Закон о Државном већу тужилаца

ЗАКОН О ДРЖАВНОМ ВЕЋУ ТУЖИЛАЦА

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Садржина закона

Члан 1.

Овим законом уређује се положај, надлежност, организација и начин рада Државног већа тужилаца (у даљем тексту: Државног већа), услови и поступак за избор изборних чланова Државног већа, трајање мандата и престанак њихове функције и обезбеђење услова и средстава за рад Државног већа.

1. ПОЛОЖАЈ ДРЖАВНОГ ВЕЋА

Самосталност

Члан 2.

Државно веће је самосталан орган који обезбеђује и гарантује самосталност јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.

У оквиру своје надлежности Државно веће остварује сарадњу са Високим саветом судства, државним и другим органима и организацијама, тужилачким саветима других држава и међународним организацијама.

Средства за рад Државног већа

Члан 3.

Средства за рад Државног већа обезбеђују се у буџету Републике Србије, на предлог Државног већа. Државно веће самостално располаже средствима из става 1. овог члана, у складу са законом.

Седиште и обележја Државног већа

Члан 4.

Седиште Државног већа је у Београду.

Државно веће има печат, који садржи назив и грб Републике Србије и назив и седиште органа, у складу са посебним законима.

Састав Државног већа

Члан 5.

Државно веће има једанаест чланова.

Чланови Државног већа су Републички јавни тужилац, министар надлежан за правосуђе и председник надлежног одбора Народне скупштине, као чланови по положају и осам изборних чланова које бира Народна скупштина, у складу са овим законом.

Изборне чланове чине шест јавних тужилаца или заменика јавних тужилаца са сталном функцијом, од којих је најмање један са територије аутономних покрајина и два угледна и истакнута правника са најмање 15 година искуства у струци, од којих је један адвокат, а други професор правног факултета.

Председник Државног већа

Члан 6.

Републички јавни тужилац је по положају председник Државног већа.

Председник Државног већа представља Државно веће, руководи његовим радом и врши друге послове у складу са законом.

Заменик председника

Члан 7.

Државно веће има заменика председника, кога из реда тужилаца и заменика јавних тужилаца – изборних чланова Државног већа бира и разрешава Државно веће.

Заменик председника обавља послове председника у случају његовог одсуства или спречености.

Начин избора заменика председника Државног већа и трајање мандата уређује се Пословником о раду Државног већа тужилаца (у даљем тексту: Пословник).

Однос са другим органима

Члан 8.

Јавна тужилаштва и други државни органи, као и јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца, су дужни да поступају по захтевима Државног већа за достављање информација, докумената и другог материјала у вези са вршењем послова из надлежности Државног већа.

2. ПОЛОЖАЈ ЧЛАНОВА

Имунитет

Члан 9.

Члан Државног већа ужива имунитет као јавни тужилац.

Члан Државног већа не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења одлука Државног већа.

Члан Државног већа не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању функције члана Државног већа без одобрења надлежног одбора Народне скупштине.

Плате и накнада за рад

Члан 10.

Изборни чланови Државног већа из реда заменика јавних тужилаца за време обављања функције у Државном већу остварују права из радног односа у Државном већу.

Чланови Државног већа из става 1. овог члана имају право на плату у висини износа који се одређује множењем коефицијента 6,00 са основицом за обрачун и исплату, у складу са Законом о јавном тужилаштву.

Члановима Државног већа по положају, члановима Државног већа јавним тужиоцима и члановима Државног већа из реда адвоката и професора правног факултета припада посебна накнада за рад у Државном већу, коју одређује надлежни одбор Народне скупштине.

Неспојивост послова

Члан 11.

Изборни члан Државног већа из реда адвоката, односно професора правног факултета, након ступања на функцију, не може бити на функцијама у органима који доносе прописе, органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединицама локалне самоуправе.

Изборни члан Државног већа из реда заменика јавних тужилаца може се ослободити вршења функције заменика јавног тужиоца за време обављања функције у Државном већу, на основу одлуке Државног већа.

Мандат чланова

Члан 12.

Мандат чланова Државног већа траје пет година, осим за чланове по положају.

