Закон о кривичном поступку Републике Српске/IV

ЗАКОН О КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ДИО ЧЕТВРТИ
ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ

XXIII ПОСТУПАК ЗА ИЗДАВАЊЕ КАЗНЕНОГ НАЛОГА

Општа одредба

Члан 358.

(1) За кривично дјело за које је прописана казна затвора до пет година или новчана казна као главна казна, а за које је прикупио довољно доказа који пружају основ за тврдњу да је осумњичени учинио кривично дјело, тужилац може у оптужници затражити од суда да изда казнени налог - у којем ће оптуженом изрећи одређену кривичну санкцију или мјеру без спровођења главног претреса.

(2) Тужилац може да затражи изрицање једне или више од сљедећих кривичноправних санкција: новчану казну, условну осуду или мјере безбједности –забрану вршења одређених позива, дјелатности или дужности, забране управљања моторним возилом и одузимање предмета, као и мјеру одузимања имовинске користи прибављене кривичним дјелом.

(3) Изрицање новчане казне може се затражити у висини која не може бити већа од 50.000 КМ.

Неприхватање захтјева за издавање казненог налога

Члан 359.

(1) Судија ће одбацити захтјев за издавање казненог налога ако установи да постоји основ за спајање поступка из члана 30. овог закона, ако је ријеч о кривичном дјелу за које се такав захтјев не може поставити или ако је тужилац затражио изрицање кривичне санкције или мјере која по закону није допуштена.

(2) О жалби тужиоца против рјешења о одбачају одлучује вијеће из члана 24. став 5. овог закона у року од 48 часова.

(3) Ако судија сматра да подаци у оптужници не пружају довољно основа за издавање казненог налога или да се према тим подацима може очекивати изрицање неке друге кривичне санкције или мјере, а не оне коју је затражио тужилац, поступиће са оптужницом као да је поднесена на потврђивање и поступити у складу са чланом 243. овог закона.

Прихватање захтјева за издавање казненог налога

Члан 360.

(1) Ако се сагласи за захтјевом за издавање казненог налога, судија ће потврдити оптужницу и заказати саслушање оптуженог без одгађања, а најкасније у року од осам дана од дана потврђивања оптужнице.

(2) На саслушању је потребно присуство тужиоца и браниоца. Умјесто тужиоца саслушању може присуствовати стручни сарадник тужилаштва којег овласти главни тужилац. У случају њиховог недоласка примијениће се одредбе чл. 260, 261. и 263. овог закона.

(3) Приликом саслушања судија ће:

а) утврдити да ли је испоштовано право оптуженог да га заступа бранилац,
б) утврдити да ли је оптужени разумио оптужницу и захтјев тужиоца за изрицање кривичне санкције или мјере,
в) позвати тужиоца да упозна оптуженог са садржајем доказа које је прикупио тужилац и позвати га на давање изјаве о предоченим доказима,
г) позвати оптуженог да се изјасни о кривњи и
д) позвати оптуженог да се изјасни о предложеној кривичној санкцији или мјери.

Изјава о кривњи и издавање казненог налога

Члан 361.

(1) Ако оптужени изјави да није крив или стави приговор на оптужницу, судија ће прослиједити оптужницу ради заказивања главног претреса, у складу са овим законом. Главни претрес ће бити заказан у року од 30 дана.

(2) Ако оптужени изјави да је крив и да прихвата кривичну санкцију или мјеру предложену у оптужници, судија ће прво утврдити кривњу и онда пресудом издати казнени налог у складу са оптужницом.

Садржај пресуде којом се издаје казнени налог и право на жалбу

Члан 362.

(1) Пресуда којом се издаје казнени налог садржи податке из члана 299. овог закона.

(2) У образложење пресуде укратко се наводе разлози који оправдавају изрицање пресуде којом се из става 1. овог члана издаје казнени налог.

(3) Против пресуде из става 1. овог члана допуштена је жалба у року од осам дана од дана достављања пресуде.

Достављање пресуде

Члан 363.

(1) Пресуда којом се издаје казнени налог доставља се оптуженом, његовом браниоцу, тужиоцу и оштећеном.

(2) Плаћање новчане казне прије истека рока за улагање жалбе не сматра се одрицањем од права на жалбу.

XXIV ПОСТУПАК ПРОТИВ ПРАВНИХ ЛИЦА

Јединственост поступка

Члан 364.

(1) Због истог кривичног дјела, против правног лица се, по правилу, покреће и води кривични поступак заједно са поступком против учиниоца.

(2) Поступак само против правног лица се може покренути, односно водити када против учиниоца кривични поступак није могуће покренути, односно водити из законом прописаних разлога или ако је против њега кривични поступак већ спроведен.

(3) У јединственом поступку се против оптуженог правног лица и оптуженог подиже једна оптужница и изриче једна пресуда.

Цјелисходност покретања кривичног поступка

Члан 365.

Тужилац може одлучити да против правног лица не захтијева покретање кривичног поступка када околности случаја указују да то не би било цјелисходно, јер је допринос правног лица извршењу кривичног дјела био незнатан или правно лице нема имовине или има тако мало имовине да не би била довољна ни за покриће трошкова поступка или ако је против правног лица почео стечајни поступак или када је учинилац кривичног дјела једини власник правног лица против којег би се кривични поступак иначе покренуо.

Заступник правног лица у кривичном поступку

Члан 366.

(1) Свако правно лице у кривичном поступку мора имати свог заступника, који је овлашћен за предузимање свих радњи за које је по овом закону овлашћен осумњичени, односно оптужени и осуђени.

(2) Правно лице у кривичном поступку може имати само једног заступника.

(3) Суд мора сваки пут утврдити идентитет заступника правног лица и његово овлашћење за заступање.

Одређивање заступника

Члан 367.

(1) Заступник правног лица у кривичном поступку је онај ко је овлашћен да заступа правно лице по закону, акту надлежног државног органа или по статуту, акту о оснивању или другом акту правног лица.

