ЗОРОВАВЕЛОВ СУД
| ЗОРОВАВЕЛОВ СУД Писац: Гаврил Стефановић Венцловић |
Код цара Дарија персијского тројица поближих од његових удворника се надмудривали који би похитленију неку беседу од себе изнео пред цара да би га за то у своме царству вишего господина учинио. И томе се сваки о себи довише да упишу на папиру кано цедуљицу од свога им разума што је понајснажније и најјаче овога вилајета. И један уписа у својој цедуљи да је вино од свега понајснажније, јер оно свакога човека може с ногу свалити и најпаметнијега изумити, ко га много пије. А други је пак хвалио цара и говорио да је од свега понајсиловитији цар заштоно он и земљом и морем, влада над свим људма у свому царству, и што му је воља, то чини. А трећи је написао да је понајмоћнија од свега млада невеста, да речемо, ето, жена. Заштоно она је на овај свет родила и цара и краља, и оне, којино виноград саде.
И те су цедуље метнули на постељу под узглавље царево, и каде им цар смотре писмо, дозва сву своју господу преда се да расмотре чије узбуде помудрије писмо да га учини првога до себе у царству. И пронађоше тако сви о невести да је право изречено.
И то бијаше именом Зоровавел, израиљски цар, што пак изведе из ропства вавилонскога род израиљски к Јерусалиму и понови град и цркву Соломонову. Он је то запросио од цара персијскога и достаде.
Извор
уреди- Гаврил Стефановић Венцловић:Црни биво у срцу, Просвета, Београд
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Гаврил Стефановић Венцловић, умро 1749, пре 275 година.
|