Изборни чланови Државног већа могу бити поново бирани, али не узастопно.

За време трајања мандата јавни тужилац и заменик јавног тужиоца који је члан Државног већа не може бити биран за јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца у другом јавном тужилаштву.

II. НАДЛЕЖНОСТ И НАЧИН РАДА ДРЖАВНОГ ВЕЋА

Надлежност

Члан 13.

Државно веће:

- утврђује листу кандидата за избор Републичког јавног тужиоца и јавних тужилаца коју доставља Влади;
- предлаже Народној скупштини кандидате за први избор за заменика јавног тужиоца;
- бира заменике јавних тужилаца за трајно обављање функције заменика јавног тужиоца;
- бира заменике јавних тужилаца који су на сталној функцији за заменике јавног тужиоца у вишем јавном тужилаштву;
- одлучује o престанку функције заменика јавних тужилаца;
- утврђује разлоге за разрешење јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца;
- одређује јавно тужилаштво у којем ће јавни тужилац и заменици јавног тужиоца наставити да врше функцију заменика јавног тужиоца у случају укидања јавног тужилаштва;
- одлучује о удаљењу Републичког јавног тужиоца;
- одлучује по приговору на одлуку о удаљењу јавног тужоца и заменика јавног тужиоца;
- предлаже обим и структуру буџетских средстава неопходних за рад јавних тужилаштава за текуће расходе и врши надзор над њиховим трошењем, у складу са законом;
- утврђује које су друге функције, послови или приватни интереси у супротности са достојанством и самосталношћу јавног тужилаштва;
- поставља вршиоца дужности Републичког јавног тужиоца;
- одлучује по приговору на одлуку Републичког јавног тужиоца о томе када се сматра да није било избора јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца;
- даје мишљење о изменама постојећих или доношењу нових закона који уређују положај и поступање јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, организацију јавног тужилаштва, као и других закона које јавна тужилаштва примењују;
- доноси Етички кодекс;
- води лични лист за сваког јавног тужиоца, заменика јавног тужиоца и запосленог у јавном тужилаштву;
- именује и разрешава Дисциплинског тужиоца и његове заменике и чланове Дисциплинске комисије и њихове заменике;
- доноси одлуке о правним лековима у дисциплинском поступку;
- доноси Правилник о мерилима за вредновање рада јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца;
- доноси одлуку о правном леку против одлуке о вредновању рада јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца;
- одлучује о приговорима у поступку избора за чланове Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца;
- обавља послове у вези са спровођењем Националне стратегије реформе правосуђа;
- утврђује садржину програма обуке за заменике јавних тужилаца који се први пут бирају на функцију и тужилачке помоћнике у складу са законом;
- предлаже програм обуке за јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца који трајно обављају функцију;
- обавља и друге послове предвиђене законом.

Начин рада

Члан 14.

Државно веће може да одлучи да ради у јавној седници, у складу са Пословником.

Седнице Државног већа сазива председник по сопственој иницијативи или на предлог најмање три члана Државног већа.

Државно веће одржава седнице када је присустно најмање шест чланова Државног већа.

Стална радна тела

Члан 15.

Стална радна тела Државног већа су: Изборна комисија и дисциплински органи.

Састав и начин рада сталних радних тела уређује се актом Државног већа.

Повремена радна тела

Члан 16.

Ради разматрања појединих питања из своје надлежности Државно веће може да образује повремена радна тела.

Образовање, састав и начин рада повремених радних тела ближе се уређује Пословником.

Одлучивање

Члан 17.

Одлуке Државног већа доносе се већином гласова свих чланова.

Одлуке Државног већа морају бити образложене када је против њих дозвољен правни лек и када је то законом и Пословником прописано.

Пословник

Члан 18.

Државно веће доноси Пословник којим се ближе уређује начин рада и одлучивање Државног већа.

Пословник и други општа акта Државног већа објављују се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Јавност рада

Члан 19.

Државно веће подноси годишњи извештај о свом раду Народној скупштини.

Државно веће редовно обавештава јавност о свом раду на начин уређен Пословником.