(2) Заступник може овластити за заступање некога другог. Овлашћење мора бити дато писано или усмено на записник код суда.

(3) Када је прије правоснажног окончања кривичног поступка правно лице престало да постоји, заступника ће му одредити суд.

Изузеће заступника

Члан 368.

(1) Заступник правног лица у кривичном поступку не може бити лице које је позвано као свједок.

(2) Заступник правног лица у кривичном поступку не може бити лице против којег тече поступак због истог кривичног дјела, осим ако је једини члан правног лица.

(3) У случају из ст. 1. и 2. овог члана суд ће позвати правно лице да надлежни орган тог правног лица у одређеном року одреди другог заступника и о томе писано обавијести суд. У супротном ће заступника одредити суд.

Достављање писмена

Члан 369.

Писмена, упућена правном лицу, достављају се правном лицу и заступнику.

Трошкови заступника

Члан 370.

Трошкови заступника правног лица у кривичном поступку су трошкови кривичног поступка. Трошкови за заступника постављеног на основу чл. 366. и 367. овог закона унапријед се исплаћују из средстава органа који води кривични поступак само ако правно лице нема средстава.

Бранилац правног лица у кривичном поступку

Члан 371.

(1) Правно лице може, осим заступника, имати браниоца.

(2) Правно и физичко лице, као и осумњичени, односно оптужени не могу имати истог браниоца.

Садржај оптужнице

Члан 372.

Оптужница против правног лица у кривичном поступку, осим садржаја прописаних овим законом, садржи назив под којим правно лице, у складу са прописима, наступа у правном промету, сједиште правног лица, опис кривичног дјела и основ одговорности правног лица.

Саслушање и завршна ријеч

Члан 373.

(1) На главној расправи се прво саслушава оптужени, а потом заступник правног лица.

(2) Након завршеног доказаног поступка, као и завршне ријечи тужиоца и оштећеног, судија, односно предсједник вијећа даје ријеч браниоцу, затим заступнику правног лица, те браниоцу оптуженог и на крају оптуженом.

Пресуда правном лицу

Члан 374.

Поред садржаја прописаног у члану 299. овог закона, писана пресуда правном лицу мора садржавати:

а) у уводу пресуде - назив под којим правно лице у складу са прописима наступа у правном промету и сједиште правног лица, као и име и презиме заступника правног лица који је био присутан на главном претресу и
б) у изреци пресуде - назив под којим правно лице у складу са прописима наступа у правном промету и сједиште правног лица, као и законски пропис по којем се осуђује, по којем се ослобађа оптужбе за то дјело или по којем се оптужба одбија.

Мјера обезбјеђења

Члан 375.

(1) За обезбјеђење извршења казне, одузимања имовине или одузимања имовинске користи, суд може, на приједлог тужиоца, против правног лица у кривичном поступку одредити привремено обезбјеђење. У овом случају сходно се примјењују одредбе члана 112. овог закона.

(2) Ако постоји оправдана бојазан да ће у оквиру оптуженог правног лица бити поновљено дјело и да ће за њега бити одговорно правно лице или се са извршењем дјела пријети, суд може у истом поступку, осим мјера из става 1. овог члана, правном лицу забранити обављање једне или више одређених дјелатности на одређено вријеме.

(3) Када је против правног лица покренут кривични поступак, суд може, на приједлог тужиоца или по службеној дужности, забранити статусне промјене правног лица које би за посљедицу имале брисање правног лица из судског регистра. Одлука о овој забрани уписује се у судски регистар.

Примјена осталих одредаба овог закона

Члан 376.

Ако другачије није одређено, у кривичном поступку против правног лица сходно се примјењују одговарајуће одредбе овог закона, чак и у случају ако се поступак води само против правног лица.

XXV ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ О ИЗРИЦАЊУ СУДСКЕ ОПОМЕНЕ

Изрицање судске опомене

Члан 377.

(1) Судска опомена изриче се рјешењем.

(2) Уколико у овој глави није нешто другачије одређено, одредбе овог закона које се односе на пресуду којом се окривљени проглашава кривим примјењују се сходно и на рјешење о судској опомени.

Садржај рјешења о судској опомени

Члан 378.

(1) Рјешење о судској опомени објављује се одмах по завршетку главног претреса. Том приликом судија ће упозорити окривљеног да му се за кривично дјело које је учинио не изриче казна, јер се очекује да ће и судска опомена на њега довољно утицати да више не врши кривична дјела. Ако се рјешење о судској опомени објављује у одсуству окривљеног, суд ће овакво упозорење унијети у образложење рјешења. За одрицање од права на жалбу и писмену израду рјешења сходно се примјењују одредбе члана 308. став 3. и члана 303. став 1. овог закона.

(2) У изреци рјешења о судској опомени, осим личних података о оптуженом, навешће се само да се оптуженом изриче судска опомена за дјело које је предмет оптужбе и законски назив кривичног дјела. Изрека рјешења о судској опомени садржи податке из члана 299. став 1. т. д) и е) овог закона.

(3) У образложењу рјешења суд ће изнијети којим се разлозима руководио при изрицању судске опомене.

Разлози побијања рјешења о судској опомени

Члан 379.

(1) Рјешење о судској опомени може се побијати из разлога наведених у члану 310. т. а) до в) овог закона, као и због тога што нису постојале околности које оправдавају изрицање судске опомене.

(2) Ако рјешење о судској опомени садржи одлуку о мјерама безбједности, о одузимању имовинске користи, о трошковима кривичног поступка или о имовинскоправном захтјеву, ова одлука се може побијати из разлога што суд није правилно примијенио мјеру безбједности или одузимање имовинске користи, односно што је одлуку о трошковима кривичног поступка или имовинскоправном захтјеву донио противно законским одредбама.

Повреде Кривичног закона

Члан 380.

Повреда Кривичног закона у случају изрицања судске опомене постоји, осим о питањима наведеним у члану 312. т. а) до г) овог закона, и када је одлуком о судској опомени, мјери безбједности или одузимању имовинске користи прекорачено овлашћење које суд има по закону.

