјаву лица која нису пунољетна у тренутку саслушања, за која је доказано или за која постоји основана сумња да су извршила или судјеловала у кривичном дјелу због кога се саслушавају или која због душевног стања не могу да схвате значај заклетве.

Члан 155.

Снимање саслушања свједока аудио или аудио-визуелним средствима

Саслушање свједока се може снимати аудио или аудио-визуелним средствима у свим фазама поступка. Саслушање се мора снимити у случајевима када се ради о лицима која су млађа од 16 година и која су била оштећена кривичним дјелом, као и ако постоје основе за бојазан да се свједок не може саслушати на главном претресу.

Члан 156.

Заштићени свједок

На положај заштићеног свједока у поступку пред судом примјењују се одредбе посебног закона.

6. Увиђај и реконструкција

Члан 157.

Предузимање увиђаја

Увиђај се предузима када је за утврђивање неке важне чињенице у поступку потребно непосредно опажање.

Члан 158.

Реконструкција догађаја

(1) Ради провјеравања изведених доказа или утврђивања чињеница које су од значаја за разјашњење ствари, орган који води поступак може одредити реконструкцију догађаја, која се врши тако што се понављају радње или ситуације у условима под којима се према изведеним доказима догађај одиграо. Ако су у исказима појединих свједока или осумњичених, односно оптужених радње или ситуације различито приказане, реконструкција догађаја ће се, по правилу, посебно извршити са сваким од њих.

(2) Реконструкција се не смије вршити на начин којим се вријеђа јавни ред и морал или се доводи у опасност живот или здравље људи.

(3) Приликом реконструкције могу се, по потреби, поново извести поједини докази.

Члан 159.

Помоћ вјештака и стручног лица

(1) Увиђај и реконструкција догађаја врши се уз помоћ стручног лица криминалистичко-техничке или друге струке, које ће помоћи у проналажењу, обезбјеђењу или описивању трагова, извршити потребна мјерења и снимања, сачинити скицу и фотодокументацију или прикупити и друге податке.

(2) На увиђај или реконструкцију може се позвати и вјештак, ако би његово присуство било од користи за давање налаза и мишљења.

7. Вјештачење

Члан 160.

Одређивање вјештачења

Вјештачење се одређује када за утврђивање или оцјену неке важне чињенице треба прибавити налаз и мишљење лица која располажу потребним стручним знањем. Ако научно, техничко или друга стручна знања могу помоћи суду да оцијени доказе или разјасни спорне чињенице, вјештак као посебна врста свједока може свједочити давањем налаза о чињеницама и мишљења које садржи оцјену о чињеницама.

Члан 161.

Наредба о вјештачењу

(1) Писмену наредбу за вјештачење издаје тужилац или суд. У наредби ће се навести чињенице у погледу којих се врши вјештачење.

(2) Ако за одређену врсту вјештачења постоји стручна установа или се вјештачење може обавити у оквиру државног органа, таква вјештачења, а посебно сложенија, повјериће се, по правилу, таквој установи, односно органу. У том случају, та установа, односно орган одређује једног или више стручњака који ће извршити вјештачење.

Члан 162.

Дужности вјештака којег је одредио тужилац, односно суд

Лице које тужилац, односно суд одреди за вјештака дужно је тужиоцу, односно суду доставити свој извјештај који садржи сљедеће: доказе које је прегледао, обављене тестове, налаз и мишљење до којег је дошао и све друге релевантне податке које вјештак сматра потребним за праведну и објективну анализу. Вјештак ће детаљно образложити како је дошао до одређеног мишљења.

Члан 163.

Ко не може бити вјештак

(1) За вјештака се не може одредити лице које не може бити саслушано као свједок (члан 147.) или лице које је ослобођено од дужности свједочења (члан 148.), као ни лице према којем је кривично дјело учињено, а ако је такво лице одређено на његовом налазу и мишљењу не може се заснивати судска одлука.

(2) Разлог за изузеће вјештака (члан 42.) постоји и у погледу лица које је заједно с осумњиченим, односно оптуженим или оштећеним у радном односу у истом органу, предузећу и другом правном лицу или код самосталног привредника, као и у погледу лица које је у радном односу код оштећеног или осумњиченог, односно оптуженог.

(3) За вјештака се неће одредити лице које је саслушано као свједок.

Члан 164.

Поступак вјештачења

(1) Вјештачењем руководи орган који је наредио вјештачење. Прије почетка вјештачења позваће се вјештак да предмет вјештачења пажљиво размотри, да тачно наведе све што запази и утврди и да своје мишљење изнесе непристрасно и у складу са правилима науке и вјештине. Посебно ће се упозорити да је лажно вјештачење кривично дјело.

(2) Приликом давања налаза и мишљења о предмету који се прегледа, вјештак ће се ослањати на доказе на које му је указало овлашћено службено лице, тужилац или суд. Вјештак може свједочити само о чињеницама које произилазе из његових непосредних сазнања, осим ако се приликом припреме свог налаза и мишљења није користио информацијама на које би се оправдано ослањали остали стручњаци исте струке.

(3) Вјештаку се могу давати разјашњења, а може му се допустити и да разматра списе. Вјештак може предложити да се изведу докази или прибаве предмети и подаци који су од важности за давање његовог налаза и мишљења. Ако присуствује увиђају, реконструкцији догађаја или другој истражној радњи, вјештак може предложити да се разјасне поједине околности или да се лицу које се саслушава поставе поједина питања.

Члан 165.

Прегледање предмета вјештачења

(1) Вјештак прегледа предмете вјештачења на месту гдје се они налазе, осим ако су за вјештачење потребна дуготрајна испитивања или ако се испитивања врше у установи, односно органу или ако то захтијевају разлози морала.

(2) Ако је у оквиру вјештачења потребно извршити анализу неке материје, вјештаку ће се, ако је то могуће, ставити на располагање само дио те материје, а остатак ће се у потребној количини сачувати за случај накнадних анализа.

Члан 166.

Достављање налаза и мишљења

Вјештак доставља налази мишљење као и радни материјал, скице и забиљешке органу који га је одредио.

Члан 167.

