Женидба Ивана Ришњанина

0001 Књигу пише Новљанин Алија
0002 У Новоме граду бијеломе
0003 Те је шаље од Озина краљу:
0004 „Чујеш мене, од Озина краљу!
0005 „У тебе ми чудну ћерку кажу
0006 „На удају дилбер Јефимију;
0007 „Хоћеш ли је мене поклонити,
0008 „Нека буде млада агиница?”
0009 Дође књига бијелу Озину
0010 На кољено од Озина краљу,
0011 Књигу гледа од Озина краљу,
0012 Пак Алији другу отписује:
0013 „Јест истина, што ти људи кажу,
0014 „У мен’ има ћерка на удају,
0015 „Али сам је другом поклонио
0016 „Још нејаку од седам година,
0017 „Поклонио Ришњанин-Ивану;
0018 „Ришљани су на гласу јунаци,
0019 „Досадиће и мене и тебе.”
0020 Кад Алији ситна књига дође,
0021 Те он виђе, што му књига каже,
0022 Брже краљу другу отписује:
0023 „Чујеш ли ме, од Озина краљу!
0024 „Ето мене у неђељу прву
0025 „Са мојијех хиљаду сватова.”
0026 Дође књига од Озина краљу,
0027 Књигу гледа од Озина краљу,
0028 Књигу гледа, а сузе прољева;
0029 Пита њега ћерца Јефимија:
0030 „О мој бабо, од Озина краљу!
0031 „Откле књига? Огњем изгорјела!
0032 „Те је читаш, а сузе прољеваш.”
0033 Вели њојзи од Озина краљу:
0034 „Шћери моја, дилбер Јефимија!
0035 „Што си мене одвише лијепа,
0036 „Да је Бог д’о, да си ми слијепа!
0037 „Не просе те млади капетани,
0038 „Ни од мора морски џенерали,
0039 „Већ те просе Турци и хајдуци:
0040 „Једно проси Ришњанин Иване,
0041 „А друго је Новљанин Алија;
0042 „Ето нама Новљанин-Алије,
0043 „Ето нам га са хиљаду свата,
0044 „Шћери моја! У неђељу прву.”
0045 Кад то зачу дилбер Јефимија,
0046 Скочи млада на ноге лагане,
0047 Пак довати дивит и хартију,
0048 И начини књигу на кољену
0049 Свом драгану Ришњанин-Ивану:
0050 „Мој драгане, Ришњанин Иване!
0051 „Ако мислиш за мене питати,
0052 „Препроси ме Новљанин Алија.
0053 „И ево га с хиљаду сватова,
0054 „Мој Иване! У неђељу прву.”
0055 Пак дозива свога милог брата,
0056 Свога брата, Краљевић-Михајла:
0057 „Иди, брате, у подруме доње,
0058 „Ти избери коња најбољега;
0059 „Узми, брате, од тридест једнога,
0060 ”Два поведи јоште у поводу,
0061 „Пак ти трчи Рисну на крајину
0062 „Мом драгану Ришњанин-Ивану,
0063 „Подај њему овај лист хартије.”
0064 Скочи Мићо на ноге лагане,
0065 Па он оде у подруме доње,
0066 Те опреми помамна ђогата,
0067 Књигу врже у свил’не џепове,
0068 Ђогату се баци на рамена,
0069 Па окрену Рисну на крајину.
0070 По вечери у Рисно је дош’о
0071 Пред авлију Ришњанин-Ивана,
0072 Па он куца халком на вратима.
0073 Иван сједи на тананој кули,
0074 Те он пије црвенику вино,
0075 Служи му га Облачићу Раде!
0076 Тад’ говори Ришњанин Иване:
0077 „Слуго моја, Облачић Раде!
0078 „Спадни, Раде, низ танану кулу,
0079 „Те отвори на авлији врата,
0080 „Нетко куца халком на вратима;
0081 „Али пази, не погуби кога
0082 „Од нашијех вјерних пријатеља.”
0083 Оде Раде низ танану кулу,
0084 За њим палош басамаке броји
0085 Од мушкијех пуно девет педи;
0086 Кад он сиђе низ танану кулу,
0087 Да отвори на авлији врата,
0088 Проговори громовитим гласом:
0089 „Тко то куца халком на вратима?
0090 „Тражи ноћас врага око врата.”