Одлуке другостепеног суда

Члан 381.

(1) Ако је жалбу против рјешења о судској опомени изјавио тужилац на штету оптуженог, другостепени суд може донијети пресуду којом се оптужени проглашава кривим и осуђује на казну или којом се изриче условна осуда, ако нађе да је првостепени суд правилно утврдио одлучне чињенице, и да по правилној примјени закона долази у обзир изрицање казне или условне осуде.

(2) Поводом било чије жалбе против рјешења о судској опомени, другостепени суд може донијети пресуду којом се оптужба одбија или се оптужени ослобађа од оптужбе, ако утврди да је првостепени суд правилно утврдио одлучне чињенице и да по правилној примјени закона долази у обзир изрицање једне од ових одлука.

(3) Када постоје услови из члана 327. овог закона, другостепени суд ће донијети рјешење којим се одбија жалба као неоснована и потврђује рјешење првостепеног суда о судској опомени.

XXVI ПОСТУПАК ЗА ПРИМЈЕНУ МЈЕРА БЕЗБЈЕДНОСТИ, ЗА ОДУЗИМАЊЕ ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ ПРИБАВЉЕНЕ КРИВИЧНИМ ДЈЕЛОМ И ЗА ОПОЗИВАЊЕ УСЛОВНЕ ОСУДЕ

Прекид поступка у случају наступања душевне болести

Члан 382.

(1) Ако је код оптуженог након извршења кривичног дјела наступила таква душевна болест да није способан да учествовује у поступку, суд ће рјешењем, након психијатријског вјештачења, прекинути поступак и оптуженог упутити органу надлежном за питања социјалног старања.

(2) Када се здравствено стање оптуженог побољша у мјери у којој је способан да учествује у поступку, кривични поступак ће се наставити.

(3) Ако током прекида поступка наступи застарјелост кривичног гоњења, вијеће из члана 24. став 5. овог закона ће донијети рјешење о обустави поступка.

Поступак у случају неурачунљивости

Члан 383.

(1) Ако је осумњичени учинио противправно дјело у стању неурачунљивости и постоје законом прописани услови за одређивање присилног смјештаја лица са тежим душевним сметњама у здравствену установу, тужилац ће у оптужници ставити приједлог да се утврди да је осумњичени учинио противправно дјело у стању неурачунљивости, као и да му се привремено одреди присилни смјештај у здравственој установи уз обавјештавање здравствене установе.

(2) Против осумњиченог, односно оптуженог, из става 1. овог члана, на образложени приједлог тужиоца може се одредити притвор из разлога предвиђених у члану 197. овог закона. Ако је притвор против осумњиченог одређен или продужен, извршава се у здравственој установи и може трајати док постоје разлози из члана 197. овог закона, али не дуже од рокова из члана 200, члана 202. став 2. и члана 203. став 3. овог закона, односно правоснажног рјешења о привременом одређивању присилног смјештаја.

(3) Ако суд након спроведеног главног претреса утврди да је оптужени учинио противправно дјело у стању неурачунљивости, донијеће пресуду којом се утврђује да је оптужени учинио противправно дјело у стању неурачунљивости и посебним рјешењем ће му се привремено одредити присилни смјештај у здравственој установи у трајању од шест мјесеци. Против рјешења допуштена је жалба у року од 15 дана од дана достављања рјешења.

(4) По правоснажности рјешења из става 3. овог члана тужилац ће, у складу са посебним законом, који регулише питање заштите ових лица, надлежном суду доставити обавјештење за покретање поступка о присилном смјештају тешко душевно болесног лица у здравствену установу. Уз ово обавјештење доставиће ће се и медицинска документација и правоснажно рјешење о привременом одређивању присилног смјештаја у здравствену установу.

(5) Ако у току главног претреса изведени докази указују да је оптужени учинио противправно дјело у стању урачунљивости, смањене урачунљивости или битно смањене урачунљивости, тужилац ће одустати од поднесених приједлога из става 1. овог члана, наставити поступак и измијенити оптужницу. У случају ако је ријеч о битно смањеној урачунљивости, тужилац може предложити изрицање мјере безбједности обавезног психијатријског лијечења, која се изриче уз неку другу кривичноправну санкцију.

(6) Ако суд утврди да оптужени у вријеме извршења дјела није био у стању неурачунљивости, а тужилац не одустане од приједлога из става 1. овог члана, суд ће донијети пресуду којом се оптужба одбија.

(7) Послије подношења приједлога из става 1. овог члана, осумњичени, односно оптужени мора имати браниоца.

Поступак у случају обавезног лијечења од зависности

Члан 384.

(1) О примјени мјере безбједности обавезног лијечења од зависности суд одлучује након што прибави налаз и мишљење вјештака. У свом налазу и мишљењу вјештак треба да се изјасни и о могућностима за лијечење оптуженог.

(2) Ако је при изрицању условне осуде учиниоцу одређено лијечење на слободи, а он се није подвргао лијечењу или га је самовољно напустио, суд може, по службеној дужности или на приједлог установе у којој се учинилац лијечио или је требало да се лијечи, а по саслушању тужиоца и учиниоца, одредити опозивање условне осуде принудно извршење мјере безбједности обавезног лијечења од зависности. Прије доношења одлуке суд ће, по потреби, прибавити и мишљење љекара.

Одузимање предмета

Члан 385.

(1) Предмети који се по Кривичном закону морају одузети, одузеће се и када се кривични поступак не заврши пресудом којом се оптужени проглашава кривим, ако то захтијевају интереси опште безбједности или разлози морала, о чему се доноси посебно рјешење.

(2) Рјешење из става 1. овог члана доноси суд у тренутку када је поступак завршен, односно када је обустављен.

(3) Рјешење о одузимању предмета из става 1. овог члана доноси суд и када је у пресуди којом је оптужени проглашен кривим пропуштено да се донесе таква одлука.

(4) Овјерени препис одлуке о одузимању предмета доставиће се власнику предмета, ако је власник познат.