Вјештачење у стручној установи или државном органу

(1) Ако се вјештачење повјерава стручној установи, односно државном органу, тужилац, односно суд ће упозорити ту установу или орган који врши вјештачење да у давању налаза и мишљења не може учествовати лице из члана 163. овог закона или лице за које постоје разлози за изузеће од вјештачења предвиђени у овом закону, а биће упозорено и на посљедице давања лажног налаза и мишљења.

(2) Стручној установи, односно државном органу ставиће се на располагање материјал потребан за вјештачење, а ако је потребно, поступиће се у складу са поступком одређеним чланом 164. овог закона.

(3) Писмени налаз доставља стручна установа, односно државни орган и мишљење лица која су извршила вјештачење.

Члан 168.

Преглед, обдукција и ексхумација леша

(1) Прегледи обдукција леша предузеће се увијек кад у неком смртном случају постоји сумња да је смрт узрокована кривичним дјелом или да је у вези са извршењем кривичног дјела. Ако је леш већ закопан, одредиће се ексхумација у циљу његовог прегледа и обдукције.

(2) При прегледу и обдукцији леша предузеће се потребне мјере да се установи идентитет леша и у том циљу посебно ће се описати подаци о вањским и унутрашњим тјелесним особинама леша.

Члан 169.

Преглед и обдукција леша ван специјализоване медицинске установе

(1) Специјализована медицинска установа врши преглед и обдукцију леша.

(2) Кад се вјештачење не врши у специјализованој установи, преглед и обдукцију леша врши љекар специјалиста судске медицине. Тим вјештачењем руководи тужилац о чему води записник. Саставни дио записника је налаз и мишљење вјештака.

(3) За вјештака се не може одредити љекар који је лијечио умрлог. Међутим, љекар који је лијечио умрлог може се саслушати као свједок, ради давања разјашњења о току и околностима болести умрлог.

Члан 170.

Извјештај о прегледу и обдукцији

(1) Вјештак судске медицине ће у свом мишљењу навести узрок и вријеме када је смрт наступила.

(2) Ако је на лешу нађена било каква повреда, утврдиће да ли је ту повреду нанио неко други и ако јесте, чиме, на који начин, колико времена прије него што је смрт наступила и да ли је она проузроковала смрт. Ако је на лешу нађено више повреда, утврдиће се да ли је свака повреда извршена истим средством и која је повреда проузроковала смрт, а ако је више смртоносних повреда, која је од њих или које од њих су својим заједничким дјеловањем биле узрок смрти.

(3) У случају из става 2. овог члана нарочито ће се утврдити да ли је смрт проузрокована самом врстом и општом природом повреде или због личног својства или нарочитог стања организма повријеђеног или због случајних околности или околности под којим је повреда нанијета.

(4) Вјештак је дужан да обрати пажњу на нађени биолошки материјал (крв, пљувачка, сперма, урин и др.) и да га опише и сачува за биолошко вјештачење - ако оно буде одређено.

Члан 171.

Преглед и обдукција зачетка и новорођенчета

(1) При прегледу и обдукцији зачетка треба посебно утврдити његову старост, способност за ванматерични живот и узрок смрти.

(2) При прегледу и аутопсији леша новорођенчета, посебно ће се утврдити да ли је рођено живо или мртво, да ли је било способно за живот, колико је дуго живјело, као и вријеме и узрок смрти.

Члан 172.

Токсиколошко испитивање

(1) Ако постоји сумња тровања, сумњиве материје које су нађене у лешу или на другом мјесту упутиће се на вјештачење установи или државном органу који врши токсиколошка испитивања.

(2) При прегледу сумњивих материја посебно ће се утврдити врста, количина и дјеловање нађеног отрова, а ако се ради о прегледу материја узетих из леша, по могућности и количина употријебљеног отрова.

Члан 173.

Вјештачење тјелесних повреда

(1) Вјештачење тјелесних повреда врши се, по правилу, прегледом повријеђеног, а ако то није могуће или није потребно - на основу медицинске документације или других података у спису.

(2) Пошто тачно опише повреде, вјештак ће дати мишљење, нарочито о врсти и тежини сваке поједине повреде и њиховом укупном дјеловању с обзиром на њихову природу или посебне околности случаја, какво дјеловање те повреде обично производе, а какво су у конкретном случају произвеле и чиме су повреде извршене и на који начин.

Члан 174.

Тјелесни преглед и друге радње

(1) Тјелесни преглед предузеће се и без пристанка осумњиченог, односно оптуженог, ако је потребно да се утврде чињенице важне за кривични поступак. Тјелесни преглед других лица може се без њиховог пристанка предузети само онда ако се мора утврдити да ли се на њиховом тијелу налази одређен траг или посљедица кривичног дјела.

(2) Узимање крви и друге љекарске радње које се по правилима медицинске науке предузимају ради анализе и утврђивања других важних чињеница за кривични поступак, могу се предузети и без пристанка лица које се прегледа - ако због тога не би наступила каква штета по његово здравље.

(3) Предузимање тјелесног прегледа осумњиченог, односно оптуженог и друге радње у вези с тим, наређује суд, а ако постоји опасност од одлагања - тужилац.

(4) Није допуштено да се према осумњиченом, односно оптуженом или свједоку примјене медицинске интервенције или да им се дају таква средства којима би се утицало на њихову вољу при давању исказа.

(5) Ако је поступљено противно одредбама овог члана на тако прибављеним доказима не може се заснивати судска одлука.

Члан 175.

Психијатријско вјештачење

(1) Ако се појави сумња да је искључена или смањена урачунљивост осумњиченог, односно оптуженог или да је осумњичени, односно оптужени учинио кривично дјело због зависности од алкохола или опојних дрога или да због душевних сметњи није способан да учествује у поступку, одредиће се психијатријско вјештачење.

(2) Ако се у току истраге осумњичени добровољно не подвргне психијатријском прегледу ради вјештачења или ако је према мишљењу вјештака потребно дуже посматрање, осумњичени ће се послати на психијатријски преглед, односно на посматрање у одговарајућу здравствену установу. Рјешење о томе доноси судија за претходни поступак на приједлог тужиоца. Посматрање не може трајати дуже од два мјесеца.

(3) Ако вјештаци установе да је душевно стање осумњиченог, односно оптуженог поремећено, одредиће природу, врсту, степен и трајност поремећености и дати своје мишљење о томе какав је утицај такво душевно стање имало и какав још има на схватање и поступке осумњиченог, односно оптуженог, као и да ли је и у којој мјери поремећај душевног стања постојао у вријеме извршења кривичног дјела.