III. ПОСТУПАК ЗА ИЗБОР ЧЛАНОВА ДРЖАВНОГ ВЕЋА

1. Општи услови

Овлашћени предлагачи

Члан 20.

Изборне чланове Државног већа бира Народна скупштина на предлог овлашћених предлагача.

Овлашћени предлагач за изборне чланове Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца је Државно веће.

Државно веће је обавезно да предложи Народној скупштини кандидате који су непосредно изабрани од стране јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на начин и у поступку предвиђеним овим законом.

Овлашћени предлагач за изборног члана Државног већа из реда адвоката је Адвокатска комора Србије.

Кандидате за изборног члана Државног већа из реда професора правног факултета предлаже заједничка седница декана правних факултета у Републици Србији.

Кандидовање и предлагање

Члан 21.

Одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа доноси председник Државног већа најмање шест месеци пре истека мандата изборних чланова Државног већа.

Одлука из става 1. овог члана објављује се у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа председник Државног већа доставља председнику Изборне комисије Државног већа, председнику Адвокатске коморе Србије и декану најстаријег правног факултета у Републици Србији.

Овлашћени предлагачи морају доставити имена кандидата за изборне чланове Државног већа Народној скупштини Републике Србије најкасније 90 дана пре дана истека мандата изборних чланова Државног већа.

2. Избор кандидата за чланове Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца

а) Опште одредбе

Заступљеност јавних тужилаштава

Члан 22.

Изборни чланови Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца бирају се из следећих јавних тужилаштава:

- један из Републичког јавног тужилаштва;
- један из апелационих тужилаштава, Тужилаштва за организовани криминал и Тужилаштва за ратне злочине;
- један из виших тужилаштава;
- два из основних тужилаштава;
- један из јавних тужилаштава са територије аутономне покрајине.

Услови за кандидовање

Члан 23.

Кандидат за изборног члана Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика може бити сваки јавни тужилац и заменик јавног тужиоца у Републици Србији који се налази на функцији јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца најмање седам година.

Статус кандидата стиче јавни тужилац и заменик јавног тужиоца кога предложи колегијум једног или више јавних тужилаштава, према врсти и степену јавног тужилаштва, односно јавног тужилаштва са територије аутономне покрајине у којима кандидат врши јавнотужилачку функцију. Један колегијум јавног тужилаштва може да предложи само једног кандидата.

Изузетно од става 2. овог члана, за стицање статуса кандидата за изборног члана Државног већа из реда заменика Републичког јавног тужиоца, као и из јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца Тужилаштва за ратне злочине и Тужилаштва за организован криминал није потребан предлог колегијума, већ се статус кандидата стиче пријавом.

Бирачко право

Члан 24.

Јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца бирају кандидате за Државно веће на основу слободног, општег, једнаког и непосредног изборног права, тајним гласањем.

Нико нема право да, по било ком основу, спречава или присиљава јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца да гласа или да га позива на одговорност због гласања.

Право да бирају кандидате за Државно веће имају сви јавни тужиоци и заменици јавних тужилаца. Јавни тужилац и заменик јавног тужиоца гласа само за кандидата са листе кандидата врсте, односно степена јавног тужилаштва у којем врши своју функцију.

Јавни тужилац, односно заменик јавног тужиоца са територије аутономне покрајине, поред листе кандидата из става 4. овог члана, гласа и за листу кандидата за јавна тужилаштва са територије аутономне покрајине.

Изборна комисија

Члан 25.

Поступак предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца организује и спроводи Изборна комисија Државног већа (у даљем тексту: Изборна комисија).

Изборна комисија се састоји од председника и четири члана и њихових заменика, које бира Државно веће из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на сталној функцији, уз њихову сагласност.

Заменици чланова Изборне комисије имају иста права и одговорности као и чланови које замењују.

Чланови Државног већа не могу истовремено бити чланови и заменици чланова Изборне комисије.

Мандат члановима Изборне комисије траје пет година, уз могућност поновног избора.

Чланови Изборне комисије не могу се кандидовати за изборне чланове Државног већа.

Положај Изборне комисије

Члан 26.

Изборна комисија је самостална и независна у раду и ради на основу закона и прописа донетих на основу закона.

Изборна комисија доноси одлуке већином гласова свих чланова.