(5) Против одлуке из ст. 2. и 3. овог члана власник предмета има право на жалбу због непостојања законског основа за одузимање предмета.

Одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом

Члан 386.

(1) Имовинска корист прибављена кривичним дјелом утврђује се у кривичном поступку по службеној дужности.

(2) Тужилац је дужан да прикупља доказе и извиђа околности које су важне за утврђивање имовинске користи прибављене кривичним дјелом.

(3) Ако је оштећени поднио имовинскоправни захтјев у погледу враћања предмета прибављених кривичним дјелом, односно у погледу новчаног износа који одговара вриједности ствари, имовинска корист ће се утврђивати само у оном дијелу који није обухваћен имовинскоправним захтјевом.

Поступак одузимања имовинске користи прибављене кривичним дјелом

Члан 387.

(1) Када долази у обзир одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом, лице на које је имовинска корист пренесена, као и представник правног лица позваће се на главни претрес ради саслушања. У позиву ће се упозорити да ће се поступак спровести без њиховог присуства.

(2) Представник правног лица саслушаће се на главном претресу послије оптуженог. На исти начин поступиће се у односу на лице на које је имовинска корист пренесена, ако није позвано као свједок.

(3) Лице на које је имовинска корист пренесена, као и представник правног лица овлашћен је да у вези са утврђивањем имовинске користи предлаже доказе и да, по овлашћењу судије, односно предсједника вијећа, поставља питања оптуженом, свједоцима и вјештацима.

(4) Искључење јавности на главном претресу не односи се на лице на које је имовинска корист пренесена, као и на представника правног лица.

(5) Ако суд током главног претреса утврди да долази у обзир одузимање имовинске користи, прекинуће главни претрес и позваће лице на које је имовинска корист пренесена, као и представника правног лица.

Утврђивање имовинске користи прибављене кривичним дјелом

Члан 388.

Суд ће висину износа имовинске користи прибављене кривичним дјелом утврдити по службеној оцјени ако би њено утврђивање било повезано са несразмјерним тешкоћама или са знатним одуговлачењем поступка.

Привремене мјере обезбјеђења

Члан 389.

Када долази у обзир одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом, суд ће по службеној дужности по одредбама које важе за извршни поступак одредити привремене мјере обезбјеђења. У таквом случају, сходно се примјењују одредбе члана 112. став 2. овог закона.

Садржај одлуке којом се изриче мјера одузимања имовинске користи

Члан 390.

(1) Одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом, суд може изрећи у пресуди којом се оптужени проглашава кривим и у рјешењу о судској опомени или у рјешењу о примјени васпитне мјере, као и у поступку из члана 383. овог закона.

(2) У изреци пресуде или рјешења суд ће навести који се предмет, односно новчани износ одузима.

(3) Овјерени препис пресуде, односно рјешења доставља се и лицу на које је имовинска корист пренесена, као и представнику правног лица, ако је суд изрекао одузимање имовинске користи од тог лица.

Захтјев за понављање поступка у погледу мјере одузимања имовинске користи

Члан 391.

Лице из члана 387. овог закона може поднијети захтјев за понављање кривичног поступка у погледу одлуке о одузимању имовинске користи прибављене кривичним дјелом.

Сходна примјена одредаба у погледу жалбе

Члан 392.

Одредбе члана 308. ст. 2. и 3. и чл. 316. и 332. овог закона сходно се примјењују на жалбу против одлуке о одузимању имовинске користи.

Сходна примјена осталих одредаба закона

Члан 393.

Ако у одредбама ове главе није нешто друго предвиђено, у погледу поступка за примјену мјера безбједности или за одузимање имовинске користи прибављене кривичним дјелом сходно се примјењују остале одредбе овог закона.

Поступак за опозивање условне осуде

Члан 394.

(1) Када је у условној осуди одређено да ће се казна извршити ако осуђени не врати имовинску корист прибављену кривичним дјелом, не надокнади штету или не испуни друге обавезе, а осуђени у одређеном року није испунио те обавезе, суд ће спровести поступак за опозивање условне осуде на приједлог тужиоца или по службеној дужности.

(2) Суд је обавезан да закаже саслушање ради утврђивања чињеница на које ће позвати тужиоца, осуђеног и оштећеног.

(3) Ако суд утврди да осуђени није испунио обавезу која му је била одређена пресудом, донијеће пресуду којом ће опозвати условну осуду и одредити да се утврђена казна изврши, или продужити рок за испуњење обавезе или је замијенити другом одговарајућом обавезом или ослободити осуђеног испуњења изречене обавезе. Ако суд утврди да нема основа за доношење које од тих одлука, рјешењем ће обуставити поступак за опозивање условне осуде.

XXVII ПОСТУПАК ЗА ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКЕ О БРИСАЊУ ОСУДЕ ИЛИ ПРЕСТАНКУ МЈЕРА БЕЗБЈЕДНОСТИ И ПРАВНИХ ПОСЉЕДИЦА ОСУДЕ

Рјешење о брисању осуде

Члан 395.

(1) Када по закону брисање осуде наступа истеком одређеног времена и под условом да осуђени у том времену не учини ново кривично дјело, рјешење о брисању осуде доноси по службеној дужности орган надлежан за вођење казнене евиденције.

(2) Прије доношења рјешења о брисању осуде извршиће се потребна провјеравања, а нарочито ће се прикупити подаци о томе да ли је против осуђеног у току кривични поступак за неко ново кривично дјело учињено прије истека рока предвиђеног за брисање осуде.

Приједлог осуђеног за брисање осуде

Члан 396.

(1) Ако надлежни орган не донесе рјешење о брисању осуде, осуђени може тражити да се утврди да је брисање осуде наступило по закону.

(2) Ако надлежни орган не поступи по захтјеву осуђеног у року од 30 дана од дана пријема захтјева, осуђени може тражити да суд донесе рјешење о брисању осуде.

Судско брисање условне осуде

Члан 397.