(4) Ако се у здравствену установу упућује осумњичени, односно оптужени који се налази у притвору, судија ће обавијестити ту установу о разлозима због којих је одређен притвор, да би се предузеле мјере потребне за обезбјеђење сврхе притвора.

(5) Вријеме проведено у здравственој установи урачунаће се осумњиченом, односно оптуженом у притвор, односно у казну, ако буде изречена.

Члан 176.

Вјештачење пословних књига

(1) Кад је потребно да се предузме вјештачење пословних књига, орган пред којим се води поступак дужан је вјештацима назначити у ком правцу и у ком обиму треба вршити вјештачење и које чињенице и околности треба утврдити.

(2) Ако је за предузимање вјештачења пословних књига предузећа, других правних лица или самосталног привредника нужно да се претходно среди њихово књиговодство, трошкови око сређивања књиговодства падају на њихов терет.

(3) Наредбу о сређивању књиговодства доноси орган који води поступак, на основу образложеног писменог извјештаја вјештака којем је наређено вјештачење пословних књига. У наредби ће се назначити и износ који је правно лице, односно самостални привредник дужан положити органу који води поступак као предујам за трошкове око сређивања књиговодства.

(4) Наплата трошкова, уколико њихов износ није био предујмљен, врши се у корист органа који је унапријед исплатио трошкове и награду вјештацима.

Члан 177.

Обављање анализе дезоксирибонуклеинске киселине

Анализу дезоксирибонуклеинске киселине (у даљем тексту: ДНК) може обављати искључиво институција специјализована за ту врсту вјештачења.

Члан 178.

Када се врши анализа ДНК

(1) Анализа ДНК може се вршити уколико је то неопходно потребно за одређивање идентитета или чињеница да ли трагови материја који су откривени потичу од осумњиченог, односно оптуженог или оштећеног.

(2) Узорци пљувачке ради вршења ДНК анализе могу се узимати увијек и за то није потребан пристанак лица, нити се та радња може сматрати повредом тјелесног интегритета.

Члан 179.

Коришћење резултата анализе ДНК у другим кривичним поступцима

У циљу утврђивања идентитета осумњиченог, односно оптуженог са његовог тијела могу се узети ћелије ради анализе ДНК. Подаци добијени на овај начин могу се користити и у другим кривичним поступцима против истог лица.

Члан 180.

Регистар извршених анализа ДНК и заштита података

(1) Све извршене анализе ДНК воде се у посебном регистру при министарству надлежном за послове здравља Републике Српске.

(2) Заштита података добијених анализама из става 1. овог члана уређује се посебним законом.

Глава XVI
МЈЕРЕ ЗА ОБЕЗБЈЕЂЕЊЕ ПРИСУСТВА ОСУМЊИЧЕНОГ, ОДНОСНО ОПТУЖЕНОГ И УСПЈЕШНО ВОЂЕЊЕ КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА

1. Заједничке одредбе

Члан 181.

Врсте мјера

(1) Мјере које се могу предузети према оптуженом за обезбјеђење његовог присуства и за успјешно вођење кривичног поступка су позив, довођење, мјере забране, јемство и притвор.

(2) Приликом одлучивања коју ће од наведених мјера примјенити, надлежни орган придржаваће се услова одређених за примјену појединих мјера, водећи рачуна да се не примјењује тежа мјера ако се иста сврха може постићи блажом мјером.

(3) Ове мјере укинуће се и по службеној дужности одмах кад престану разлози који су их изазвали, односно замијениће се другом блажом мјером кад за то наступе услови.

(4) Одредбе ове главе сходно се примјењују и на осумњиченог.

2. Позив

Члан 182.

Достављање и садржај позива

(1) Присуство оптуженог при извршењу радњи у кривичном поступку осигурава се његовим позивањем. Позив оптуженом упућује суд.

(2) Позивање се врши достављањем затвореног писменог позива који садржи: назив органа који позива, име и презиме оптуженог, назив кривичног дјела које му се ставља на терет, мјесто гдје оптужени има да дође, дан и час кад треба да дође, означење да се позива у својству оптуженог и упозорење да ће у случају недоласка бити принудно доведен, да је дужан одмах обавијестити тужиоца, односно суд о промјени адресе, као и о намјери да промијени боравиште и службени печат и потпис тужиоца, односно судије који позива.

(3) Кад се осумњичени, односно оптужени први пут позива, поучиће се у позиву о праву да узме браниоца и да бранилац може бити присутан његовом испитивању.

(4) Кад се осумњичени први пут позива, поучиће се у позиву о његовим правима у складу са чланом 143. овог закона. До подизања оптужнице позив осумњиченом упућује тужилац.

(5) Ако осумњичени, односно оптужени није у стању одазвати се позиву усљед болести или друге неотклоњиве сметње, испитаће се у мјесту гдје се налази или ће се осигурати његов превоз до зграде суда или другог мјеста гдје се радња предузима.

3. Довођење

Члан 183.

Наредба за довођење

(1) Наредбу да се осумњичени, односно оптужени доведе може издати суд ако је донесено рјешење о притвору или ако уредно позвани оптужени не дође, а свој изостанак не оправда, или ако се није могло извршити уредно достављање позива, а из околности очигледно произлази да оптужени избјегава пријем позива.

(2) Изузетно, у хитним случајевима, наредбу из става 1. овог члана може издати и тужилац - уколико уредно позвани осумњичени не дође, а свој изостанак не оправда.

(3) Наредбу за довођење извршава судска полиција.

(4) Наредба за довођење издаје се писмено. Наредба садржи: име и презиме оптуженог који се има довести, назив кривичног дјела које му се ставља на терет уз навођење одредбе Кривичног закона, разлог због кога се наређује довођење, службени печат и потпис судије који наређује довођење.

(5) Лице коме је повјерено извршење наредбе предаје наредбу осумњиченом, односно оптуженом и позива га да с њим пође. Ако осумњичени, односно оптужени то одбије, довешће га принудно.

4. Мјере забране

Члан 184.

Забрана напуштања боравишта и забрана путовања

(1) Ако постоје околности које указују да би осумњичени или оптужени могао побјећи, сакрити се, отићи у непознато мјесто или у иностранство, суд може, образложеним рјешењем, забранити осумњиченом или оптуженом да напусти боравиште.

