Женидба Ива Сењанина
Мили Боже и мила Марио!
Вино пије тридесет Сењана’,
Међу њима Сењанине Иво;
Ал’ говори Сењанине Иво:
„Ој дружино браћо моја драга! 5
„Жењен ниесам, женити се нећу
„Док не љубим Ајкуну диевојку,
„Милу кћерцу од Клисе диздара.“
Сењани му тихи говорили:
„Ој Бога ти Сењанине Иво! 10
„Јунак јеси над много јунака',
„Ал’ ти немаш коња ни оружја,
„На чему би довео Ајкуну?“
Ал’ говори Сењанине Иво:
„Небудалте тридесет Сењана’! 15
„Ја имадем ујака својега,
„Баш ујака старину Новака;
„Ујко има коња коснатога,
„У кога је грива до копита;
„Ујко ће ми поклонити вранца 20
„И поклонит’ свијетло оружје,
„Док доведем Ајкуну диевојку.“
Ниш’ нестаде Сењанине Иво,
Већ он иде у гору зелену.
Кад он дође у гору зелену, 25
Ал’ он нађе својега ујака,
Па говори Сењанине Иво:
„Ој старино мој мио ујаче!
„Би л’ ми мого поклонити вранца,
„Поклонити вранца и оружје? 30
„Док доведем Ајкуну диевојку,
„Милу кћерцу од Клисе диздара.“
Ал’ му рече старина Новаче:
„Драго диете Сењанине Иво!
„Ја ћу теби поклонити вранца, 35
„Поклонити вранца и оружје,
„Док доведеш Ајкуну диевојку,
„Милу кћерцу од Клисе диздара;
„У вранца је грива до копита,
„Кога гањаш утећи ти неће, 40
„Кога тукаш побиећи ти неће.“ —
Лиепо ми се оправио Иво,
Још је боље коња оправио:
Себ’ облачи баш у сухо злато,
А коњица у зелену свилу. 45
Пушто коњу свилу до копита,
А злаћену до кољена узду,
Па он иде за гору на воду.
Када дође за гору на воду,
Под водицом ударао копље, 50
Па за копље коња привезао,
Па он сиеде и он пије вино.
Отуд иде од Клисе диздаре
И с њим иде Хоџа од Новога.
Ал’ говори Хоџа од Новога: 55
„Мили Боже и мила Марио!
„Мили Боже да лиепа јунака!
„Да ми га је с коњем разставити,
„А ја би га баш његовом главом.“
Ал’ говори од Клисе диздаре: 60
„Небудали Хоџа од Новога!
„Имам кћерку Ајкуну диевојку,
„Та је лиепша већ жарено сунце;
„Она ће га с коњем разставити
И у наше дворе умамити.“ 65
И он иде двору бијеломе,
Па говори Ајкуни диевојки:
„Драга кћерко Ајкуно диевојко!
„Сад ти узми виедро олагано,
„Пак ти иди за гору на воду; 70
„За гором је рањена делија,
„Неби ли га с коњем разставила
„И у наше дворе умамила,
„А ја ћу га разставити главом.“
Кад Ајкуна риечи разумиела, 75
Она иде на горње чардаке,
Свилу свлачи, па злато облачи,
И облачи девет кавадара’,
У свакоме по девет џепова’,
А у сваком хиљада дуката’; 80
Мало јој се то видило блага,
Још узимље блага у њедарца
И узима купу диздареву,
Која кошта сама Цариграда;
П’ онда узе виедро ологано, 85
Па отиде за гору на воду.
Кад је види Сењанине Иво,
Ниш’ нестаде Сењанине Иво,
Већ он сиеде коњу у седалце,
Пред диевојком воду замућује; 90
Ал’ говори Ајкуна диевојка:
„Ид’ отале делијо незнана!
„Немој мени воде замућиват’;
„Ја сам дошла за гору на воду,
„Посло ме је мој мили бабајко, 95
„Да донесем хлађане водице,
„С чим ће бабо разхлађиват’ винце.“
Ал’ јој рече Сењанине Иво:
„О Ајкуно драго срце моје!
„Додај мени виедро олагано, 100
„Да с’ напијем хлађане водице,
„Јере ево умриет’ ћу од жеђе.“
Ниш’ нестаде Ајкуна диевојка,
Већ подиже виедро олагано
Да се јунак водице напије. 105
Неће јунак ни гледат’ на воду,
Већ ју узе за десницу руку,
Па ју баци за се на коњица:
Три је пута опасао пасом,
А четврти од узде кајасом; 110
Пак он сину преко поља равна,
Кано звиезда преко неба сјајна.
Оде Иво, одведе диевојку.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