Ако условна осуда не буде опозвана ни послије годину дана од дана престанка времена провјеравања, суд ће донијети рјешење којим се утврђује брисање условне осуде. Ово рјешење доставиће се осуђеном, тужиоцу и органу надлежном за вођење казнене евиденције.

Поступак брисања осуде на основу судске одлуке

Члан 398.

(1) Поступак за брисање осуде на основу судске одлуке покреће се на молбу осуђеног.

(2) Молба се подноси суду.

(3) Судија који за то буде одређен заказаће и спровести саслушање тужиоца и осуђеног.

(4) Суд може о понашању осуђеног затражити извјештај од полицијског органа, а може такав извјештај тражити и од управе установе у којој је осуђени издржавао казну.

(5) Против одлуке суда по молби за брисање осуде жалбу могу изјавити подносилац жалбе и тужилац.

(6) Ако суд одбије молбу зато што осуђени својим понашањем није заслужио брисање осуде, осуђени може молбу поновити по истеку годину дана од дана правоснажности рјешења о одбијању молбе.

Увјерење на основу казнене евиденције

Члан 399.

У увјерењу које се грађанима даје на основу казнене евиденције, не смију се спомињати брисана осуда и брисане правне посљедице.

Молба и поступак престанка мјере безбједности

Члан 400.

(1) Молба за престанак примјене мјера безбједности прописаних Кривичним законом подноси се суду који је судио у првом степену.

(2) Судија који за то буде одређен претходно ће испитати је ли протекло потребно вријеме по закону, а затим ће заказати и спровести саслушање ради утврђивања чињеница на које се подносилац молбе позива. Судија ће позвати тужиоца и подносиоца молбе.

(3) Судија из става 2. овог члана може захтијевати извјештај о понашању осуђеног од полицијског органа, односно установе у којој је осуђени издржавао казну.

(4) У случају одбијања молбе, нова молба се не може поднијети прије истека рока од годину дана од дана правоснажности рјешења о одбијању раније молбе.

XXVIII ПОСТУПАК ЗА ПРУЖАЊЕ МЕЂУНАРОДНЕ ПРАВНЕ ПОМОЋИ И ИЗВРШЕЊЕ МЕЂУНАРОДНИХ УГОВОРА У КРИВИЧНОПРАВНИМ СТВАРИМА

Општа одредба

Члан 401.

Међународна кривичноправна помоћ врши се по одредбама овог закона, уколико законом Босне и Херцеговине или међународним уговором није нешто друго одређено.

Упућивање молбе за правну помоћ

Члан 402.

Молба суда, односно тужиоца за правну помоћ у кривичним предметима доставља се иностраним органима дипломатским путем тако да суд, односно тужилац молбу доставља посредством Министарства правде Републике Српске, које их доставља Министарству правде Босне и Херцеговине. На исти начин доставља се домаћим судовима молба иностраног органа за правну помоћ од судова у Републици Српској.

Поступање по молби страног органа

Члан 403.

(1) Када Министарство правде Републике Српске прими молбу страног органа за правну помоћ, дужно је да молбу достави надлежном тужиоцу.

(2) О дозвољености и начину извршења радње која је предмет молбе иностраног органа одлучује суд, односно тужилац по домаћим прописима.

Извршење кривичне пресуде иностраног суда

Члан 404.

(1) Суд неће поступити по молби иностраног органа којом се тражи извршење кривичне пресуде иностраног суда.

(2) Изузетно од одредбе става 1. овог члана, суд ће извршити правоснажну пресуду у односу на санкцију коју је изрекао инострани суд ако је то предвиђено међународним уговором и ако санкцију изрекне и домаћи суд према кривичном законодавству Републике Српске.

(3) Надлежни суд доноси пресуду у вијећу из члана 24. став 5. овог закона.

(4) Мјесна надлежност суда одређује се према посљедњем пребивалишту осуђеног лица у Републици Српској, а ако осуђено лице није имало пребивалиште у Републици Српској - према мјесту рођења. Ако осуђено лице није имало пребивалиште, нити је рођено у Републици Српској, Врховни суд ће одредити један од стварно надлежних судова у Републици Српској пред којим ће се спровести поступак.

(5) Стварно надлежан суд је суд одређен законом.

(6) У изреку пресуде из става 3. овог члана суд ће унијети потпуну изреку и назив суда из иностране пресуде и изрећи ће санкцију. У образложењу пресуде изнијеће разлоге којима се руководио приликом изрицања санкција.

(7) Против пресуде из става 6. овог члана могу изјавити жалбу тужилац и осуђени или његов бранилац, сходно одредбама овог закона.

(8) Ако страни држављанин осуђен од домаћег суда или лице овлашћено уговором поднесе молбу првостепеном суду да осуђени издржава казну у својој земљи, суд ће поступити по међународном уговору.

Централизација података

Члан 405.

О кривичним дјелима прављења и стављања у оптицај фалсификованог новца, неовлашћене производње, прерађивања и продаје опојних дрога и отрова, трговине бијелим робљем, производње и растурања порнографских списа, као и о другим кривичним дјелима у погледу којих се међународним уговорима предвиђа централизација података, суд пред којим се води кривични поступак дужан је да, без одгађања, достави надлежном министарству Босне и Херцеговине податке о кривичном дјелу и учиниоцу, а првостепени суд - и правоснажну пресуду. Када је у питању кривично дјело прања новца или је ријеч о кривичном дјелу у вези са прањем новца, подаци се морају, без одгађања, доставити и органу Босне и Херцеговине надлежном за спречавање прања новца.

Уступање кривичног гоњења страној држави

Члан 406.

(1) Ако је на територији Републике Српске кривично дјело извршио странац који има пребивалиште у страној држави, тој држави се могу, ван услова предвиђених за изручење осумњичених, односно оптужених, уступити сви кривични списи ради кривичног гоњења и суђења, ако се страна држава томе не противи.

(2) Уступање кривичног гоњења и суђење није допуштено ако се њиме странац може изложити неправедном поступку, нехуманом и понижавајућем поступању или кажњавању.