(2) У околностима из става 1. овог члана, суд такође може, било као додатну мјеру уз забрану напуштања боравишта, било као засебну мјеру, наредити привремено одузимање путних исправа уз забрану издавања нових путних исправа, као и забрану коришћења личне карте за прелазак државне границе Босне и Херцеговине (забрана путовања).

Члан 185.

Остале мјере забране

(1) Када околности случаја на то указују, суд може изрећи једну или више сљедећих мјера забране:

а) забрану предузимања одређених активности или службених дужности,
б) забрану посјећивања одређених мјеста или подручја,
ц) забрану састајања с одређеним лицима,
д) наредбу да се повремено јавља одређеном државном органу и
е) привремено одузимање возачке дозволе.

(2) Остале мјере забране из става 1. овог члана могу бити изречене уз забрану напуштања боравишта као и уз забрану путовања из члана 184. овог закона, или као засебне мјере.

Члан 186.

Изрицање мјере забране

(1) Суд може изрећи забрану напуштања боравишта, забрану путовања и остале мјере забране образложеним рјешењем на приједлог странке или браниоца.

(2) Када одлучује о притвору, суд може изрећи забрану напуштања боравишта, забрану путовања и остале мјере забране по службеној дужности, умјесто одређивања или продужавања притвора.

(3) Осумњичени или оптужени ће се у рјешењу о изрицању мјера забране упозорити да му се може одредити притвор ако прекрши обавезу из изречене мјере.

(4) У току истраге мјере забране одређује и укида судија за претходни поступак, након подизања оптужнице - судија за претходно саслушање, а након достављања предмета судији, односно вијећу у сврху заказивања главног претреса - тај судија, односно предсједник вијећа.

(5) Мјере забране могу трајати док за то постоји потреба, а најдуже до правоснажности пресуде ако том лицу није изречена казна затвора а најкасније до упућивања на издржавање казне ако је том лицу изречена казна затвора. Забрана путовања може такође трајати док изречена новчана казна није плаћена у потпуности и/или док се у потпуности не изврши одлука о имовинско-правном захтјеву и/или о одузимању имовинске користи.

(6) Судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање или судија, односно предсједник вијећа дужан је да свака два мјесеца испита да ли је примјењена мјера још потребна.

(7) Против рјешења којим се одређују, продужавају или укидају мјере забране странка, односно бранилац може поднијети жалбу, а тужилац и против рјешења којим је његов приједлог за примјену мјере одбијен. О жалби одлучује вијеће из члана 24.става 5 овог закона, у року од три дана од дана пријема жалбе. Жалба не задржава извршење рјешења.

Члан 187.

Садржај мјера забране

(1) У рјешењу којим изриче мјеру забране напуштања боравишта за осумњиченог или оптуженог суд ће одредити мјесто у којем осумњичени или оптужени мора боравити док траје ова мјера, као и границе ван којих се осумњичени или оптужени не смије удаљавати. То мјесто може бити ограничено на дом осумњиченог или оптуженог.

(2) У рјешењу којим изриче мјеру забране путовања суд ће наредити привремено одизимање путних исправа уз забрану издавања нових путних исправа, као и извршење забране кориштења личне карте за прелазак државне границе Босне и Херцеговине. Рјешење ће садржавати личне податке осумњиченог или оптуженог, а по потреби може садржавати и остале податке.

(3) У рјешењу којим изриче мјеру забране посјећивања одређених мјеста или подручја Суд ће одредити мјесто и подручје те удаљености испод које им се осумњичени или оптужени не смије приближити.

(4) У рјешењу којим изриче мјеру забране састајања са одређеним лицима суд ће одредити раздаљину испод које се осумњичени или оптужени не смије приближити одређеном лицу.

(5) У рјешењу којим изриче мјеру повременог јављања одређеном органу суд ће одредити службено лице којем се осумњичени или оптужени мора јављати, рок у којем се мора јављати и начин вођења евиденције о јављању осумњиченог или оптуженог.

(6) У рјешењу којим изриче мјеру привременог одузимања возачке дозволе суд ће навести категорије за које ће возачка дозвола бити суспендована. Рјешење ће садржавати личне податке осумњиченог или оптуженог, а по потреби може садржавати и остале податке.

Члан 188.

Ограничења у погледу садржаја мјере забране

(1) Мјерама забране не може се ограничити право осумњиченог или оптуженог да комуницира са својим браниоцем у Босни и Херцеговини.

(2) Мјерама забране не може се ограничити право осумњиченог или оптуженог да живи у свом дому у Босни и Херцеговини, да се несметано виђа са члановима породице и блиским сродницима али само у Босни и Херцеговини или само на мјесту одређеном у забрани напуштања боравишта, осим када се поступак води због кривичног дјела учињеног на штету члана породице или блиских сродника, нити се може ограничити право осумњиченог или оптуженог да обавља своју професионалну дјелатност, осим ако се поступак води због кривичног дјела учињеног у вези са обављањем те дјелатности.

Члан 189.

Извршење мјере забране

(1) Рјешење којим се изриче мјера забране напуштања боравишта доставља се и органу који извршава мјеру.

(2) Рјешење којим се изриче мјера забране путовања доставља се и граничној полицији, а привремено одузимање путних исправа уз забрану издавања нових путних исправа, као и извршење забране коришћења личне карте за прелазак државне границе унијеће се у Главни центар за обраду података.

(3) Мјере забране напуштања боравишта, забране путовања, забране посјећивања одређеног мјеста или подручја, забране састајања са одређеним лицима и привременог одузимања возачке дозволе извршава полицијски орган.

(4) Мјера обавезе осумњиченог или оптуженог да се повремено јавља одређеном органу извршава полицијски орган или орган којем се осумњичени или оптужени мора јављати.

Члан 190.

Провјера мјера забране и обавеза извјештавања

(1) Суд може у свако доба наложити провјеру мјера забране и затражити извјештај од органа надлежног за њихово извршење. Тај орган је дужан извјештај без одлагања доставити суду.

(2) Ако осумњичени или оптужени не испуњава обавезе наложене изреченом мјером, орган који извршава мјеру о томе обавјештава суд , а суд му због тога може изрећи додатну мјеру забране или одредити притвор.

Члан 191.

