Задоцњени путник
Задоцњени путник
Задоцњени путник Писац: Војислав Илић |
Не дижу се више са шарених поља
Лагани лепири и свилена стада;
Све обави јесен магловитим велом,
И увело лисје на земљицу пада.
Одлетеле тице у далеке земље —
Само једна јоште путу се не спрема:
Лагана јој крилца поломили људи,
А без крила збора о полету нема!
И под хладним даждем, оборене главе,
Боно тиче снева своје миле сеје:
Како зраком лећу далеко, далеко,
Куда топло сунце целе зиме греје...
И у благом санку из прошлости давне
Болној тици тако протицаху дани;
Нит' се из сна креће, нит' очи отвара —
И снег тихо веје — да тиче сахрани...
1. март, 1880 год.
Извори
уреди- Војислав Илић: Сабрана дела, Лирско песништво 1872-1886, Вук Караџић, Београд, страна 87.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Војислав Илић, умро 1894, пре 130 година.
|