(3) До потврђивања оптужнице, одлуку о уступању доноси надлежни тужилац. Након подизања оптужнице, а до уступања предмета судији, односно вијећу у сврху заказивања главног претреса - одлуку доноси судија за претходно саслушање, на приједлог тужиоца.

(4) Ако је оштећени држављанин Републике Српске, односно Босне и Херцеговине, уступање није допуштено ако се он томе противи, осим ако је дато обезбјеђење за остваривање његовог имовинскоправног захтјева.

Преузимање кривичног гоњења

Члан 407.

(1) Захтјев стране државе да се у Републици Српској преузме гоњење држављанина Републике Српске, односно Босне и Херцеговине или лица које има пребивалиште у Републици Српској за кривично дјело извршено у иностранству, доставља се са списима надлежном тужиоцу на чијем подручју то лице има пребивалиште.

(2) Ако је надлежном органу стране државе поднесен имовинскоправни захтјев, поступиће се као да је тај захтјев поднесен надлежном суду.

(3) О одлуци којом се одбија преузимање кривичног гоњења, као и о правоснажној одлуци донесеној у кривичном поступку, обавијестиће се страна држава која је упутила захтјев.

XXIX ПОСТУПАК ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ, РЕХАБИЛИТАЦИЈУ И ОСТВАРИВАЊЕ ДРУГИХ ПРАВА ЛИЦА БЕЗ ОСНОВА ОСУЂЕНИХ И НЕОСНОВАНО ЛИШЕНИХ СЛОБОДЕ

Накнада штете због неоправдане осуде

Члан 408.

(1) Право на накнаду штете због неоправдане осуде има лице према коме је била правоснажно изречена кривична санкција или које је проглашено кривим, а ослобођено од казне, а касније је поводом ванредног правног лијека нови поступак правоснажно обустављен или је правоснажном пресудом ослобођен од оптужбе, или је оптужба одбијена, осим у случајевима ако:

а) је до обуставе поступка или доношења пресуде којом се оптужба одбија дошло због тога што је у новом поступку тужилац одустао од гоњења, а до одустанка је дошло на основу споразума са осумњиченим, односно оптуженим и
б) је у новом поступку пресудом оптужба одбачена због ненадлежности суда, а овлашћени тужилац није предузео гоњење пред надлежним судом.

(2) Осуђени нема право на накнаду штете ако је својим лажним признањем или на други начин намјерно проузроковао своју осуду, осим ако је на то био принуђен.

(3) У случају осуде за кривична дјела у стицају, право на накнаду штете може се односити и на поједина кривична дјела у погледу којих су испуњени услови за признање накнаде.

Застарјелост потраживања за накнаду штете

Члан 409.

(1) Право на накнаду штете застаријева истеком три године од дана правоснажности првостепене пресуде којом је окривљени ослобођен од оптужбе или којом је оптужба одбијена, односно правоснажности првостепеног рјешења којим је поступак обустављен, а ако је поводом жалбе рјешавао виши суд - од дана пријема одлуке вишег суда.

(2) Прије подношења суду тужбе за накнаду штете, оштећени је дужан да се са својим захтјевом обрати Министарству правде, ради постизања споразума о постојању штете и врсти и висини накнаде.

(3) У случају из члана 408. став 1. тачка б) овог закона, о захтјеву се може рјешавати само ако овлашћени тужилац није предузео гоњење пред надлежним судом у року од три мјесеца од дана пријема правоснажне пресуде.

Подношење тужбе надлежном суду за накнаду штете

Члан 410.

(1) Ако захтјев за накнаду штете не буде усвојен или о њему Министарство правде не донесе одлуку у року од три мјесеца од дана подношења захтјева, оштећени може код надлежног суда поднијети тужбу за накнаду штете. Ако је постигнут споразум само у погледу дијела захтјева, оштећени може тужбу поднијети у погледу остатка захтјева.

(2) Док траје поступак из става 1. овог члана, не тече застарјелост предвиђена у члану 409. став 1. овог закона.

(3) Тужба за накнаду штете подноси се против Републике Српске.

Право насљедника на накнаду штете

Члан 411.

(1) Насљедници насљеђују право оштећеног лица на накнаду имовинске штете. Ако је оштећени већ поднио захтјев, насљедници могу наставити поступак само у границама већ поднесеног захтјева за накнаду штете.

(2) Насљедници оштећеног лица могу послије његове смрти наставити поступак за накнаду штете, односно покренути поступак ако је оштећено лице умрло прије истека рока застарјелости, а захтјева се није одрекло.

Лица којима припада право на накнаду штете

Члан 412.

(1) Право на накнаду штете припада и лицу које:

а) је било у притвору, а није дошло до покретања кривичног поступка, или је поступак обустављен правоснажним рјешењем, или је правоснажном пресудом ослобођено од оптужбе или је оптужба одбијена,
б) је издржавало казну лишења слободе, а поводом понављања кривичног поступка изречена му је казна лишења слободе у краћем трајању од казне коју је издржало или је изречена кривична санкција која се не састоји у лишењу слободе или је проглашено кривим, а ослобођено од казне,
в) је усљед грешке или незаконитог рада органа неосновано лишено слободе, или је задржано дуже у притвору или установи за издржавање казне или мјере и
г) је у притвору провело дуже него што траје казна затвора на коју је осуђено.

(2) Лицу које је у складу са чланом 204. овог закона лишено слободе, без законског основа, припада право на накнаду штете ако против њега није одређен притвор, нити му је вријеме за које је лишено слободе урачунато у изречену казну за кривично дјело или за прекршај.

(3) Накнада штете не припада лицу које је својим недопуштеним поступцима проузроковало лишење слободе. У случајевима из става 1. тачка а) овог члана искључено је право на накнаду штете иако су постојале околности из члана 408. став 1. т. а) и б) или ако је поступак обустављен на основу члана 215. овог закона.

(4) У поступку за накнаду штете у случајевима из ст. 1. и 2. овог члана, сходно ће се примјењивати одредбе ове главе.