0091 Јави му се Краљевић Михајло:
0092 „Ја сам, брате, Облачићу Раде.”
0093 Отвори му од авлије врата,
0094 Пак се с њиме у образ пољуби;
0095 Води коња у подруме доње,
0096 А Михаила на бијелу кулу.
0097 Пред њим Иво на ноге скочио,
0098 У б’јела се лица изљубише,
0099 Пак сједоше за софру готову.
0100 Чашом здрави Ришњанин Иване,
0101 А Михајило књигом из њедара
0102 Књигу гледа Ришњанин Иване,
0103 Када виђе, што му књига каже,
0104 Пламен му се уз образ запали.
0105 Гледа њега Облачић Раде,
0106 Па говори Ришњанин-Ивану:
0107 „Господару, Ришњанин-Иване!
0108 „Откуд књига? Од каква ли града?
0109 „Ал’ ј’ од града, ал’ је од мејдана?
0110 „Што се пламен уз образ запали?”
0111 Проговара Ришњанин Иване:
0112 „Слуго моја, Облачићу Раде!
0113 „Ова књига није од мејдана,
0114 „Већ је књига од моје ђевојке,
0115 „Од ђевојке прве заручнице;
0116 „Њу ми јесте други препросио
0117 „На срамоту мене и мојима,
0118 „Препросио Новљанин Алија,
0119 „Ето њега у неђељу прву,
0120 „Слуго моја! Са хиљаду свата,
0121 „У Озину граду бијеломе;
0122 „Веће узми крсташа барјака,
0123 „Пак ти стрчи низ бијелу кулу,
0124 „Те удари копље у ледину,
0125 „И избаци двиеј пушке мале:
0126 „Брже купи хиљаду Ришњана,
0127 „Да идемо дочекат’ Алију.”
0128 Вели њему Облачић Раде:
0129 „Господару, Ришњанин-Иване!
0130 „Док ти скупиш хиљаду Ришњана
0131 „И док одеш бијелу Озину,
0132 „Алија ће одвести ђевојку;
0133 „Кад замакне у Нови с ђевојком,
0134 „Нема фајде ићи за Алијом;
0135 „Већ с’ опремај на тананој кули:
0136 „Удри на се рухо крајишничко,
0137 „Какво носе млади крајишници,
0138 „Док ја спаднем низ бијелу кулу,
0139 „И опремим два коња витеза:
0140 „Мене Вилу, тебе ластавицу,
0141 „Да идемо бијелу Озину,
0142 „Не би л’ тамо застанули Турке,
0143 „Па што нама Бог и срећа даде.”
0144 То је Иво послушао Рада:
0145 Док с’ он спреми на бијелој кули,
0146 Рад’ изведе два коња витеза;
0147 Машише се коњма на рамена,
0148 Отидоше бијелу Озину.
0149 Кад су били друму на раскршће,
0150 Ђе излазе друми од новога,
0151 Рече ријеч Облачићу Раде:
0152 „Господару, Ришњанин-Иване!
0153 „Прошли су нам Турци у Озина,
0154 „Погнај коња, да идемо брзо,
0155 „Не би л’ тамо застанули Турке.”
0156 У то доба под Озин дођоше;
0157 Турци пали около Озина,
0158 Разапели по пољу шаторе.
0159 Тад’ говори Облачићу Раде:
0160 „Господару, Ришњанин-Иване!
0161 „Кад будемо под бијелу кулу,
0162 „Ти привати коња и мојега,
0163 „Па окрећи коње испод куле,
0164 „Ја ћу ићи на танану кулу,
0165 „На кули је Новљанин Алија,
0166 „Он са краљем пије рујно вино.”
0167 У то доба под бијелу кулу;
0168 Од добријех коња одјахаше,
0169 Узе коње Ришњанин Иване,
0170 Оде Раде на танану кулу;
0171 Ал’ на кули тридесет Новљана,
0172 Међу њима Новљанин Алија,
0173 А до њега од Озина краљу.
0174 Како дође Облачић Раде,
0175 Тако Турком Турски селам даде.
0176 Пом’коше се један до другога,
0177 Код Алије мјесто м’ учинише,
0178 Дадоше му тридест ожђелдија,
0179 Ожђелдија и добродошница,
0180 Попи Раде тридесет здравица,
0181 Попи Раде, а не скваси брка.
0182 Тада рече Новљанин Алија:
0183 „Ој Бога ти, незнан крајишниче!