Посебна одредба о забрани путовања

(1) Изузетно, у хитним случајевима, а нарочито у случајевима у којима се ради о кривичном дјелу за које се може изрећи казна затвора од десет година или тежа казна, тужилац може издати наредбу о привременом одузимању путних исправа и личне карте уз забрану издавања нових докумената који се могу користити за прелазак државне границе.

(2) Тужилац може издати наредбу из става 1 овог члана када издаје наредбу о спровођењу истраге, када саслушава осумњиченог или када издаје наредбу за доношење према члану 183. ставу 2 овог закона, или кад год је потребно хитно поступање за ефикасно вођење поступка до почетка главног претреса.

(3) У току истраге тужилац одмах обавјештава судију за претходни поступак, а након подизања оптужнице - судију за претходно саслушање, а након што се предмет упути судији или вијећу у сврху заказивања главног претреса - тог судију или пресједавајућег судију, који ће одлучити о наредби у року од 72 часа. У случају да судија не изда наредбу, путне исправе и лична карта ће бити враћени.

(4) Наредбу о привременом одузимању путних исправа и личне карте уз забрану издавања нових докумената који се могу користити за прелазак државне границе извршава полицијски орган, а може је извршити и судска полиција. Ако осумњичени или оптужени одбије да преда путне исправе и личну карту, наредба ће се присилно извршити.

(5) Осумњиченом или оптуженом ће бити издата потврда о одузетим документима. За личну карту осумњиченом или оптуженом ће бити издата посебна потврда или карта која замјењује личну карту у сваком погледу, али која се не може користити за прелазак државне границе.

5. Јемство

Члан 192.

Услови за одређивање јемства

Осумњичени, односно оптужени којем се притвор има одредити или му је већ одређен само због бојазни да ће побјећи може се оставити на слободи, односно може се пустити на слободу ако он лично или ко други за њега пружи јемство да до краја кривичног поступка неће побјећи, а сам осумњичени, односно оптужени обећа да се неће крити и да без одобрења неће напустити своје боравиште.

Члан 193.

Садржај јемства

(1) Јемство увијек гласи на новчани износ који се одређује с обзиром на тежину кривичног дјела, личне и породичне прилике осумњиченог, односно оптуженог и имовно стање лица које даје јемство.

(2) Јемство се састоји у полагању готовог новца, папира од вриједности, драгоцјености или других покретних ствари веће вриједности које се лако могу уновчити и чувати или у стављању хипотеке за износ јемства на непокретна добра лица које даје јемство или у личној обавези једног или више грађана да ће у случају бјекства оптуженог платити утврђени износ јемства.

(3) Лице које даје јемство мора доставити доказе о свом имовном стању, поријеклу имовине, власништву и посједу над имовином која се даје као јемство.

(4) Ако оптужени побјегне, рјешењем ће се одредити да је вриједност дата као јемство, приход буџета Републике Српске.

Члан 194.

Престанак јемства

(1) Осумњичени, односно оптужени ће се и поред датог јемства ставити у притвор ако на уредан позив не дође, а изостанак не оправда, ако се спрема за бјекство или ако се против њега, пошто је остављен на слободи, појави који други законски основ за притвор.

(2) У случају из става 1. овог члана, јемство се укида. Положени новчани износ, драгоцјености, папири од вриједности или друге покретне ствари враћају се, а хипотека се скида. На исти начин ће се поступити и кад се кривични поступак правноснажно доврши рјешењем о обустави поступка или пресудом.

(3) Ако је пресудом изречена казна затвора, јемство се укида тек кад осуђени почне издржавати казну.

Члан 195.

Рјешење о јемству

У току истраге рјешење о јемству и о његовом укидању доноси судија за претходни поступак, послије подизања оптужнице - судија за претходно саслушање, а након достављања предмета судији, односно вијећу у сврху заказивања главног претреса, тај судија, односно предсједник вијећа. Рјешење којим се одређује јемство и рјешење којим се јемство укида доноси се по саслушању тужиоца.

6. Притвор

Члан 196.

Опште одредбе

(1) Притвор се може одредити или продужити само под условима прописаним у овом закону и само ако се иста сврха не може остварити другом мјером.

(2) Притвор одређује или продужује рјешењем суд на приједлог тужиоца, а након што суд претходно саслуша осумњиченог, односно оптуженог, на околности разлога због којих се притвор предлаже, осим у случају из члана 197. став 1. тачка а).

(3) Тужилац је дужан да поднесе образложен приједлог за продужење притвора суду најкасније пет дана прије истека рока из рјешења о притвору. Суд одмах доставља приједлог осумњиченом, односно оптуженом и његовом браниоцу.

(4) Трајање притвора мора бити сведено на најкраће нужно вријеме. Ако се оптужени налази у притвору, дужност је свих органа који учествују у кривичном поступку и органа који им пружају правну помоћ да поступају са посебном хитношћу.

(5) У току цијелог поступка притвор ће се укинути чим престану разлози на основу којих је одређен, а притвореник ће се одмах пустити на слободу.

(6) По приједлогу оптуженог или браниоца за укидање притвора који је заснован на новим чињеницама суд ће одржати рочиште, односно сједницу вијећа о коме ће обавијестити странке и браниоца. Недолазак странака и браниоца који су уредно обавијештени не спречава одржавање рочишта, односно сједнице вијећа.

(7) Против ријешења о одбијању приједлога за укидање притвора жалба је дозвољена.

(8) Ако приједлог није заснован на новим чињеницама које су од значаја за укидање притвора, суд неће донијети посебно рјешење.

Члан 197.

Разлози за притвор

(1) Ако постоји основана сумња да је одређено лице учинило кривично дјело, притвор се против тог лица може одредити:

a) ако се крије или ако постоје друге околности које указују на опасност од бјекства,
б) ако постоји основана бојазан да ће уништити, сакрити, измијенити или фалсификовати доказе или трагове важне за кривични поступак или ако нарочите околности указују да ће ометати кривични поступак утицајем на свједоке, саучеснике или прикриваче,
в) ако нарочите околности оправдавају бојазан да ће поновити кривично дјело или да ће довршити покушано кривично дјело или да ће учинити кривично дјело којим пријети, а за та кривична дјела може се изрећи казна затвора три година или тежа казна,
г) у ванредним околностима, ако је ријеч о кривичном дјелу за које се може изрећи казна затвора од десет година или тежа казна, а које је посебно тешко с обзиром на начин извршења или посљедице кривичног дјела, ако би пуштање на слободу резултирало стварном пријетњом нарушавања јавног реда.

