[Зажени се Ива младожења]
Зажени се Ива младожења,
Па узима Ивану девојку.
Од долеко преко Црно Море.
Па пођоше они сас девојку.
Када беју у вр’ у планину, 5
Проговара вила белогрлка:
Да л’ да стрелим Иву младожењу,
Да л’ да стрелим под Ивану коња?
Не устрели под Ивану коња,
Но устрели Иву младожењу. 10
Када беју на пола венчање,
Навали се Ива на Ивану.
Проговара куме и старејко:
Да л’ си Иво срами загубија,
Ел ти тебе болес натежала? 15
Несам куме срами загубија,
Тешко ми је болес натежала.
Опрости ми куме и старејко,
Да искочим напред пред сватови.
Просто теби Иво младожењо, 20
Ти искочи напред пред сватови.
Одолек га сестра угледала,
Ублизо му порте отворила,
Отворила па му честитала:
Честитам ти брале прву љубу. 25
Честит' сестро кој ће гу заљуби.
Ублизо га мајка угледала,
Угледала па му честитала:
Честитам ти сине прву љубу.
Честит' мајке кој ће гу заљуби. 30
Чујеш ли ме остарела мајке,
Ти ми простри доле у подруме,
Па ме прекри свиленим покровом.
Мајка си је све тој учинила,
Па му простра доле у подруме, 35
И прекри га свиленим покровом.
Под покрова Ива проговара:
Чујеш ли ме моја стара мајке,
Што је адет све да си учиниш,
А Ивану натраг да поврнеш. 40
Мајка си је све тој учинила.
С леву руку танац коло води,
А сас десну слузе пребрисује,
Слузе брише и песму си поје:
Врћај ми се моја мила снајке, 45
Гору прођи, гору ће расцвелиш,
Воду прођи, воду ће расцвелиш.