0184 „Откуда си? Од које л’ крајине?”
0185 Раде им се из далека каже:
0186 „Ја сам јунак од Добуја града,
0187 „По имену од Добуја Мујо,
0188 „Ја сам диздар у Добују граду,
0189 „Пак сам скоро купио дората
0190 „Од каура за триста дуката,
0191 „И дош’о сам потећи на трку,
0192 „Да окушам срећу у дорату;
0193 „Ак’ утече коњма Новљанскијем,
0194 „Заиста га продавати не ћу.”
0195 Вели њему Новљанин Алија:
0196 „Бе аферим, од Добуја Мујо!
0197 „И ми коња за трку имамо,
0198 „Заиста их огледат’ хоћемо
0199 „У равноме пољу Новљанскоме.”
0200 Истом они у ријечи били,
0201 Повикаше кићени чауши:
0202 „Спремајте се, кићени сватови!
0203 „Ко је коњик, потежи колане,
0204 „Ко је пјешак, притежи опанке,
0205 „А ти, краљу, изводи ђевојку;
0206 „Данци кратки, а конаци дуги,
0207 „Хоће нам се дома застарати.”
0208 Мало време за тим постајало,
0209 На граду се отворише врата,
0210 Изиђоше два краљева сина,
0211 Изведоше од злата кочије
0212 И у њима љепоту ђевојку,
0213 За кочијам’ девет сеисана
0214 Све лијепа руха ђевојачког.
0215 Тада скочи Новљанин Алија,
0216 А за њиме тридесет Новљана,
0217 А за њима од Озина краљу,
0218 А за краљем Облачићу Раде.
0219 Рече Раде од Озина краљу:
0220 „Чујеш, море, од Озина краљу!
0221 „Изнеси ми једну купу вина,
0222 „Имам слугу под бијелом кулом,
0223 „Да с’ напије црвенога вина.”
0224 Краљ повика своје вјерне слуге,
0225 Изнесоше једна купу вина,
0226 Купу вина од дванаест ока;
0227 Наже једном Ришњанин Иване,
0228 А ишћера Облачићу Раде.
0229 Појездише хиљада сватова,
0230 Нареди се алај за алајем:
0231 У првом је Новљанин Алија,
0232 А у другом лијепа ђевојка.
0233 Шћаше Иван да заметне кавгу
0234 У Озину под бијелом кулом,
0235 Ал’ не даде Облачићу Раде:
0236 „Не, Иване, драги господару!
0237 „Док будемо друму на раскршће;
0238 „Кад будемо друму на раскршће,
0239 „Ја ћу пустит’ коња Ластавницу,
0240 „Господару! Уз девет алаја,
0241 „Поћераћу Новљанин-Алију,
0242 „Па што коме Бог и срећа даде;
0243 „А ти хајде управо к ђевојци,
0244 „Па увати од злата кочије,
0245 „Посијеци кума и ђевера;
0246 „И увати девет сеисана,
0247 „И погуби девет коморџија.”
0248 У то доба на раскршћу бише,
0249 Пусти коња Облачићу Раде,
0250 А потеже дугу палошину,
0251 Оде Раде уз девет алаја,
0252 Док изиђе уз девет алаја,
0253 Деведесет одсијече глава;
0254 Када стиже у алај десети,
0255 Побјеже му Новљанин Алија;
0256 Стиже њега Облачићу Раде,
0257 Удари га по десном рамену,
0258 На лијевој сиси растави га;
0259 Пак се натраг кроз сватове врати,
0260 Али нема свата ни једнога,
0261 Све утекло дрвљу и камењу,
0262 А кочије Иван уватио,
0263 Погубио кума и ђевера,
0264 Уватио девет сеисана,
0265 И посјек’о девет коморџија.
0266 Окренуше од злата кочије,
0267 И одоше Рисну на крајину,
0268 Али сједи Краљевић Михајло,
0269 Пије вино на тананој кули;
0270 Када дође Ришњанин Иване,
0271 Онда рече Краљевић-Михајлу:
0272 „О мој шура, Краљевић-Михајло!
0273 „Када дођеш бијелу Озину,
0274 „Поздрави ми краља, таста мога,
0275 „Када пође шћери у походе,
0276 „Нек не иде бијелу Новоме,
0277 „Већ нек иде Рисну на крајину.”

Избор

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 177-183.