(2) У случају из тачке б) став 1. овог члана, притвор ће се укинути чим се обезбиједе докази због којих је притвор одређен.

Члан 198.

Опште право задржавања

Лице затечено на извршењу кривичног дјела свако може задржати. Лице које је задржано мора се одмах предати суду, тужиоцу или најближем полицијском органу, а ако се то не може учинити - мора се одмах обавијестити један од тих органа.

Члан 199.

Надлежност за одређивање притвора

(1) Притвор одређује рјешењем суд на образложени приједлог тужиоца.

(2) Рјешење о притвору садржи: име и презиме лица које се лишава слободе, кривично дјело за које се окривљује, законски основ за притвор, образложење, поуку о праву на жалбу, службени печат и потпис судије који одређује притвор.

(3) Рјешење о притвору предаје се лицу на које се односи у часу притварања. У списима се мора назначити час предаје рјешења.

(4) Против рјешења о притвору притворено лице може се жалити вијећу (члан 24. став 5.) у року од 24 часа од часа пријема рјешења. Ако се притворено лице први пут испитује по истеку овог рока, може изјавити жалбу приликом тог испитивања. Жалба с преписом записника о испитивању, ако је притворено лице испитано и доказима на којима се заснива рјешење о притвору као и рјешење о притвору достављају се одмах вијећу. Жалба не задржава извршење рјешења.

(5) У случају из ст. 4. овог члана, вијеће које одлучује о жалби дужно је донијети одлуку у року од 48 часова.

Члан 200.

Трајање притвора у истрази

(1) Прије доношења рјешења о одређивању притвора судија за претходни поступак ће преиспитати основаност захтјева за одређивање притвора. По рјешењу судије за претходни поступак, притвор може трајати најдуже мјесец дана од дана лишења слободе. Послије тог рока осумњичени се може задржати у притвору само на основу рјешења о продужењу притвора.

(2) Притвор се по одлуци вијећа (члан 24. став 5.), на образложен приједлог тужиоца, може продужити највише за два мјесеца. Против рјешења вијећа дозвољена је жалба која не задржава извршење.

(3) Ако се поступак води за кривично дјело за које се може изрећи казна затвора 10 година или тежа казна и ако постоје нарочито важни разлози, притвор се може, одлуком Врховног суда Републике Српске, продужити, на образложени приједлог тужиоца, за највише још три мјесеца. Против овог рјешења допуштена је жалба која не задржава извршење рјешења. О жалби одлучује вијеће Врховног суда у другом саставу.

(4) Изузетно и у нарочито сложеном предмету везаном за кривично дјело за које је прописана казна дуготрајног затвора, притвор се може поново продужити за још највише три (3) мјесеца након продужетка притвора из става 3. овог члана. Притвор се може продужити два пута узастопно, на образложени приједлог тужиоца за свако продужење, који треба да садржи изјаву колегијума тужилаштва о потребним мјерама да би се истрага завршила (члан. 233. став 2.). О жалби против рјешења Врховног суда Републике Српске о продужењу притвора одлучује вијеће Врховног суда у другом саставу. Жалба не задржава извршење рјешења.

(5) Ако се до истека рокова из ст. 1. до 4. овог члана не потврди оптужница, осумњичени ће се пустити на слободу.

Члан 201.

Укидање притвора

У току истраге, прије истека рока трајања притвора, судија за претходни поступак може укинути притвор по претходном саслушању тужиоца. Против тог рјешења тужилац може изјавити жалбу вијећу из члана 24. став 5. овог закона, које је дужно донијети одлуку у року од 48 часова.

Члан 202.

Притвор након потврђивања оптужнице

(1) Притвор се може одредити, продужити или укинути и након потврђивања оптужнице. Контрола оправданости притвора се врши по истеку свака два мјесеца од дана доношења посљедњег рјешења о притвору. Жалба против овог рјешења не задржава његово извршење.

(2) Након потврђивања оптужнице и прије изрицања првостепене пресуде, притвор може трајати најдуже:

а) једну годину у случају кривичног дјела за које је прописана казна затвора до пет година;
б) једну годину и шест мјесеци у случају кривичног дјела за које је прописана казна затвора до десет година;
ц) двије године у случају кривичног дјела за које је прописана казна затвора преко десет година, али не и казна дуготрајног затвора;
д) три године у случају кривичног дјела за које је прописана казна дуготрајног затвора.

(3) Ако за вријеме из става 2. овог члана не буде изречена првостепена пресуда, притвор ће се укинути и оптужени пустити на слободу.

(4) Послије изрицања првостепене пресуде, притвор може трајати најдуже још девет (9) мјесеци. Ако за то вријеме не буде изречена другостепена пресуда којом се првостепена пресуда преиначује или потврђује, притвор ће бити укинут и оптужени пуштен на слободу. Ако у року од девет (9) мјесеци буде донесена другостепена одлука којом се првостепена пресуда укида, притвор може трајати најдуже још једну годину од доношења те другостепене одлуке.

(5) Притвор се увијек укида истеком изречене казне.

Члан 203.

Одређивање притвора након изрицања пресуде

(1) Када изрекне пресуду на казну затвора, суд ће оптуженом одредити притвор, односно притвор ће се продужити ако постоје разлози из члана 197. став 1. тач. а), в) и г) овог закона, а оптуженом који се налази у притвору укинуће притвор ако за притвор више не постоје разлози због којих је био одређен. У овом случају доноси се посебно рјешење, а жалба против рјешења не задржава његово извршење.

(2) Притвор ће се укинути ако је оптужени ослобођен од оптужбе или је оптужба одбијена осим из разлога ненадлежности суда или ако је оглашен кривим, а ослобођен од казне или је осуђен само на новчану казну или је условно осуђен или је због урачунавања притвора казну већ издржао.

(3) Послије изрицања првостепене пресуде, притвор може трајати најдуже још девет мјесеци. Ако за то вријеме не буде изречена другостепена пресуда којом се првостепена пресуда преиначује или потврђује, притвор ће се укинути и оптужени пустити на слободу. Ако у року од девет мјесеци буде изречена другостепена одлука којом се првостепена пресуда укида, притвор може трајати најдуже још једну годину од изрицања другостепене одлуке.