За свој рад Изборна комисија одговара Државном већу које обезбеђује услове за њен рад.

Сва јавна тужилаштва су дужна да пружају помоћ Изборној комисији и да им достављају податке потребне за рад.

Изборне радње

Члан 27.

Изборна комисија, по пријему одлуке о отпочињању поступка предлагања кандидата, доноси одлуку о изборним радњама и роковима.

Председник Изборне комисије доставља јавним тужиоцима одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата и одлуку о изборним радњама и роковима.

Јавни тужиоци су обавезни да одлуку о отпочињању поступка предлагања кандидата и одлуку о изборним радњама и роковима, учине доступним свим заменицима јавних тужилаца у том јавном тужилаштву, на одговарајући начин.

б) Поступак

Кандидациона пријава

Члан 28.

Кандидациона пријава се доставља Изборној комисији у року од 30 дана од дана објављивања одлуке о отпочињању поступка предлагања кандидата за изборне чланове Државног већа у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Уз кандидациону пријаву доставља се потписана изјава кандидата о прихватању кандидатуре и одлука Колегијума јавног тужилаштва о подржавању кандидатуре, као и лични и професионални подаци о кандидату.

Поступак по пријави

Члан 29.

Изборна комисија испитује благовременост и потпуност пријаве.

Неблаговремену пријаву Изборна комисија одбацује решењем.

Изборна комисија ће, у року од 24 часа од пријема непотпуне пријаве, закључком позвати кандидата да поднету пријаву допуни у року од 48 сати од часа пријема, уз упозорење да ће у супротном бити одбачена.

Коначна листа кандидата

Члан 30.

Изборна комисија утврђује коначну листу кандидата у року од 15 дана од истека рока из члана 28. став 1. овог закона.

Изборна комисија утврђује по једну коначну листу кандидата за сваки степен и врсту јавног тужилаштва, односно из јавних тужилаштава са територије аутономне покрајине из којих се предлажу изборни чланови Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, у складу са одредбом члана 22. овог закона.

Редослед кандидата на листама утврђује се према редоследу предаје кандидационих пријава Изборној комисији.

Време избора и бирачка места

Члан 31.

Датум и време спровођења избора одређује Изборна комисија и о томе обавештава све јавне тужиоце десет дана пре избора.

Јавни тужиоци ће седам дана пре дана одржавања избора обавестити јавним обавештењем заменике јавних тужилаца о дану и времену одржавања избора.

Гласање за кандидате за изборне чланове из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца се обавља на бирачким местима у јавним тужилаштвима одређеним од стране Изборне комисије.

Бирачки одбори и гласачки материјал

Члан 32.

Изборна комисија је дужна да припреми благовремено материјал за гласање за свако бирачко место и то: потребан број гласачких листића и утврђену листу кандидата.

За свако бирачко место Изборна комисија именује бирачки одбор.

Бирачки одбор чине три заменика јавних тужилаца који нису кандидати за избор.

Начин гласања

Члан 33.

Утврђена листа кандидата на дан гласања мора бити видно истакнута на свим бирачким местима и у свим јавним тужилаштвима према степену и врсти јавних тужилаштава, односно јавног тужилаштва са територије аутономне покрајине који бирају кандидата на тој листи кандидата.

Сваки јавни тужилац и заменик јавног тужиоца гласа лично.

Гласање је тајно.

Гласа се на овереним гласачким листићима.

Бирачки одбор спроводи гласање у просторији јавног тужилаштва коју благовремено одреди јавни тужилац.

Утврђивање резултата

Члан 34.

Изборна комисија утврђује укупан број тужилаца и заменика јавних тужилаца и број јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца који су гласали по бирачким местима, број неупотребљених, неважећих и важећих гласачких листића, број гласова који су кандидати добили на појединим бирачким местима, као и број укупно добијених гласова по кандидатима за сваку листу кандидата.

3. Одлука о предлогу кандидата за изборне чланове Државног већа

а) Предлог кандидата из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца

Члан 35.

Државно веће доноси одлуку о предлогу једног кандидата са највећим бројем гласова или више кандидата, са сваке листе, на основу записника о утврђивању резултата избора, коју им доставља Изборна комисија.

