Ето мене!  (1861) 
Писац: Стојан Новаковић


Тихо вече слађано,
Тиха уста твоја! —
Око тебе облеће
Бурна жеља моја — —

Запало је сунашце
У гору у гране,
Моја душа од тебе
Чека беле дане! —

Румен сјајна китнаста
На западу пала, —
Моја зора синула,
Мени засијала.

Моје цвеће цветало,
Сад ме мирис буди;
Опио ме, зове ме
На те твоје груди! — —

О не чекај вечери,
Ето мене тамо!
Да живимо овај век
Да за њега знамо!

Извор

уреди

1862. Певанија Стојана Новаковића 1. стр. 39.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стојан Новаковић, умро 1915, пре 109 година.