Накнада штете лицу проузрокована средствима јавног информисања

Члан 413.

(1) Ако је случај на који се односи неоправдана осуда или неосновано лишење слободе неког лица приказиван у средству јавног информисања и тиме био повријеђен углед тог лица, суд ће, на његов захтјев, објавити у новинама или другом средству јавног информисања саопштење о одлуци из које произлази неоправданост раније осуде, односно неоснованост лишења слободе. Ако случај није приказиван у средству јавног информисања, овакво саопштење ће се, на захтјев тог лица, доставити државном органу, предузећу или другом правном лицу у којем лице ради, а ако је то за његову рехабилитацију потребно - политичкој странци или удружењу грађана.

(2) Послије смрти осуђеног лица право на подношење овог захтјева припада његовом брачном, односно ванбрачном другу, дјеци, родитељима, браћи и сестрама.

(3) Захтјев из става 1. овог члана може се поднијети и ако није поднесен захтјев за накнаду штете.

(4) Независно од услова предвиђених у члану 408. овог закона, захтјев из става 1. овог члана може се поднијети и када је поводом ванредног правног лијека измијењена правна квалификација дјела, ако је усљед правне квалификације у ранијој пресуди био теже повријеђен углед осуђеног лица.

(5) Захтјев из ст. 1. до 3. овог члана подноси се у року од шест мјесеци из члана 409. став 1. овог закона суду који је у кривичном поступку судио у првом степену. О захтјеву одлучује вијеће из члана 24. став 5. овог закона. Приликом рјешавања о захтјеву, сходно се примјењују одредбе члана 408. став 2. и члана 412. став 3. овог закона.

Рехабилитација

Члан 414.

Суд који је у кривичном поступку судио у првом степену донијеће по службеној дужности рјешење којим се поништава упис неоправдане осуде у казненој евиденцији. Рјешење се доставља органу надлежном за вођење казнене евиденције. О поништеном упису не смију се ником давати подаци из казнене евиденције.

Забрана употребе података

Члан 415.

Лице које на било који начин дође до података који се односе на неоправдану осуду или на неосновано лишење слободе, не може употријебити податке на начин који би био од штете за рехабилитацију лица против кога је вођен кривични поступак.

Право на накнаду штете оштећеног по основу радног односа

Члан 416.

(1) Лицу коме је због неоправдане осуде или неоснованог лишења слободе престао радни однос или својство осигураника социјалног осигурања, признаје се радни стаж, односно стаж осигурања као да је било на раду за вријеме за које је због неоправдане осуде или неоснованог лишења слободе стаж изгубило. У стаж се урачунава и вријеме незапослености до које је дошло због неоправдане осуде или неоснованог лишења слободе, а која није настала кривицом тог лица.

(2) Приликом сваког рјешавања о праву на које утиче дужина радног стажа, односно стажа осигурања, државни орган, предузеће или друго правно лице узеће у обзир стаж признат одредбом става 1. овог члана.

(3) Ако државни орган, предузеће или друго правно лице из става 2. овог члана не узме у обзир стаж признат одредбом става 1. овог члана, оштећено лице може захтијевати да суд наведен у члану 410. став 1. овог закона утврди да је признавање овог времена наступило по закону. Тужба се подноси против државног органа, предузећа или другог правног лица које оспорава признати стаж и против Републике Српске из члана 410. став 3. овог закона.

(4) На захтјев државног органа, предузећа или другог правног лица код којег се право из става 2. овог члана остварује, исплатиће се из буџетских средстава у складу са чланом 410. став 3. овог закона прописани допринос за вријеме за које је одредбом става 1. овог члана стаж признат.

(5) Стаж осигурања признат одредбом става 1. овог члана у цијелости се урачунава у пензијски стаж.

XXX ПОСТУПАК ЗА ИЗДАВАЊЕ ПОТЈЕРНИЦЕ И ОБЈАВЕ

Тражење адресе

Члан 417.

Ако се не зна пребивалиште или боравиште осумњиченог, односно оптуженог, када је то по одредбама овог закона неопходно, тужилац или суд ће затражити од полицијског органа да осумњиченог, односно оптуженог потраже и да тужиоца, односно суд обавијесте о његовој адреси.

Услови за издавање потјернице

Члан 418.

(1) Издавање потјернице може се наредити када се осумњичени, односно оптужени против којег је покренут кривични поступак због кривичног дјела за које се по закону може изрећи казна затвора од три године или тежа казна налази у бјекству, а постоји наредба за његово довођење или рјешење о одређивању притвора.

(2) Издавање потјернице наређује суд.

(3) Издавање потјернице наредиће се и у случају бјекства осуђеног из установе у којој издржава казну, без обзира на висину казне, или бјекства из установе у којој издржава заводску мјеру везану са лишењем слободе. Наредбу, у том случају, издаје руководилац установе.

(4) Наредба суда или руководиоца установе за издавање потјернице доставља се полицијским органима, ради извршења.

Издавање објаве

Члан 419.

(1) Ако су потребни подаци о појединим предметима који су у вези са кривичним дјелом, или ове предмете треба пронаћи, а нарочито ако је то потребно ради установљења истовјетности пронађеног непознатог леша, наредиће се издавање објаве којом ће се затражити да се подаци или обавјештења доставе органу који води поступак.

(2) Полицијски органи могу објављивати и фотографију леша или несталог лица ако постоје основи сумње да је до смрти, односно нестанка тог лица, дошло усљед кривичног дјела.

Повлачење потјернице или објаве

Члан 420.

Орган који је наредио издавање потјернице или објаве дужан је да је одмах повуче када се пронађе тражено лице или предмет или када наступи застарјелост кривичног гоњења или извршења казне или други разлози због којих потјерница или објава није више потребна.

Ко расписује потјерницу или објаву

Члан 421.

(1) Потјерницу и објаву расписује надлежни полицијски орган кога одређује суд у сваком поједином случају, односно установа из које је побјегло лице са издржавања казне или заводске мјере.