Државно веће предлаже више кандидата у случају када више јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца на једној изборној листи добије приближно једнак највећи број гласова.

Коначну одлуку о предлогу кандидата из реда јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца са сваке листе кандидата Државно веће доставља Народној скупштини.

б) Предлог кандидата из реда адвоката

Члан 36.

Поступак предлагања кандидата за изборног члана Државног већа из реда адвоката организује и спроводи Адвокатска комора Србије на начин на који се обезбеђује најшира представљеност њених чланова.

Поступак кандидовања, избора и предлагања се спроводи на начин и у роковима које својим актом одреди Адвокатска комора Србије.

Адвокатска комора Србије доставља предлог једног или више кандидата Народној скупштини.

в) Предлог кандидата из реда професора

Члан 37.

Предлагање кандидата за изборне чланове Државног већа из реда професора правног факултета спроводи се на начин и по поступку који утврди својим актом заједничка седница декана правних факултета у Републици Србији.

Декан најстаријег правног факултета у Републици Србији доставља предлог кандидата за члана Државног већа из реда професора правног факултета Народној скупштини, у складу са одлуком заједничке седнице свих декана правних факултета у Републици Србији.

4. Избор и ступање на функцију

Избор чланова

Члан 38.

Чланове Државног већа бира Народна скупштина на предлог овлашћених предлагача.

Народна скупштина бира, за члана Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, по једног кандидата са сваке листе кандидата.

Ако изабрани члан Државног већа без оправданог разлога не ступи на функцију у року од 30 дана од дана избора у Народној скупштини сматраће се да није ни изабран.

Разлози за неступање на функцију из става 3. овог члана, утврђују се одлуком Државног већа које о томе обавештава Народну скупштину.

Државно веће организује поновљене изборе за овог члана у року од 60 дана.

IV. ПРЕСТАНАК ФУНКЦИЈЕ ЧЛАНОВА ДРЖАВНОГ ВЕЋА

Разлози престанка

Члан 39.

Члановима по положају престаје функција у Државном већу када им престане функција по основу које су постали чланови Државног већа.

Изборним члановима престаје функција у Државном већу трајним губитком радне способности за обављање функције члана Државног већа, оставком на чланство у Државном већу, истеком мандата и разрешењем.

Изборним члановима Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца престаје функција у Државном већу и престанком функције јавног тужиоца и заменика јавног тужиоца.

Изборном члану Државног већа из реда адвоката престаје функција у Државном већу и брисањем из именика адвоката.

Изборном члану Државног већа из реда професора престаје функција у Државном већу и престанком звања професора правног факултета.

Превремени престанак мандата

Члан 40.

Ако изборном члану Државног већа престане мандат пре истека времена на који је изабран, Државно веће ће у року од 15 дана донети одлуку из члана 21. став 1. овог закона.

Поступак предлагања и избора за новог члана спровешће се у складу са одредбама овог закона. Новоизабраном члану мандат траје пет година.

V. ПОСТУПАК ЗА РАЗРЕШЕЊЕ

Разлози

Члан 41.

Изборни члан Државног већа се разрешава функције пре истека времена на које је изабран ако функцију члана Државног већа не врши у складу са Уставом и законом и ако буде осуђен за кривично дело на безусловну казну затвора, односно за кривично дело које га чини недостојним за вршење функције члана Државног већа.

Иницијатива

Члан 42.

Иницијативу за разрешење изборног члана Државног већа може поднети сваки члан Државног већа.

Инцијативу за разрешење изборног члана Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца може поднети и сваки јавни тужилац, на основу одлуке колегијума тог јавног тужилаштва.

Иницијативу за разрешење изборног члана Државног већа из реда адвоката, односно професора правног факултета могу поднети њихови овлашћени предлагачи.

Оцена прихватљивости иницијативе

Члан 43.

Државно веће ће у примереном року по пријему иницијативе оценити вероватност разлога због којег се разрешење тражи.

Ако оцени да разлози за разрешење нису учињени вероватним, Државно веће ће писмено обавестити подносиоца да иницијатива није прихваћена.

Изјашњење

Члан 44.

