Жена без срца/37
VI
ОНА, ДР. ЈАКШИЋ
ДР. ЈАКШИЋ: А имате ли ви што да предузимате после овога?
ОНА: Ништа друго но да се дивим племенитости тога младића.
ДР. ЈАКШИЋ: И да се вратите дужности незнане јунакиње. Он се овим саслушањем извесно заморио; његове вас очи извесно траже. Идите и окрепите га срећом.
ОНА: Треба ли да му кажем хвала?
ДР. ЈАКШИЋ: Стисните му пријатељски руку и он ће вас разумети.
ОНА: А ви?
ДР. ЈАКШИЋ: А ја ћу за то време писати чланак о оној девојци која се верила са младим херојом на самртном часу и учинила да му је смрт изгледала као тренутак среће. Идите, пожурите.
ОНА: Хоћу! (Одлази)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|