(2) Ако је вјероватно да се лице за којим је издата потјерница налази у иностранству, надлежно министарство Босне и Херцеговине може расписати и међународну потјерницу.

XXXI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Недовољан број судија

Члан 422.

(1) Ако се код суда који суди само у првом степену због недовољног броја судија не може формирати вијеће предвиђено у члану 24. став 5. овог закона, послове из надлежности тог вијећа вршиће вијеће непосредно вишег суда, ако одредбама ст. 2. и 3. овог члана није другачије одређено.

(2) Послије предаје оптужнице, притвор одређује или укида, по саслушању тужиоца, предсједник вијећа, односно судија, а на главном претресу - вијеће.

(3) Судија првостепеног суда доноси одлуку о захтјеву за понављање поступка у складу са чланом 346. став 1. овог закона.

Рјешавање предмета примљених у рад

Члан 423.

(1) Поступци у кривичним предметима примљеним у рад код судова прије 1. јула 2003. године наставиће се по одредбама овог закона, осим ако одредбама овог члана није другачије одређено.

(2) Поступци у предметима из става 1. овог члана у којима је оптужница ступила на правну снагу или је на основу приједлога тужиоца донесено рјешење о изрицању мјере безбједности обавезног психијатријског лијечења и чувања у здравственој установи, односно обавезног психијатријског лијечења на слободи, наставиће се по одредбама Закона о кривичном поступку („Службени лист СФРЈ“, бр. 26/86, 74/87, 57/89 и 3/90), као и према Закону о измјенама и допунама Закона о кривичном поступку објављеним у „Службеном гласнику Републике Српске“, бр. 4/93, 26/93, 14/94, 6/97 и 61/01, осим ако одредбама ове главе није другачије одређено.

(3) Предмете из надлежности Суда Босне и Херцеговине примљене у рад код судова до 1. јула 2003. године, у којима је оптужница ступила на правну снагу, довршиће ти судови по прописима који су до тада били на снази. Предмете из надлежности Суда Босне и Херцеговине примљене у рад код судова, односно тужилаштава у којима оптужница није ступила на правну снагу, довршиће мјесно надлежни судови по одредбама овог закона, осим ако Суд Босне и Херцеговине, по службеној дужности или на образложени приједлог странака или браниоца, не одлучи да преузме такав предмет.

(4) Ако је Суд Босне и Херцеговине вођење поступка из своје надлежности пренио суду на чијем је подручју кривично дјело извршено или покушано, тај суд ће прихватити доказе прикупљене у току истраге и судског обезбјеђења доказа у складу са овим законом.

(5) Поступке у предметима из става 3. овог члана у којима је поднесен оптужни приједлог довршиће судови по прописима из става 3. овог члана, осим ако одредбама ове главе није другачије одређено.

Могућност суђења у одсуству

Члан 424.

(1) Ако је прије 1. јула 2003. године донесено рјешење о суђењу у одсуству, поступак ће се рјешењем прекинути. Када престану сметње које су проузроковале прекид поступка, поступак ће се наставити по прописима из члана 423. став 2. овог закона.

(2) Ако је прије 1. јула 2003. године оптуженом суђено у одсуству и донесена пресуда, поступак ће се довршити по прописима из става 1. овог члана, осим ако одредбама ове главе није другачије прописано

Предмети у којима је другостепени суд одредио одржавање претреса

Члан 425.

У поступцима у којима је до ступања на снагу овог закона другостепени суд укинуо првостепену пресуду и одредио одржавање претреса пред тим судом, поступак ће се наставити и довршити по прописима који су били на снази до доношења овог закона.

Немогућност понављања поступка

Члан 426.

(1) Право на понављање кривичног поступка правоснажно довршеног прије 1. јануара 1954. године биће уређено посебним законом. До тада остаје на снази члан 6. Уводног закона за Законик о кривичном поступку („Службени лист ФНРЈ”, број 40/53).

(2) У погледу накнаде штете неоправдано осуђеним и неосновано лишеним слободе, одредба члана 7. Уводног закона за Закоником о кривичном поступку („Службени лист ФНРЈ”, број 40/53), примјењује се и послије 1. јула 2003. године, осим ако се другачије предвиди законом из става 1. овог члана.

Подзаконски прописи

Члан 427.

(1) Влада Републике Српске донијеће у року од шест мјесеци пропис о накнади трошкова кривичног поступка и висини паушалног износа из члана 102. овог закона.

(2) Министар ће у року од шест мјесеци донијети сљедеће прописе о:

а) кривичној евиденцији из члана 95. овог закона,
б) вођењу евиденције о притвореницима из члана 206. овог закона,
в) кућном реду у установама за издржавање притвора из члана 212. овог закона и
г) условима, начину чувања и уништавања материјалних доказа у кривичном поступку из члана 270. овог закона.

Престанак важења подзаконских аката

Члан 428.

Прописи донесени на основу Закона о кривичном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 50/03, 111/04, 115/04, 29/07, 68/07, 119/08, 55/09, 80/09, 88/09, 92/09 и 100/09) примјењиваће се до доношења подзаконских аката из члана 427. овог закона, уколико нису у супротности са њим.

Престанак важења закона

Члан 429.

Ступањем на снагу овог закона престаје да се примјењује Закон о кривичном поступку - Пречишћени текст („Службени лист СФРЈ”, бр. 26/86, 74/87, 57/89 и 3/90) са измјенама и допунама овог закона објављеним у „Службеном гласнику Републике Српске”, бр. 4/93, 26/93, 14/94, 6/97 и 61/01 и Закон о кривичном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 50/03, 111/04, 115/04, 29/07, 68/07, 119/08, 55/09, 80/09, 88/09 92/09) и Закон о кривичном поступку – Пречишћени текст („Службени гласник Републике Српске“, број 100/09), осим ако одредбама ове главе није другачије прописано.

Ступање на снагу овог закона

Члан 430.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“

Извори

• „Службени гласник Републике Српске“, број 53/12