* * *
[Ето доље крај тија Дунава]
Ето доље крај тија Дунава
Зелен чимен и зелена трава
Ту делије ладно пију вино;
Служила им лијепа дјевојка
Десном руком и злаћаном чашом; 5
Како коме чашу додаваше
Сваки њојзи руком под гроце
Ал говори лијепа дјевојка:
„Ој Бога вам незнане делије
Ако могу сваком бити слуга 10
Ал немогу сваком бити љуба,
Само оном доброме јунаку
Који може Дунав препливати.“
Сваки сједи ништа не бесједи
Ал не сједи челебија Јово, 15
Од земље је на ноге скочио
Заскочио у тијо Дунаво.
Кад је био на сред воде ладне
Он повика из грла бијела:
Јао мени до Бога милога 20
Гдје погибох с лијепе дјевојке!
Кад то чула лијепа дјевојка
Она скаче у тијо Дунаво
Па извади челебију Јову;
Обљуби је челебија Јово 25
И одведе своме двору бијелу.
Из збирке Ћорђа Петровића, протођакона.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Босанска вила, година I, број 9, Сарајево, 1. маја 1886, стр. 140.
