[Зажени се дете Дукатличе]
Зажени се дете Дукатличе,
и запроси Јанику девојку.
Покупи се кићени сватови,
па си пође цркве на венчање,
и си пође у шуме зелене. 5
Пуче пушка из шуме зелене,
лако пуче, млого је стревила,
стревила је дете Дукатличе,
стревила га у тој клето срце.
Кад су били на пола венчање, 10
проговара дете Дукатличе:
„Чујеш мене, куме и старејко,
млого ме је дремка обалила!“
Кад је било и цело венчање,
па говори дете Дукатличе: 15
„Чујеш мене, куме и старејко,
ја ћу идем напред пред сватови,
да наточим вино и ракију,
и ћу лепо свати да пресретнем,
и ћу лепу песму да запевам, 20
и ћу лепо оро да поведем!“
Па отиде дете пред сватови.
Одолек’ га мајка сагледала,
па га лепо одма пресретнала:
„Што ми, синко, идеш пред сватови?" 25
„Ћути, мајке, ништа не говори,
но улегни у љути клетови,
намести ми дуго и широко,
и ми тури под главу високо,
ја ћу легнем малко да преспавам. 30
Ти наточи вино и ракију,
и ти лепо свати да пресретнеш,
и ти лепо оро да поведеш,
и ти лепу песму да запеваш:
„Море боже, аој мили боже, 35
што ће, боже, слунце без месеца?
Такој моја снаја и без сина!"
То изусти и душу испусти.
И она је дете послушала,
наточила вино и ракију, 40
и је лепо свати пресретнала,
и је лепо оро заиграла,
и је лепу песму запевала:
„Море боже, аој мили боже,
што ће, боже, слунце без месеца? 45
Такој моја снаја и без сина!“
И се пушта таја верна љуба:
„Зашто, мајке, моја свекрвице,
зашто, мајке, такој ти говориш?“
„Чујеш ли ме, моја мила снајо, 50
ти улегни у љути клетови,
па да видиш дете Дукатличе.“
Кад улеже у љути клетови,
она виде дете Дукатличе;
покреће га, јадна, обрће га, 55
па му бркна у свил’ни џепови,
па извади тија остри ножи:
„Чујеш мене, моја свекрвице,
да не копаш на друм, на раскрсја,
откуд, мајке, слунце што изгрева, 60
да пазимо кићени сватови.“
То изусти и душу испусти.