(4) На захтјев оптуженог, који се послије изрицања казне затвора налази у притвору, судија, односно предсједник вијећа може оптуженог рјешењем упутити у установу за издржавање казне и прије правноснажности пресуде.

(5) Притвор се увијек укида истеком изречене казне.

(6) Оптужени који се налази у притвору, а пресуда којом му је изречена казна затвора је постала правоснажна, остаће у притвору до упућивања на издржавање казне а најдуже до истека трајања изречене казне.

Члан 204.

Лишење слободе и задржавање

(1) Полицијски орган може лице лишити слободе ако постоје основи сумње да је то лице починило кривично дјело и ако постоји ма који разлог предвиђен у члану 197. овог закона, а полицијски орган дужан је да такво лице без одлагања, а најкасније у року од 24 часа спроведе тужиоцу. Приликом довођења, полицијски орган ће обавијестити тужиоца о разлозима и о времену лишења слободе. Употреба силе приликом довођења допуштена је у складу са законом.

(2) Изузетно од става 1. овог члана, када је ријеч о кривичним дјелима тероризма, лице се мора спровести тужиоцу најкасније у року од 72 часа.

(3) Лице лишено слободе мора бити поучено у складу са чланом 5. овог закона.

(4) Ако лице лишено слободе не буде спроведено тужиоцу у року из ст. 1. и 2. овог члана, пустиће се на слободу.

(5) Тужилац је дужан да лице лишено слободе испита без одгађања, а најкасније у року од 24 часа и у том року одлучи да ли ће лице лишено слободе пустити на слободу или ће поставити образложени приједлог за одређивање притвора осигуравајући довођење лица пред судију за претходни поступак.

(6) Судија за претходни поступак ће одмах, а најкасније у року од 24 часа донијети одлуку о приједлогу за одређивање притвора.

(7) Ако судија за претходни поступак не прихвати приједлог за одређивање притвора, донијеће рјешење којим се приједлог одбија и лице одмах пушта на слободу. Тужилац може уложити жалбу на рјешење судије за претходни поступак, али жалба не задржава извршење рјешења.

(8) Против рјешења вијећа којим се одређује притвор, притворено лице може поднијети жалбу која не задржава извршење рјешења.

(9) У случају из ст. 7. и 8. овог члана, о жалби одлучује вијеће из члана 24. став 5. овог закона које је дужно да донесе одлуку у року од 48 часова од пријема жалбе у суд.

Члан 205.

Општа одредба

Притвор се извршава у установама које су за ту намјену одређене законом.

Члан 206.

Права и слободе притвореника и подаци о притвореницима

(1) Притвор се извршава на начин да се не вријеђа личност и достојанство притвореника. Овлашћена лица судске полиције и страже установе при извршавању притвора смију употријебити принудна средства само у случајевима одређеним законом.

(2) Права и слободе притвореника могу бити ограничени само у мјери потребној да се оствари сврха ради које је одређен притвор, спријечи бјекство притвореника, спријечи извршење кривичног дјела и отклони опасност по живот и здравље људи.

(3) Управа установе прикупља, обрађује и похрањује податке о притвореницима који се односе на идентитет притвореника и њихово психофизичко стање, трајање, продужење и укидање притвора, рад и понашање притвореника, изречене дисциплинске мјере и сл.

(4) Евиденцију о притвореницима води Министарство правде Републике Српске.

Члан 207.

Смјештај притвореника

Притвореници се смјештају у просторије одговарајуће величине које одговарају потребним здравственим условима. У исту просторију не смију бити смјештена лица различитог пола. У правилу, притвореници се неће смјестити у исту просторију с лицима која издржавају казну затвора. Притвореник се неће смјестити заједно с лицима која би на њега могла штетно дјеловати или с лицима с којима би дружење могло штетно утицати на вођење поступка.

Члан 208.

Посебна права притвореника

(1) Притвореници имају право на осмочасовни непрекидни одмор у времену од 24 часа. Њима ће се осигурати кретање на отвореном простору најмање два часа дневно.

(2) Притвореник смије код себе имати предмете за личну употребу, хигијенске потрепштине, о свом трошку набављати књиге, новине и другу штампу, те имати друге предмете у количини и величини која не омета боравак у просторији и не ремети кућни ред. Приликом пријема у притвор од притвореника ће се приликом личног претреса одузети предмети у вези с кривичним дјелом, а остали предмети које притвореник не смије имати у притвору према његовој ће се упути похранити и чувати или предати лицу које одреди притвореник.

Члан 209.

Право на комуникацију притвореника са спољним свијетом и браниоцем

(1) По одобрењу судије за претходни поступак, односно судије за претходно саслушање и под његовим надзором или надзором лица које он одреди, притвореника имају право посјећивати, у оквиру кућног реда, брачни, односно ванбрачни друг и његови сродници, а на његов захтјев - љекар и друга лица. Поједине посјете се могу забранити ако би због тога могла настати штета за вођење поступка.

(2) Судија за претходни поступак, односно судија за претходно саслушање ће одобрити конзуларном службенику стране земље посјету притворенику који је држављанин те земље, у складу с кућним редом притвора.

(3) Притвореник смије одржавати повјерљиву преписку са било којим другим лицем. Изузетно, ако то захтијевају интереси поступка суд може донијети рјешење о надзору такве повјерљиве преписке или рјешење којим се забрањује таква повјерљива преписка. Против овог рјешења допуштена је жалба, која не задржава извршење рјешења. Притворенику се не може забранити слање молби, притужби и жалби.

(4) Притвореник не може користити мобител, али има право, у складу с кућним редом, а под надзором управе притвора, о свом трошку обављати телефонске разговоре. Управа притвора у ту сврху притвореницима обезбјеђује потребан број јавних телефонских прикључака. Судија за претходни поступак, судија за претходно саслушање, судија или предсједник вијећа могу због разлога сигурности или постојања неког од разлога из члана 197. став 1. тач. а) до в) овог закона, рјешењем ограничити или забранити притворенику коришћење телефона.

(5) Притвореник има право слободне и неометане везе с браниоцем.

Члан 210.