Када прихвати иницијативу Државно веће ће, пре доношења одлуке о покретању поступка, омогућити члану Државног већа чије се разрешење иницира, да се о наводима иницијативе изјасни.

Покретање поступка

Члан 45.

Одлуку о покретању поступка разрешења доноси Државно веће у року од 15 дана од пријема иницијативе.

Одлуком о покретању поступка може се изрећи и мера суспензије до окончања поступка за разрешење.

Изборном члану ће се омогућити да се изјасни о свим наводима од значаја за доношење одлуке о разрешењу.

Разрешење

Члан 46.

Предлог за разрешење Државно веће доноси у року од 30 дана од дана покретања поступка.

У доношењу предлога из става 1. овог члана не учествује члан Државног већа о чијем се разрешењу одлучује.

Одлуку о разрешењу, на основу предлога из става 1. овог члана, доноси Народна скупштина.

Након подношења предлога из става 1. овог члана, члан Државног већа се обавезно удаљује до доношења одлуке Народне скупштине.

VI. АДМИНИСТРАТИВНА КАНЦЕЛАРИЈА

Послови и организација рада

Члан 47.

За обављање стручних, административних и других послова у оквиру Државног већа образује се административна канцеларија.

Организација, послови и начин рада Административне канцеларије ближе се уређује актом Државног већа.

На права и обавезе запослених у Административној канцеларији примењују се прописи који уређују положај државних службеника и намештеника.

Секретар Државног већа

Члан 48.

Државно веће има секретара који се поставља на период од пет година и може бити поново постављен. Секретара поставља Државно веће.

Секретар руководи Административном канцеларијом и за свој рад одговоран је Државном већу. Секретар има статус државног службеника на положају.

Услови за постављење секретара одређују се актом Државног већа.

Упућивање заменика јавног тужиоца

Члан 49.

Заменик јавног тужиоца може бити упућен, ради обављања стручних послова, у радна тела Државног већа.

Решење о упућивању доноси Државно веће, по прибављеном мишљењу јавног тужиоца јавног тужилаштва у коме заменик јавног тужиоца врши своју функцију, уз писмену сагласност заменика јавног тужиоца.

Упућивање може трајати најдуже три године.

VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Први избор чланова Државног већа

Члан 50.

Народна скупштина ће најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона, изабрати изборне чланове првог састава Државног већа.

Приликом избора, Народна скупштина дужна је да изабере најмање једног члана Државног већа из реда јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца који обављају јавнотужилачку функцију у јавном тужилаштву на територији аутономне покрајине.

До избора првог састава Државног већа, послове из надлежности Државног већа у вези са избором изборних чланова Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, обавља Високи савет правосуђа.

Изборни чланови првог састава Државног већа из реда јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца

Члан 51.

Изборне чланове првог састава Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца, чине по два члана који се бирају из реда:

- заменика Републиког јавног тужиоца, Тужиоца за ратне злочине и заменика Тужиоца за ратне злочине;
- јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца из окружних јавних тужилаштава;
- јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца из општинских јавних тужилаштава.

Најмање један члан Државног већа из става 1. алинеја друга и трећа овог члана мора бити из јавног тужилаштва са територије аутономне покрајине.

Кандидате за изборне чланове првог састава Државног већа, Високом савету правосуђа, предлажу колегијуми јавних тужилаштава према врсти и степену јавног тужилаштва у коме кандидат врши функцију јавног тужиоца, односно заменика јавног тужиоца. Један колегијум јавног тужилаштва може да предложи само једног кандидата.

Изузетно од става 3. овог члана Колегијум Републичког јавног тужилаштва и Тужилаштва за ратне злочине може предложити више од једног кандидата.

Кандидати из ст. 3. и 4. овог члана предлажу се Високом савету правосуђа у року од 15 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Високи савет правосуђа у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона предлаже Народној скупштини једног или више кандидата за сваког изборног члана Државног већа из реда јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца, у складу са бројем јавних тужилаца, односно заменика јавних тужилаца према врсти и степену јавних тужилаштава прописаних у ставу 1. овог члана. При предлагању кандидата, Високи савет правосуђа узима у обзир предлоге из ст. 3. и 4. овог члана.

