Жене у мраку
Жене у мраку
У мраку, пуном јада,
што неосетно пада
Магле се немо поздрављају
и Ветрови једно другом машу,
када се сретну на путу.
У једном мрачном куту
три тамне сене,
три ми погнуте, покајничке жене,
шапћу о нечем језовитом
што ће да нам се деси:
- Један врео талас из Плачне Долине,
и пашће све врлине,
и процветаће греси,
и неће на земљи замирити врт;
ал' они, који су желели смрт,
живеће вечним животом.
Доћи ће затим и жена једна,
света и бела и чедна,
са младим и плодним плотом,
и то ће бити нови Олтар.
А крвава, досадна слава,
црвена бела и плава,
пашће на видике суре.
И твоје очи уплакане,
што данас у сиво Ништа зуре,
у те, тугом посвећене дане,
упрће поглед дубоко у своју душу.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|