Дисциплински преступи притвореника

(1) За дисциплинске преступе притвореника судија за претходни поступак, односно судија за претходно саслушање, судија, односно предсједник вијећа може, на приједлог управника установе, изрећи дисциплинску казну ограничења посјета и дописивања. То се ограничење не односи на комуникацију притвореника с браниоцем или сусрете с конзуларним службеником.

(2) Дисциплински преступи који представљају теже повреде су:

a) физички напади на друге притворенике, запослене или службена лица, односно њихово вријеђање,
б) израђивање, примање, уношење и кријумчарење предмета за напад или бјекство,
в) уношење у установу или припремање у установи опојних средстава или алкохола,
г) повреде прописа о заштити на раду и противпожарној заштити, као и о спречавању посљедица природних непогода,
д) намјерно проузроковање веће материјалне штете,
ђ) недолично понашање пред другим притвореницима или службеним лицима.

(3) Против рјешења о дисциплинској казни допуштена је жалба вијећу из члана 24. став 5. овог закона у року од 24 часа. Жалба не задржава извршење рјешења.

(4) О примјени принудних мјера према притворенику управа установе ће, без одлагања, извијестити надлежни суд.

Члан 211.

Надзор над извршењем притвора

(1) Надзор над извршењем притвора обавља предсједник надлежног суда.

(2) Предсједник надлежног суда или судија којег он одреди дужан је најмање једном у 15 дана обићи притворенике и ако нађе да је то потребно, и без присутности судског полицајца, обавијестити се како се притвореници хране, како задовољавају остале потребе и како се с њима поступа. Предсједник суда, односно судија којег он одреди, дужан је предузети потребне мјере да се отклоне неправилности уочене при обиласку установе. Предсједник суда не може одредити да судија за претходни поступак умјесто њега обавља надзор над извршавањем притвора.

(3) Предсједник суда, судија за претходни поступак или судија, односно предсједник вијећа, независно о надзору из става 2. овог члана, могу у свако доба обилазити притворенике, с њима разговарати и од њих примати притужбе.

Члан 212.

Кућни ред у установама за издржавање притвора

Министар правде Републике Српске прописаће кућни ред у установама за издржавање притвора којим ће се поближе уредити извршавање притвора у складу с одредбама овог закона.

Глава XVII
ОСТАЛЕ ОДРЕДБЕ

Члан 213.

Одобрење за гоњење учинилаца и гоњење по приједлогу

(1) Кад је овим законом, односно другим општим актом донесеним на основу Устава или закона одређено да је за гоњење појединих кривичних дјела потребно претходно одобрење надлежног државног органа, тужилац не може покренути, односно наставити истрагу нити подићи оптужницу, ако не поднесе доказ да је одобрење дато.

(2) За кривична дјела за која се гони по приједлогу оштећеног, приједлог се подноси надлежном тужиоцу у року од три мјесеца од дана кад је оштећени сазнао за кривично дјело и учиниоца.

Члан 214.

Посебни услови за кривично гоњење

(1) У случају када је кривично дјело извршено ван територије Босне и Херцеговине, тужилац може предузети кривично гоњење ако је то кривично дјело прописано у закону Републике Српске.

(2) У случају из става 1. овог члана тужилац ће предузети кривично гоњење само у случају ако је извршено дјело прописано као кривично дјело и по закону државе на чијој је територији кривично дјело извршено. Ни у том случају кривично гоњење се неће предузети ако се по закону те државе кривично гоњење предузима по захтјеву оштећеног, а такав захтјев није поднесен.

(3) Тужилац може предузети кривично гоњење без обзира на закон државе на чијој је територији кривично дјело извршено, у случају да се ради о кривичном дјелу према правилима међународног права.

Члан 215.

Обустава поступка у случају смрти осумњиченог, односно оптуженог

Када се у току кривичног поступка утврди да је осумњичени, односно оптужени умро, поступак ће се обуставити.

Члан 216.

Поступак у случају неурачунљивости осумњиченог, односно оптуженог

Ако се у току поступка утврди да је осумњичени, односно оптужени у вријеме извршења кривичног дјела био неурачунљив, суд доноси одговарајућу одлуку са чланом 417. овог закона.

Члан 217.

Душевно обољење осумњиченог, односно оптуженог у току поступка

Кад се у току кривичног поступка утврди да је осумњичени, односно оптужени послије извршеног кривичног дјела оболио од каквог трајног душевног обољења, рјешењем ће се прекинути кривични поступак (члан 416. овог закона).

Члан 218.

Кажњавање за одуговлачење поступка

(1) Суд може у току поступка казнити новчаном казном до 5 000 КМ тужиоца, браниоца, пуномоћника или законског заступника и оштећеног, ако су њихови поступци очигледно управљени на одуговлачење кривичног поступка.

(2) О кажњавању тужиоца обавијестиће се Високо судско и тужилачко вијеће Републике Српске, а о кажњавању адвоката - надлежна адвокатска комора.

Члан 219.

Примјена правила међународног права

(1) У погледу искључења кривичног гоњења за лица која уживају право имунитета у Босни и Херцеговини, важе правила међународног права.

(2) У случају сумње да ли се ради о тим лицима, суд ће се за објашњење обратити Министарству правде Републике Српске.

Члан 220.

Привремено одузимање возачке дозволе

(1) Ако се поступак води због кривичног дјела угрожавања јавног саобраћаја, суд може осумњиченом, односно оптуженом одузети возачку дозволу за вријеме док поступак траје.

(2) У хитним случајевима тужилац може одредити мјеру из става 1. овог члана о чему одмах обавјештава судију за претходни поступак који може у року од 72 часа донијети рјешење о привременом одузимању возачке дозволе. У случају да судија за претходни поступак не донесе рјешење о привременом одузимању возачке дозволе, тужилац ће возачку дозволу вратити осумњиченом.

(3) Возачка дозвола ће се вратити осумњиченом, односно оптуженом и прије завршетка кривичног поступка ако се може оправдано закључити да су престали разлози за њено одузимање.

(4) Против рјешења донесеног у смислу ст. 1. и 2. овог члана допуштена је жалба, која не задржава извршење рјешења.

(5) Вријеме за које је возачка дозвола одузета оптуженом који је на слободи урачунаће се у изречену мјеру безбједности забране управљања моторним возилом.

Извори

• „Службени гласник Републике Српске“, број 100/09