Високи савет правосуђа утврђује предлог из става 6. овог члана већином гласова ужег састава, који чине стални чланови и позивни чланови-јавни тужиоци.

До 1. јануара 2010. године, изборни чланови првог састава Државног већа из реда заменика јавних тужилаца, имају право на основну плату једнаку основној плати Републичког јавног тужиоца.

Изборни чланови првог састава Државног већа из реда адвоката и професора правног факултета

Члан 52.

Адвокатска комора Србије и заједничка седница свих декана правних факултета у Републици Србији дужни су да у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона предложе Народној скупштини једног или више кандидата за избор изборних чланова првог састава Државног већа из реда адвоката, односно професора правног факултета.

Предлагање кандидата из става 1. овог члана спровешће се сходном применом овог закона.

Конститутивна седница Државног већа

Члан 53.

Конститутивна седница Државног већа одржаће се у року од седам дана од дана избора изборних чланова. Конститутивну седницу сазива и њоме председава Републички јавни тужилац.

Престанак мандата изборним члановима првог састава Државног већа

Члан 54.

Изборним члановима првог састава из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца престаје мандат даном ступања на функцију изборних чланова сталног састава, а најкасније истеком мандата од пет година.

Изборним члановима првог састава Државног већа из реда адвоката и професора правног факултета функција престаје истеком мандата прописаног овим законом.

Изборним члановима првог састава Државног већа функција престаје и у свим осталим случајевима прописаним одредбама овог закона.

Настављање функције јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца изборних чланова првог састава Државног већа

Члан 55.

Изборни члан из реда заменика јавних тужилаца, престанком мандата у првом саставу Државног већа, бира се на функцију заменика јавног тужиоца у јавном тужилаштву из кога је изабран за члана, односно у јавном тужилаштву које је преузело надлежност тог јавног тужилаштва.

Изборни члан из реда јавних тужилаца, након престанка мандата у првом саставу Државног већа, бира се на функцију заменика јавног тужиоца у истом, непосредно вишем јавном тужилаштву, односно јавном тужилаштву које је преузело надлежност јавног тужилаштва из кога је изабран за члана.

Одлуку из ст. 1. и 2. овог члана доноси Државно веће у сталном саставу.

Рок за спровођење изборног поступка за стални састав Државног већа

Члан 56.

Изборни поступак чланова сталног састава Државног већа из реда јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца спровешће се у року од шест месеци од дана почетка рада јавних тужилаштава одређених Законом о јавном тужилаштву.

Обављање послова Административне канцеларије и преузимање запослених

Члан 57.

Државно веће у року од 90 дана од дана конституисања преузима од министарства надлежног за правосуђе права, обавезе, предмете и архиву који су потребни за вршење преузетих послова, у складу са надлежношћу одређеном овим законом.

Државно веће преузима и државне службенике и намештенике који раде у преузетом делокругу.

Начин преузимања предмета и државних службеника и намештеника уређује својим актом министар надлежан за правосуђе.

Док се не попуне радна места предвиђена актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места у Административној канцеларији, одређене стручне и административне послове за потребе Државног већа може обављати министарство надлежно за правосуђе, у складу са актом Државног већа.

Подзаконски акти

Члан 58.

Подзаконски акти предвиђени овим законом биће донети у року од 90 дана од дана конституисања Државног већа.

До доношења аката из става 1. овог члана примењиваће се општи акти Високог савета правосуђа, уколико нису у супротности са овим законом.

Преузимање надлежности Високог савета правосуђа

Члан 59.

Даном конституисања, Државно веће преузима надлежности Високог савета правосуђа прописане Законом о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 39/03, 44/04, 51/04, 46/06 и 106/06).

Престанак важења Закона о Високом савету правосуђа

Члан 60.

Даном конституисања Државног већа престаје да важи Закон о Високом савету правосуђа („Службени гласник РС”, бр. 63/01, 42/02, 39/03, 41/03 - исправка, 44/04 и 61/05), у делу који се односи на јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца.

Ступање закона на снагу

Члан 61.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Извори

• „Службени гласник Републике Србије”, број 116/08