Ерцег Стеван
Две се звезде по небу карале,
Преодница и звезда Даница,
Преодница Даници беседи:
„Ој Данице, једна лажакињо
Ти прележеш с вечер до вечера, 5
Ја преходим исток до запада,
Наведох се на Ерцеговину,
На дворове Ерцега Стевана,
Херцеже се на војску опрема,
Седе мајка па га благосиља: 10
„Чедо моје Ерцеже Стеване,
Кад ти одеш на царену војеку,
Право ради и Бог ће ти дати, —
Гди с’ четири терај по двојицу,
Гди тројица терај по једнога. 15
Гди двојица браће не растављај,
Гди је један не уцвели мајку,
Јер ће тебе сиротиња клети.“
То не чује Ерцеже Стеване.
Кад је от'шо на цареву војску, 20
Чини зулум по царевој војсци:
Гди с’ четири тера по тројицу,
Гди тројица тера по двојицу,
Гди двојица браћу раставио
Гди је један уцвелио мајку; 25
Па је њега сиротиња клела:
„Бог т’ убио, Ерцеже Стеване,
Боловао девет годиница,
Нигди јунак не нашао лека, —
Док не пио од кошуте млека, 30
И не јео с јаблана јабука,
И не пио Јордан — воде хладне!“
Мало време за тим потрајало,
Мало време годиница дана,
Разболе се, Ерцеже Стеване. 35
Боловао девет годиница,
Па захтео од кошуте млека,
И захтео с јаблана јабука,
И захтео Јордан — воде хладне.
Иде мајка гором кукајући, 40
П' она иде кошутици звери, —
„Кошутице, по Богу сестрице,
Дај ти мени од тебека млека,
Не би л‘ било мом јединцу лека.'
Ал‘ беседи кошутица звере: 45
„Одавно ми лане угинуло,
И моје је виме усахнуло!“
Иде мајка гором кукајући,
Она иде дрвету јаблану, —
Ал‘ се дрво јаблан осушило! 50
Иде мајка гором кукајући,
П‘ она иде Јордан — води хладној,
Ал‘ је Јордан вода усахнула!
Иде мајка гором кукајући,
Она иде своме белом двору, — 55
Мајка двору, а Стеван из двора. —
